Prema navodima Zaštitnika građana RS, načelo kojim se rukovodimo u zaštiti i unapređenju oblasti rodne ravnopravnosti je da svi imaju pravo na razvijanje svoje sposobnosti i da niko nema pravo da ih u tome onemogućava gurajući ih u unapred zadate rodne uloge.

Težnja da se ova oblast unapredi bila je povod i da radna grupa Zaštitnika građana izradi Model zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je 2014.godine upućen Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost. Model je bio početna tačka za izradu Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Zaštitnik građana je istakao da zastupljenost žena u odlučivanju u organima vlasti u jedinicama lokalne samouprave je nedovoljna i smanjuje se sa povećanjem stepena ovlašćenja i nadležnosti za donošenje ključnih odluka i kreiranje politika. Navedeno pokazuju i podaci prikupljeni u istraživanju koje je Zaštitnik građana sproveo 2018. godine. Pašalić je naglasio da u nameri da doprinese u postupku pripreme ovog propisa, Zaštitnik građana je više puta dao mišljenja na ranije tekstove Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Naravno, po okončanju postupka javne rasprave, u postupku pribavljanja mišljenja u skladu sa Poslovnikom Vlade, Zaštitnik građana daće mišljenje i na ovaj nacrt.

Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).

The post Rasprava o Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti u Narodnoj skupštini appeared first on Pravni Portal.

Na sajtu Ministarstva finansija objavljene su radne verzije:

-Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana

-Zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

-Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu

Kako se navodi u saopštenju eventualne primedbe i sugestije mogu da se dostave na adresu fiskalni.sektor@mfin.gov.rs najkasnije do 2. jula 2018. godine, do kraja radnog vremena.

Predviđenim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana menja se čl. 9. kojim se regulišu izuzimanja iz dohotka za oporezivanje tako što se predlaže izmena stava 1 tačka 9) koja bi glasila:

9) pomoć koju u slučaju smrti zaposlenog ili penzionisanog zaposlenog, poslodavac isplaćuje članu njegove porodice – do 67.145 dinara;

Menja se i tačka 19) koja bi nakon izmena glasila 19) otpremnine, odnosno novčane naknade koje poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, odnosno radni odnosi, odnosno zaposlenom koji radi na poslovima za koje više ne postoji potreba ili postoji potreba smanjenja broja izvršilaca u skladu sa zakonom kojim se uređuje način određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru – do iznosa koji je kao najniži utvrđen tim zakonima;

U čl. 18. stav 1 dodaju se tačke 11), 12) koje glase:

11) pomoći u slučaju smrti člana porodice zaposlenog – do 67.145 dinara;

12) solidarne pomoći za slučaj rođenja deteta do visine prosečne zarade isplaćene u republici srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, po jednom novorođenom detetu

Predviđa se izmena čl. 42 u više stavova tako da bi član nakon izmena glasio:

(1) Zahtev za paušalno oporezivanje može se podneti nadležnom poreskom organu do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, lice koje u toku godine započne obavljanje delatnosti, zahtev za paušalno oporezivanje može u momentu registracije podneti nadležnoj organizaciji koja vodi registar privrednih subjekata, koja će taj zahtev proslediti poreskom organu.

(3) Nadležni poreski organ dužan je da po zahtevu iz st. 1. i 2. ovog člana donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

(4) Ako nadležni poreski organ ne reši po zahtevu u roku iz stava 3. ovog člana, smatra se da je zahtev za paušalno oporezivanje prihvaćen.

(5) Obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje, ovaj način oporezivanja koristi dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno da izmenjeni uslovi isključuju pravo na paušalno oporezivanje.

(6) U slučaju iz stava 5. ovog člana, nadležni poreski organ će rešenjem naložiti obvezniku iz stava 5. ovog člana vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće godine ili od početka naredne godine.

(7) Preduzetnik paušalac kome prestaje pravo na paušalno oporezivanje po osnovu iz člana 40. stav 2. tačka 5) ovog zakona, dužan je da vodi poslovne knjige najkasnije od dana kada postane obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, bez utvrđivanja obaveze vođenja poslovnih knjiga rešenjem nadležnog poreskog organa.

Predlaže se dopuna čl. 65b stavom 3 koji glasi:

Obveznikom u smislu stava 1. ovog člana smatra se i fizičko lice koje ostvaruje prihod od iznajmljivanja stanova i soba za period duži od 30 dana neprekidno a koje saglasno zakonima kojima se uređuju ugostiteljstvo i turizam ne pruža ugostiteljske usluge.

Predlaže se izmena i dopuna člana 65b koji bi nakon izmene glasio:

(1) Oporezivi prihod od nepokretnosti, uključujući i prihod od iznajmljivanja stanova i soba za period duži od 30 dana neprekidno, čini bruto prihod iz člana 65a stav 2. ovog zakona, umanjen za normirane troškove u visini od 25%.

(2) izuzetno od stava 1. Ovog člana, u oporezivi prihod ne uračunava se prihod po osnovu pružanja usluga smeštaja za period do 30 dana koji ima poreski tretman saglasno članu 84 b ovog zakona.

(3) Obvezniku poreza na prihode od nepokretnosti, na njegov zahtev, umesto normiranih troškova priznaće se stvarni troškovi koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda, ako za to podnese dokaze.

(4) Oporezivi prihod od nepokretnosti koji ostvari obveznik zakupac koji nepokretnost izdaje u podzakup, čini razlika između zakupnine koju ostvaruje i zakupnine koju plaća zakupodavcu.

U čl. 79. stav 1 predlaže se izmena tako što bi stav  nakon izmena glasio:

(1) Obveznik, koji sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u rešavanje svog stambenog pitanja i stambenog pitanja članova svoje porodice, odnosno domaćinstva, u Republici Srbiji, oslobađa se poreza na ostvareni kapitalni dobitak.

O ovim i drugim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana možete se informisati uvidom u Radnu verziju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana na sajtu Ministarstva finansija.

Tekst trenutno važećeg Zakona o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006- isp., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011-OUS, 93/2012, 114/2012-OUS, 47/2013, 48/2013-ispr., 108/2013, 57/2014, 68/2014-dr.zakon, 112/2015 i 113/2017) možete pogledati u okviru programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.

Predviđenim izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje menja se čl. 12. stav 1 tako da posle izmena glasi:

„(1) Kada osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori, obavljanje poljoprivredne delatnosti po osnovu koje nije prioritetno osiguran i dr.), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se i plaća po svim tim osnovima, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa, u skladu sa ovim zakonom.“

Menja se čl. 37. stav 1 Zakona tako da posle izmena glasi:

„(1) Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca oktobra u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuju i plaćaju doprinosi, za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno“

Manja se čl. 38. stav 1 tako da posle izmena glasi:

„(1) Najniža mesečna osnovica doprinosa za osiguranike iz čl. 25, 26. i 27. Ovog zakona čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca oktobra u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuju i plaćaju doprinosi, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike“

Menja se čl. 42. stav 1 tako da posle izmena glasi:

„(1) Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici isplaćene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca oktobra u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuju i plaćaju doprinosi, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.“

Menja se čl. 43. stav 1 tako da posle izmena glasi:

„(1) Najvišu godišnju osnovicu doprinosa čini petostruki iznos zbira prosečnih mesečnih zarada u Republici isplaćenih u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca oktobra u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuju i plaćaju doprinosi.“

Predloženo je brisanje stava 2 i 3 u čl. 67. Zakona.

O ovim izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje možete se informisati uvidom u Radnu verziju Zakona o izmenama i Zakona o doprinosima za obavezno sicijalno osiguranje na sajtu Ministarstva finansija.

Tekst trenutno važećeg Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Sl. glasnik RS”, broj 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013, 108/2013, 57/2014, 68/2014-dr. zakon, 112/2015 i 113/2017) možete pogledati u okviru programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.

Predviđenim izmenama Zakona o porezima na imovinu menja se čl. 1.  tako što mu se dodaje stav 1 koji glasi:

„Ovim zakonom uređuju se porezi na imovinu.“

Menja se celokupni član 2 Zakona tako da glasi:

Porez na imovinu iz člana 1. stav 2. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: porez na imovinu), plaća se na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji republike srbije, na:

1) pravo svojine na nepokretnosti, odnosno na pravo svojine na zemljištu površine preko deset ari;

2) pravo korišćenja, odnosno pravo zakupa, građevinskog zemljišta u javnoj svojini, površine preko deset ari;

3) pravo korišćenja, odnosno pravo zakupa, vodnog zemljišta u javnoj svojini, površine preko deset ari;

4) pravo zakupa stana ili kuće za stanovanje, konstituisano u korist fizičkog lica;

5) pravo korišćenja stana ili kuće za stanovanje u javnoj svojini, konstituisano u korist fizičkog lica za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, u skladu sa zakonom kojim se uređuju izbeglice;

6) pravo korišćenja, odnosno korišćenje nepokretnosti, odnosno zemljišta površine preko 10 ari, u javnoj svojini, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;

7) državinu nepokretnosti, odnosno državinu zemljišta površine preko deset ari, na kome imalac prava svojine nije poznat ili nije određen;

8) državinu nepokretnosti u javnoj svojini, bez pravnog osnova;

9) državinu i korišćenje nepokretnosti, odnosno zemljišta površine preko deset ari, po osnovu ugovora o finansijskom lizingu.

Nepokretnostima, u smislu ovog zakona, smatraju se:

1) zemljište, i to: građevinsko (izgrađeno i neizgrađeno, uređeno i neuređeno), poljoprivredno, šumsko i drugo;

2) objekat, odnosno posebni deo objekta, i to: stambene, poslovne i druge zgrade, odnosno kuće za stanovanje, stanovi, poslovne prostorije, garaže, garažni boksovi, garažna mesta i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi posebni delovi, uključujući mreže – vodove koje nisu sastavni deo objekta ili njegovog posebnog dela (u daljem tekstu: objekat).

Pravom zakupa stana ili kuće za stanovanje konstituisanim u korist fizičkog lica, u smislu stava 1. tačka 4) ovog člana smatra se pravo zakupa za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, za koji je propisano plaćanje neprofitne zakupnine ili zakupnine koja se obračunava primenom propisanih kriterijuma i merila koja ne može biti viša od neprofitne zakupnine, u skladu sa zakonima kojima se uređuju:

(1) stanovanje i održavanje zgrada, odnosno u skladu sa posebnim propisima kojima je bilo uređeno stanovanje koji su prestali da važe danom početka primene zakona kojim je uređeno stanovanje i održavanje zgrada;

(2) javna svojina;

(3) prava boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca;

(4) izbeglice.

Predloženim izmenama Zakona dodaju se novi članovi 2a, 2b i 2v koji glase:

Član 2a

Kad na nepokretnosti, pored prava svojine, postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili državina, iz člana 2. stav 1. tač. 2) do 6) i tač. 8) i 9) ovog zakona, odnosno u slučaju iz tačke 7) tog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine.

Kad na nepokretnosti, pored prava, odnosno korišćenja iz člana 2. stav 1. tač. 2) do 6) ovog zakona, postoji i državina iz tačke 8) tog stava, porez na imovinu plaća se na državinu, a ne na pravo, odnosno na korišćenje iz člana 2. stav 1. tač. 2) do 6) ovog zakona.

Kad na stanu ili stambenoj zgradi, pored prava, odnosno korišćenja iz člana 2. stav 1. tačka 6) ovog zakona, postoji i pravo zakupa ili pravo korišćenja iz tač. 4) i 5) tog stava, porez na imovinu plaća se na pravo zakupa ili pravo korišćenja, a ne na pravo, odnosno korišćenje iz člana 2. stav 1. tačka 6) ovog zakona.

Član 2b

U površinu zemljišta iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 3) i tač. 6), 7) i 9) ovog zakona uračunava se površina zemljišta koje je jedna fizička celina (istog ili različitog po vrsti, u istoj ili različitoj zoni, koju čini jedna ili više katastarskih parcela koje se međusobno graniče) za koju je poreski obveznik isto lice, odnosno ista lica kao suimaoci prava, sukorisnici ili sudržaoci.

Porez na imovinu na prava, odnosno državinu na zemljištu iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 3) i tač. 6), 7) i 9) ovog zakona plaća se na razliku njegove površine i površine od deset ari.

Ako se, za potrebe utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, zemljište delom razvrstava u različite vrste, odnosno ako je delom u različitim zonama, odnosno ako su za isto zemljište više lica obveznici poreza (kao suimaoci prava, sukorisnici ili sudržaoci), površina zemljišta od deset ari na koju se porez na imovinu ne plaća u skladu sa stavom 2. ovog člana određuje se srazmerno učešću svakog dela zemljišta odgovarajuće vrste, odnosno dela u odgovarajućoj zoni, odnosno suvlasničkog dela, u ukupnoj površini zemljišta koje je jedna fizička celina.

Član 2v

Za svrhu oporezivanja porezom na imovinu sastavnim delom zemljišta smatra se i oporezuje u okviru oporezivanja zemljišta:

1) staza i drugi otvoreni prostor prekriven šljakom, asfaltom, betonom, pločama ili drugim čvrstim materijalom u nivou zemljišta, otvoreni prostor za parkiranje, kolski prilaz objektu, osim linijskih infrastrukturnih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;

2) ograda, potporni zid, stepenište izvan gabarita objekta, vrtno senilo do 15m² osnove, vrtni bazen (uključujući fontane) površine do 12m² i dubine do 1m, nadstrešnica osnove do 10m², dvorišni kamin površine do 2m² i visine do 3m, stočna jama, septička jama, ploča za obaveštavanje površine do 6m², dečje igralište, spomenik i spomen obeležje na površinama javne namene ili na grobljima i grobnica.

Za svrhu oporezivanja porezom na imovinu sastavnim delom objekta smatraju se i oporezuju u okviru oporezivanja objekta, mreže – vodovi inkorporisani u objektu i od objekta do priključka na mrežu, a ako mesto priključenja nije moguće precizno odrediti, sastavnim delom objekta smatra se deo mreže inkorporisan u objekat.

O ovim i drugim izmenama Zakona o porezima na imovinu možete se informisati uvidom u Radnu verziju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu na sajtu Ministarstva finansija.

Tekst trenutno važećeg Zakona o porezima na imovinu (“Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, 45/2002, 80/2002, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012-OUS, 47/2013 i 68/2014-dr.zakon)  možete pogledati u okviru programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.

Izvor: sajt Ministarstva finansija (www.mfin.gov.rs)

The post Predložene izmene poreskih zakona appeared first on Pravni Portal.

Na sajtu Visokog saveta sudstva objavljeno je obaveštenje da kandidati koji su podneli prijave na oglas za izbor sudija u osnovnim i prekršajnim sudovima, koji je objavljen je u „Službenom glasniku RS”, broj 14/18 od 23. februara 2018. godine i u dnevnom listu „Politika” od 27. februara 2018. godine, a koji su stekli uslov za razgovor sa Komisijom Visokog saveta sudstva, da će se razgovori sa njima početi od 27.avgusta 2018. godine, po redosledu i spisku koji će naknadno biti objavljen.

Inače, postupak izbora sudija propisan je odredbama čl.44-56. Zakona o sudijama (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 58/2009 – odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 – odluka US, 121/2012, 124/2012 – odluka US, 101/2013, 111/2014 – odluka US, 117/2014, 40/2015, 63/2015 – odluka US, 106/2015, 63/2016 – odluka US i 47/2017).

Prema navedenim odredbama:

Za sudiju može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i koji je stručan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije.

Potrebno radno iskustvo

Posle položenog pravosudnog ispita potrebno je radno iskustvo u pravnoj struci:

– dve godine za sudiju prekršajnog suda;

– tri godine za sudiju osnovnog suda;

– šest godina za sudiju višeg suda, privrednog suda i Prekršajnog apelacionog suda;

– deset godina za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda;

– dvanaest godina za sudiju Vrhovnog kasacionog suda.

Ostali uslovi za izbor

Ostali uslovi za izbor sudije su stručnost, osposobljenost i dostojnost.

Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.

Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta.

Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama.

Moralne osobine koje sudija treba da poseduje su: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti.

Kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom.

Utvrđivanje stručnosti i osposobljenosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira

Stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju proverava se na ispitu koji organizuje Visoki savet sudstva.

Uspeh na ispitu izražava se ocenama od 1 do 5.

Kandidat za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju u osnovnom ili prekršajnom sudu i koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nije dužan da polaže ispit koji organizuje Visoki savet sudstva, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji.

Visoki savet sudstva propisuje program i način polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju.

Zabrana diskriminacije

Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.

Pri izboru i predlaganju za izbor sudija vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu.

POSTUPAK ZA IZBOR

Oglašavanje izbora

Izbor sudija oglašava Visoki savet sudstva.

Oglas se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije” i drugom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu Republiku Srbiju.

Podnošenje prijava

Prijave za izbor se podnose Visokom savetu sudstva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor.

Pribavljanje podataka i mišljenja

Visoki savet sudstva pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata.

Podaci i mišljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice svih sudija suda iz koga potiče kandidat, kao i mišljenje sednice svih sudija neposredno višeg suda, u koje kandidat ima pravo uvida pre izbora.

Predlaganje sudija koji se prvi put biraju

Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, pored stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, Visoki savet sudstva će posebno ceniti i vrstu poslova koje je kandidat obavljao nakon položenog pravosudnog ispita.

Za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika obavezno se pribavlja ocena rada.

Pre predlaganja, Visoki savet sudstva će obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima.

Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto.

Odluka o predlogu Visokog saveta sudstva mora biti obrazložena i objavljena na internet stranici Visokog saveta sudstva.

Izbor sudije koji se prvi put bira

Narodna skupština bira sudiju, koji se prvi put bira, među kandidatima koje je predložio Visoki savet sudstva.

Odluka o izboru iz stava 1. ovog člana objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Izbor sudije na stalnu funkciju

Sudije na stalnu funkciju bira Visoki savet sudstva.

Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen sa ocenom “izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju” obavezno se bira na stalnu funkciju.

Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen ocenom “ne zadovoljava” ne može biti biran na stalnu funkciju.

Svaka odluka o izboru mora biti obrazložena i objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Polaganje zakletve

Pre stupanja na funkciju, sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom.

Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polaže ponovo zakletvu.

Tekst zakletve

Zakletva sudije glasi: “Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju funkciju vršiti verno Ustavu i zakonu, po najboljem znanju i umeću i služiti samo istini i pravdi”.

Stupanje na funkciju

Sudija koji je izabran stupa na funkciju na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran.

Stupanjem na funkciju sudiji prestaje ranija funkcija u drugom sudu.

Sudija višeg suda koji je izabran za predsednika nižeg suda može da se posle prestanka te dužnosti vrati na funkciju sudije višeg suda.

Kad se smatra da sudija nije izabran

Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora.

Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda i o njoj obaveštava Narodnu skupštinu, ako se radi o sudiji koji je prvi put biran.

Sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu na odluku Visokog saveta sudstva.

Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.

Izvor: Sajt Visokog saveta sudstva Republike Srbije (www.vss.sud.rs).

The post Obaveštenje o razgovorima sa kandidatima koji su konkurisali za osnovne i prekršajne sudove appeared first on Pravni Portal.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije je izdao važno saopštenje koje je objavljeno i na sajtu Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, a koje ovom prilikom prenosimo u celosti:

Poštovani,

Ministarstvo prosvete je ovih dana školama širom Srbije poslalo obaveštenja o predstojećim obukama nastavnika koji će u novoj školskoj godini predavati u 1. i 5. razredu osnovne škole i 1. razredu gimnazije. Obuke se održavaju u prvoj dekadi jula i poslednjoj dekadi avgusta.

Iz mnogih škola stigle su nam pritužbe da se zaposleni šalju na obuku u periodu kada su već planirali godišnji odmor, neki već dobili rešenja o trajanju godišnjeg odmora, a neki od njih su već rezervisali i uplatili aranžmane za letovanje. Takođe, da zaposlenima koji se na obuku šalju van mesta stanovanja, škole ne garantuju isplatu putnih troškova, niti naknadu troškova smeštaja i ishrane.

S tim u vezi, obaveštavamo vas i podsećamo na sledeće:

Stalno stručno usavršavanje je zakonska obaveza zaposlenih. Raspored odsustva zaposlenih tokom školske godine planira pedagoški kolegijum. Stručno usavršavanje se ne može izvoditi u toku godišnjeg odmora zaposlenog. (ZOSOV, član 151, stav 1 i 4).

Poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Poslodavac je dužan da rešenje o godišnjem odmoru uruči zaposlenom najkasnije 15 dana pre početka korišćenja godišnjeg odmora. Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. (Zakon o radu, član 75, stav 2. i 4.)

Ako poslodavac šalje zaposlenog na stručno usavršavanje van mesta u kome je sedište poslodavca, dužan je da mu izda nalog o službenom putovanju, u kome će biti naznačeno gde ga šalje, kojim povodom i koliko će službeno putovanje trajati. Poslodavac je dužan da pre odlaska zaposlenom isplati akontaciju putnih troškova. Nakon obavljenog službenog putovanja, zaposleni podnosi poslodavcu račune za prevoz, smeštaj i ishranu (ako je takvih troškova bilo) i poslodavac mu isplaćuje troškove putovanja, smeštaja i ishrane. Sredstva za te namene poslodavac pribavlja od jedinice lokalne samouprave. Ako zaposleni nije tražio ili nije dobio nalog za službeno putovanje, naknadna naplata navedenih troškova od poslodavca je vrlo neizvesna, jer poslodavac može da negira da je zaposlenog uputio na službeni put. (Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, član 26, stav 3-7)

Molimo da sve naše članove koji su upućeni na neku obuku u navedenom periodu upoznate sa gore navedenim činjenicama i odredbama zakonskih i podzakonskih akata, u cilju upoznavanja sa obavezama i pravima koja imaju, ali i obavezama koje poslodavac ima u tom slučaju.

U Beogradu,

26. juna 2018. godine

Predsednik Unije SPRS

Jasna Janković

Podsećamo, čl. 151 stav 1 i 4 Zakona o osnovama sistem aobrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017 i 27/2018-dr.zakon) je propisano:

(1) Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, sa licencom i bez licence, dužan je da se stalno stručno usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada i sticanja, odnosno unapređivanja kompetencija potrebnih za rad, u skladu sa opštim principima i za postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća.

…

(4) Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ima pravo na odsustvo iz ustanove u trajanju od tri radna dana godišnje radi pohađanja odobrenog oblika, načina i sadržaja stručnog usavršavanja. Raspored odsustva nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika radi stručnog usavršavanja planira pedagoški kolegijum.

Članom 75. stav 2 i 4 Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS i 113/2017) je propisano:

(2) Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.

…

(4) Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (“Sl. glasnik RS”, broj 21/2015), članom 26 stav 3-7 je propisano:

(3) Zaposleni ima pravo na naknadu troškova, i to:

1) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji,

2) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, pod uslovima i na način utvrđen propisima kojima se reguliše službeni put državnih službenika i nameštenika.

(4) Naknada troškova iz stava 3. tačka 1. ovog člana isplaćuje se zaposlenom za troškove ishrane za vreme provedeno na službenom putu u zemlji (dnevnice za službeno putovanje u zemlji), u visini od 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, troškove noćenja prema priloženom računu, osim u hotelu luks kategorije, s tim što se putni troškovi prevoza priznaju u celini prema priloženom računu.

(5) Za vreme provedeno na službenom putu u trajanju od 8 do 12 sati, zaposlenom pripada naknada u visini od 50% dnevnice, a za trajanje duže od 12 sati, pun iznos dnevnice.

(6) Naknada troškova za vreme službenog puta se isplaćuje na osnovu popunjenog putnog naloga i priloženog računa.

(7) Zaposlenom se pre službenog puta isplaćuje akontacija troškova za službeni put.

Prosvetni Pravni Savetnik

Specijalno elektronsko izdanje za olakšanu primenu propisa u vaspitno-obrazovnim ustanovama

DETALJNIJE

Izvor: sajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (www.unijasprs.org.rs)

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com

The post Obuke nastavnika za vreme godišnjeg odmora appeared first on Pravni Portal.

Na sajtu Ministarstva pravde Republike Srbije objavljeno je Mišljenje Venecijanske komisije br . 921 / 2018 o Nacrtu amandmana na Ustavne odredbe o pravosuđu:

1. Uvod
2. U pismu od 13. aprila 2018. godine, ministarka pravde Srbije Nela Kurubović uputila je zahtev za mišljenje Venecijanske komisije o Nacrtu amandmana na ustavne odredbe o pravosuđu , u daljem tekstu, “Nacrt amandmana”).
3. U novembru 2017. godine, Ministarstvo pravde Srbije (u daljem tekstu: Ministarstvo pravde) zatražilo je od Venecijanske komisije pomoć u izradi ustavnih amandmana koji se odnose na pravosuđe. Venecijanska komisija je imenovala g. DŽejmsa Hamiltona1, bivšeg člana Venecijanske komisije, da doputuje u Beograd, u Srbiji, i da prisustvuje sastancima sa Ministarstvom pravde i drugim relevantnim akterima u cilju pružanja pomoći Ministarstvu pravde u izradi predloga izmena i dopuna ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, u skladu sa prethodnim mišljenjima Venecijanske komisije, kao i da podnese izveštaj Venecijanskoj komisiji.
4. G. Hamilton je dva puta posetio Beograd (u novembru 2017. i januaru 2018. godine) i podneo je svoj izveštaj Ministarstvu pravde u januaru 2018. godine. Ministarstvo pravde je 22. januara 2018. objavilo radni Nacrt amandmana na Ustav. Gospodin Hamilton je obavestio Venecijansku komisiju o svom izveštaju i posetama Beogradu na 114. plenarnoj sednici u Veneciji, Italija, 16. i 17. marta 2018. godine.
5. Gospodin Hamilton nije bio angažovan kao predstavnik Venecijanske komisije, već je njegov zadatak bio da pomogne srpskim vlastima tako što će ih obavestiti o ranijim relevantnim mišljenjima Venecijanske komisije. G. Hamilton nije učestvovao u sastavljanju odredaba, već je pružio savete o prethodno izrađenom konceptu koji je pripremilo Ministarstvo pravde.
6. Za nacrt ovog mišljenja, kao izvestioci Venecijanske komisije su bili pozvani: g. Johan Hirschfeldt (Švedska), gđa. Grainne McMorrow (Irska), g. Jørgen Steen Sørensen (Danska), gđa. Hanna Suchocka (Poljska) i g. András Varga (Mađarska).
7. Od 10. do 11. maja 2018. delegacija Venecijanske komisije u sastavu: gđa. Grainne McMorrow, g. Jørgen Steen Sørensen, gđa. Hanne Suchocka i g. András Varga u pratnji g. Thomas Markert i gđe. Tanja Gerwien iz Sekretarijata, posetili su Beograd i sastali se (prema hronološkom redu) sa: g. A. Vučićem, predsednikom Srbije; šefom Delegacije EU u Srbiji; premijerkom; ministarkom pravde; ministarkom za evropske integracije; odborima2 Narodne skupštine; predsednikom Vrhovnog kasacionog suda, predsedavajućim Visokog saveta sudstva (VSS); Visokim savetom sudstva; predstavnicima međunarodnih organizacija i članovima diplomatske zajednice; predsednikom Ustavnog suda; republičkim javnim tužiocem, predsedavajućim Državnog veća tužilaca (DVT); Državnim većem tužilaca; Pravosudnom akademijom; strukovnim udruženjima3 i NVO4..
8. Nacrt amandmana pripremilo je Ministarstvo pravde, nakon usvajanja Nacionalnog Akcionog plana za Poglavlje 23 za pregovore o pristupanju Srbije sa Evropskom komisijom, koje je otvoreno u julu 2016. godine, sa ciljem depolitizacije i jačanja nezavisnosti pravosuđa. Vlada Srbije usvojila je Nacrt amandmana pre podnošenja Venecijanskoj komisiji na mišljenje. Venecijanska Komisija je obaveštena da će formalni proces izmene Ustava pokrenuti Narodna skupština Srbije nakon usvajanja ovog mišljenja Venecijanske komisije.
9. Venecijanska komisija je bila zabrinuta kada je saznala – iz brojnih izveštaja i komentara koje je primila i kroz posetu svoje delegacije Beogradu – da je važan proces izmene Ustava Srbije iz 2006. godine u delu koji se odnosi na pravosuđe u cilju usklađivanja sa evropskim standardima, otpočeo sa procesom javnih konsultacija u ne baš najboljoj atmosferi. Međutim, ove konsultacije su ipak dovele do značajnih i pozitivnih promena Nacrta. Venecijanska komisija želi da naglasi da je takva atmosfera kontraproduktivna za proces čiji je cilj da svi relevantni akteri postignu zajednički cilj, a to je usklađivanje srpskog pravosuđa sa evropskim standardima. Stoga, Komisija podstiče srpske vlasti da ne štede napore u stvaranju konstruktivne i pozitivne atmosfere za javne konsultacije koje će se održati kada će Narodna skupština razmatrati Nacrt amandmana, u cilju celokupnog procesa pravosudne reforme u zemlji – što je proces koji takođe uključuje važno usklađivanje zakona i podzakonskih akata o pravosuđu sa amandmanima, a sve to treba postići u vrlo kratkom vremenskom periodu.
10. Ovaj nacrt mišljenja je pripremljen na osnovu doprinosa izvestilaca i na osnovu neformalnog prevoda Nacrta amandmana. Ovo mišljenje može sadržati određene greške kao rezultat netačnog prevoda.
11. Ovo mišljenje je usvojila Venecijanska komisija na svojoj 115. plenarnoj sednici (Venecija, 22.-23. juna 2018), nakon razmatranja Podkomisije za pravosuđe (21. juna 2018) i razmene stavova sa gospođom Nelom Kuburović, Ministrom pravde Srbije.

2 Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu; Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

3 Društvo sudija Srbije; Udruženje tužilaca Srbije; Udruženje sudskih i tužilačkih pomoćnika; Udruženje sudskih saradnika

4 Centar za pravosudna istraživanja; Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM); Beogradski centar za ljudska prava; Akademska mreža za vladavinu prava ( ROLAN) i Mreža pravnika Srbije

1. Opšti komentari
2. Venecijanska komisija prepoznaje iskrene napore srpske vlade u njenim težnjama da se država razvije i evoluira u modernu demokratiju u korist svih građana, kao i da prioritizuje potrebu za ispunjavanjem najvišeg stepena usklađenosti sa najboljom međunarodnom praksom i vladavinom prava. Kako bi demokratska država funkcionisala ispravno, neophodno je da ima nezavisno, pravično i nepristrasno pravosuđe kome građani veruju. Da bi se postigao ovaj cilj, presudno je da se pravosuđe posveti zaštiti vladavine prava i da bude oslobođeno političkog pritiska ili pristrasnosti. Pravosuđe se takođe mora smatrati efikasnim i odgovornim za efikasnu upotrebu sudskog vremena i resursa, kao i za donošenje pravovremenih, kvalitetnih presuda, kako bi se mogla izgraditi obrazložena sudska praksa zasnovana na visokim standardima. Stoga je imperativ da pravosuđe obezbedi pravdu u razumnom vremenskom periodu – s obzirom da je odložena pravda uskraćena pravda.
3. Nezavisnost pravosuđa, kako bi funcionisalo ispravno, mora biti praćena integritetom pravosuđa. Integritet sudije može biti ocenjen samo u okviru pažljivog, funkcionalnog, svrsishodnog i pravičnog sistema odgovornosti. Ovo nužno podrazumeva poštovanje podele na tri grane vlasti – pravosuđe, izvršnu i zakonodavnu vlast. Svaka grana vlasti mora obavljati svoj posao, a ipak biti deo sistema provere i ravnoteže kako bi se osiguralo da nijedna od ovih grana ne dobije previše neproverene moći. U tom kontekstu, važno je, kako je navedeno u Kontrolnoj listi Venecijanske komisije za vladavinu prava, da: “Pravosuđe treba da bude nezavisno. Nezavisnost znači da je pravosuđe oslobođeno spoljnog pritiska i da nije predmet političkog uticaja ili manipulacije, posebno od strane izvršne vlasti. Ovaj zahtev je sastavni deo osnovnog demokratskog principa podele vlasti. Sudije ne bi trebalo da podležu političkom uticaju ili manipulaciji”5 – ali takođe je ključno da se to shvati na način da ovo ne isključuje bilo kakvu interakciju sa drugim granama vlasti.
4. Ova važna interakcija između tri grane vlasti jasno je objašnjena od strane Konsultativnog veća evropskih sudija (CCJE) u Mišljenju br. 18 (2015): “U demokratskom društvu odgovornost zakonodavca je da razvije pravni okvir u kome i prema kome društvo živi. Izvršna vlast je odgovorna za upravljanje društvom (u meri u kojoj državni organi to sprovode) u skladu sa pravnim okvirom koji uspostavlja zakonodavstvo. Funkcija sudstva je da presudi između članova društva i države i samih članova društva. Često je pravosuđe pozvano i da presudi o odnosu između dve ili čak sve tri grane vlasti u državi. Sve ovo mora da se uradi u skladu sa vladavinom prava”6. I “Dok sve tri grane vlasti dele odgovornost da obezbede ispravno razdvajanje između njih, taj princip, kao ni princip nezavisnosti

5 Kontrolna lista za vladavinu prava

6 Mišljenje Konsultativnog veća evropskih sudija br.18 (2015) “Položaj pravosuđa i njegov odnos sa drugim državnim vlastima u modernoj demokratiji

pravosuđa, ne treba da sprečavaju dijalog između grana vlasti države. Umesto toga, postoji osnovna potreba za međusobnim odnosom zasnovanim na poštovanju među sve tri grane vlasti, koji uzima u obzir kako neophodno odvajanje, tako i neophodnu međuzavisnost između grana vlasti. Međutim, i dalje je od ključne važnosti da pravosuđe ostane slobodno od neodgovarajućih veza i neprimerenog uticaja od strane drugih grana vlasti u državi [kurziv dodat]7. To znači da, kada se proverava integritet sudije, sistem koji uređuje odgovornost mora biti slobodan od mešanja izvršne vlasti ili će oslabiti podelu vlasti i za uzvrat sprečiti ispravno funkcionisanje demokratske države.

14. Iako je ovo izvan okvira Nacrta amandmana razmotrenih u ovom mišljenju, Venecijanska komisija smatra važnim da skrene pažnju na član 4 važećeg Ustava Srbije, u kojem se navodi da “Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku”. Ovo je opšte pravilo. Zatim se precizira: “Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli.” Zaista je važno da je celokupan sistem, uključujući i pravosuđe, zasnovan na ravnoteži. Međutim, izraz “međusobna kontrola” izaziva zabrinutost. Reč kontrola može dovesti do sumnje u tumačenje uloge drugih grana vlasti, posebno izvršne vlasti, u odnosu prema sudovima i dovesti do “političke” kontrole nad pravosuđem. Iz tog razloga bi bilo bolje izbrisati izraz “međusobna kontrola” iz teksta nekog budućeg ustava i zameniti ga izrazom „zasniva se na proveri i ravnoteži“.
15. Srpske vlasti su na sastancima sa delegacijom Venecijanske komisije tokom posete Beogradu jasno pokazale da su u potpunosti posvećene razvoju funkcionalnog pravosuđa u funkcionalnoj demokratskoj državi i spremne da se suoče sa svim otvorenim pitanjima radi postizanja tog cilja. U analizi navedenoj ispod, Venecijanska komisija će se baviti ovim Nacrtom amandmana i razmotriti kako pozitivne aspekte mera u Nacrtu, tako i one izmene koje bi mogle stvoriti prepreke za postizanje ovog cilja.

III. Analiza

1. Opšti komentari
2. Venecijanska komisija usvojila je desetine mišljenja za Srbiju koja se odnose na pravosuđe8 između 2005. i 2014. godine, analizirajući Ustav države i prateće
3.  Mišljenje o odredbama o pravosuđu u Nacrtu Ustava Republike Srbije (CDL-AD(2005)023); Mišljenje o Ustavu Srbije (CDL-AD(2007)004); Mišljenje o Nacrtu zakona o Visokom savetu sudstva Republike Srbije ; Mišljenje o Nacrtu zakona o sudijama i organizaciji sudova Republike Srbije (CDL-AD(2008)007); Mišljenje o Poslovniku o kriterijumima i standardima za ocenu stručnosti, osposobljenosti, i dostojnosti kandidata za nosioce javnih tužilaca Srbije (CDL-AD(2009)022); Mišljenje o Nacrtu kriterijuma i standarda za izbor sudija i predsednika sudova Srbije Prelazno mišljenje o nacrtima odluka visokog saveta sudstva i državnog veća tužilaca o primeni zakona o izmenama i dopunama zakona o sudijama i javnom tužilaštvu Srbije ; Mišljenje o nacrtu izmena i dopuna zakona o Ustavnom sudu Srbije  zakonodavstvo, kao što su to činila i druga međunarodna tela, uključujući GREKO9 i Konsultativno veće evropskih sudija (CCJE)10. Od desetina mišljenja koje je Venecijanska komisija usvojila u vezi sa Srbijom, najvažnije mišljenje za ovaj Nacrt amandmana jeste Mišljenje o Ustavu Srbije, koje je Venecijanska komisija usvojila na svojoj 70. plenarnoj sjednici u martu 2007. godine11.

17. Nacrt amandmana pokušava da prevaziđe ono što je Venecijanska komisija identifikovala u svojim prethodnim mišljenjima kao jedan od glavnih problema u procesu reforme pravosuđa u Srbiji, a to je značajna uloga koju Ustav daje Narodnoj skupštini u vezi sa izborom sudija.
18. U principu, Nacrt amandmana sadrži niz važnih i dobrodošlih principa koji su fundamentalni u svakoj demokratskoj državi. Određeni delovi Nacrta amandmana zahtevaju posebne komentare. Međutim, s poštovanjem smatramo da postoje određena pitanja koja bi trebalo rešavati zakonima i podzakonskim aktima, a koja su trenutno uključena u Nacrt amandmana, kao i da postoji niz drugih pitanja koja bi trebalo da se nađu u Ustavu, ali za koje se upućuje na zakone ili podzakonska akte. Ovo će takođe biti razmotreno u nastavku.

Amandman I Nadležnost (Narodne skupštine) i Amandman II (Način odlučivanja u Narodnoj skupštini)

19. U ovim amandmanima navedene su nadležnosti Narodne skupštine, uključujući i u vezi sa izborom članova Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaca (VST), Vrhovnog javnog tužioca Srbije i javnih tužilaca i definiše se potrebna većina. Pitanja koja se odnose na ove izbore biće razmotrena u nastavku. Ovi amandmani moraju biti izmenjeni u skladu sa preporukama datim u daljem tekstu.
20. Sudovi
21. Amandman III (Načela o sudovima)

Mišljenje o Nacrtu amandmana na Zakone o pravosuđu Srbije ); Mišljenje o Nacrtu amandmana na Zakon o javnom tužilaštvu Srbije (CDL-AD(2013)006); Mišljenje o Nacrtu amandmana na Zakon o Visokom savetu sudstva Srbije ; Mišljenje o Nacrtu amandmana na Zakon o Državnom veću tužilaca Srbije (CDL-AD(2014)029).

9 Četvrti krug evaluacije: Prevencija korupcije u odnosu na poslanike, sudije i tužioce.

10 Mišljenje Konsultativnog veća evropskih sudija od 4. maja 2018  na zahtev Društva sudija Srbije da proceni kompatibilnost sa evropskim standardima predloženih amandmana na Ustav Republike Srbije koji će uticati na organizaciju sudske vlasti.

20. Važno je utvrditi da će pravosuđe sprovoditi nezavisni sudovi. Ovo je objašnjeno. Postoji, međutim, nekoliko odredaba koje su manje jasne, nedostaju ili, naprotiv, ne treba da budu uključene u Ustav.
21. U četvrtom stavu, ovaj Nacrt Amandmana odnosi se na preispitivanje sudskih odluka koje mogu izvršiti “samo zakonom predviđeni sud u zakonom određenom postupku”. Ova odredba ima za cilj da garantuje nezavisnost sudova od spoljnog uticaja u radu sudova. Za Venecijansku komisiju, evidentno je da je Ustavni sud jedan od zakonski ovlašćenih sudova u smislu ovog stava. U tom smislu, predlaže se izmena teksta navodeći sledeće: “samo zakonom predviđeni sudovi, uključujući i Ustavni sud, u postupcima propisanim zakonom.”
22. U šestom stavu, Nacrt amandmana se odnosi na to kako će sud suditi, što je tehnička stvar koju bi trebalo urediti zakonom, a ne Ustavom.
23. Sedmi stav se, između ostalog, odnosi na sudske pomoćnike. Oni nisu sudije porotnici i njihov status, uloga i nadležnost ostaju nejasni. Okolnosti i parametri njihovog učešća u sudskim postupcima, ukoliko postoje, zahtevaju preciznu definiciju. Ovo bi se moglo adekvatnije rešiti zakonom.
24. Jedan aspekt koji je u potpunosti izostavljen u Nacrtu amandmana, a koji je važan za nezavisnost sudstva jeste njegov budžet. Iako međunarodni tekstovi ne predviđaju autonomiju budžeta pravosuđa, postoje jaki razlozi u korist uvažavanja stavova pravosuđa u pripremi budžeta12. To bi se moglo dodati u ovom amandmanu. Može se uzeti u obzir ideja da pravosuđe koje vrši kontrolu i koje je odgovorno za sopstveni budžet može pozitivno uticati na bolju upotrebu sudskog vremena i resursa, čime će se srpskim građanima pružiti bolje usluge pravosuđa.
25. Amandman V (Nezavisnost sudija)
26. Ovaj amandman sadrži važne odredbe. Bavi se principom nezavisnosti pravosuđa, što je osnovni princip i možda je bolje da bude sadržan u Amandmanu III, kao i principom pravne sigurnosti. Oba su važna za upravljanje pravosuđem u državi zasnovanoj na vladavini prava.
27. Prvi stav predviđa: “Sudija je nezavisan i sudi na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona i drugih opštih akata”. Podređenost redovnih sudija Ustavu (ne samo zakonu) bila je nova regulativa u mnogim evropskim državama i bila je široko raspravljena među advokatima koji se bave ustavom i sudijama ustavnih sudova. Uprkos svim polemikama oko ovog rešenja, njegov glavni pozitivni cilj jeste zahtev da čak i redovni sudija, a ne samo sudija ustavnog suda, treba da posmatra akt na osnovu koga odlučuje u kontekstu ustava, kao strukturalnog i vrednosnog temelja pravnog sistema.

12 Videti Izveštaj o nezavisnosti pravosudnog sistema, deo I: nezavisnost sudija

27. Kraj prvog stava se odnosi na: “druge opšte akte”. Opšti akti izvršne vlasti, u svetlu ove formulacije, predstavljaju direktan izvor prava, a sudije treba da budu podređene ne samo Ustavu, ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima, već i opštim aktima izvršnih organa. To samo po sebi nije problem ako se tekst “drugi opšti akti” odnosi isključivo na podzakonske akte, kao što su propisi izdatih od strane izvršne vlasti u skladu sa zakonom.
28. Stav tri ovog amandmana glasi: “Zakonom se uređuje način na koji se obezbeđuje jedinstvena primena zakona od strane sudova”. Komisija je svesna da u Srbiji postoji zabrinutost zbog nedostatka pravne sigurnosti zbog nedosledne sudske prakse. Razlozi za ovo mogu biti brojni, ne samo nedostatak napora sudija da osiguraju da njihove odluke uzimaju u obzir postojeću sudsku praksu. Ipak, pod ovim okolnostima, čini se legitimnim da Ustav obezbedi jasan signal o važnosti obezbeđivanja konzistentnosti sudske prakse.

Pozdravljajući nameru izraženu u ovom stavu, Komisija je zabrinuta zbog terminogije i namere fraze ” način na koji se obezbeđuje …”. Da li se odnosi na poseban postupak ili specijalno telo? Potrebno je istražiti korisne mehanizme i modele za uspostavljanje korpusa obrazložene sudske prakse i razmotriti nove načine podsticanja primene presedana, što bi sve trebalo da bude zadatak sudstva. Ovo će dovesti do veće konzistentnosti u predmetima i povećati poverenje javnosti u pravosudni sistem, kao i uneti više optimizma da će to strankama obezbediti istinsku zaštitu pred srpskim sudovima.

29. Treba pažljivo razmotriti kako se garantuje jedinstvena primena zakona. Ovo je teško pitanje, pošto se dotiče unutrašnje nezavisnosti sudija. Venecijanska komisija u svom Izveštaju o nezavisnosti pravosuđa (paragrafi 71-72) navodi sledeće: “Nezavisnost pravosuđa nije samo nezavisnost pravosuđa u celini u odnosu na druge grane vlasti države, već ima i “unutrašnji” aspekt. Svaki sudija, bez obzira na njegovo mesto u sudskom sistemu, ima ista ovlašćenja da sudi. Prema tome, u sudskom odlučivanju, on ili ona treba da budu nezavisni i prema drugim sudijama, kao i u odnosu na predsednika svog suda ili drugog (npr. Apelacionog ili višeg) suda”. Štaviše, budući razvoj sudske prakse ne bi trebalo da bude otežan preterano rigidnim pravilima.
30. Mnoge zemlje su se suočile sa ovom poteškoćom. Jedinstvena primena zakona i usklađivanje sudske prakse garantovani su na različite načine, u zavisnosti od vrste pravnog sistema zemlje o kojoj je reč. U zemljama običajnog prava, to se u velikoj meri obezbeđuje pravilom presedana. To znači, na primer, da u Velikoj Britaniji, odluke Vrhovnog suda i Apelacionog suda postaju presedan koji svi sudovi moraju poštovati u budućim slučajevima. U kontinentalnom ili građanskom pravnom sistemu, zakon je glavni izvor prava, a sudije imaju veće ograničenje autoriteta za tumačenje. U oba sistema, međutim, ako zakonodavac nije zadovoljan tumačenjem zakona od strane sudova, može promeniti zakon u tom smislu.
31. Takođe, treba napomenuti da je Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) zauzeo stav da su suprotstavljene sudske odluke ili presude inherentna svojstva svakog pravosudnog sistema “koja se zasniva na mreži osnovnih i apelacionih sudova nadležnih za određenu oblast prava u okviru njihove teritorijalne nadležnosti”.13 Konfliktne odluke donete u poslednjoj instanci, prema Evropskom sudu za ljudska prava, predstavljaju povredu zahteva pravičnog suđenja kada je istovremeno prisutno nekoliko uslova, kao što su: duboke i dugotrajne razlike u primeni sudske prakse domaćih sudova; kada ne postoji domaći zakon koji predviđa mehanizme i pravna sredstva poput žalbe ili preispitivanja sudske odluke sposobnih za prevazilaženje ovih nedoslednosti ili, ukoliko postoje takvi mehanizmi, nisu bili ni dostupni niti delotvorni14.
32. U pogledu principa pravne sigurnosti i doslednosti u sudskim odlukama, ESLJP je utvrdio da gore navedeni principi za rešavanje pitanja poboljšanja nedoslednosti “garantuju, između ostalog, izvesnu stabilnost u pravnim situacijama i doprinose poverenju javnosti u sudove”15 Međutim, ESLJP dalje navodi da ukoliko bi konzistentno postojale konfliktne odluke, to bi moglo stvoriti “stanje pravne nesigurnosti koja će verovatno smanjiti poverenje javnosti u pravosudni sistem, dok je takvo poverenje jasno jedna od bitnih komponenti države zasnovane na vladavini prava“16.
33. Konsultativno veće evropskih sudija (CCJE) je u svom Mišljenju br. 10, izjavio da: “Bez obzira da li se presedan smatra izvorom zakona ili ne, kao i da li je obavezujući ili ne, upućivanje na prethodne odluke predstavlja moćan instrument za sudije kako u običajnom pravu, tako i u zemljama kontinentalnog prava”. Stoga, uzimanje u obzir sudske prakse prilikom donošenja odluka je korisno i važno. Pored toga, Konsultativno veće evropskih sudija (CCJE) je jasno navelo u svom Mišljenju br. 20 (2017) da: “…dok sudije inače treba da primenjuju zakon dosledno, od izuzetne je važnosti da kada sud odluči da odstupi od prethodne sudske prakse, to treba jasno da navede u svojoj odluci. Potrebno je da to eksplicitno proizlazi iz obrazloženja da je sudija znao da je ustaljena sudska praksa bila drugačija u vezi s relevantnim pitanjem i da se temeljno objasni zašto se prethodno usvojeni stavovi neće primeniti. Tek tada se može utvrditi da li je odstupanje bilo svesno (da li je sudija svesno odstupio od sudske prakse u nastojanju da je na kraju promeni) ili je sud zanemario ili nije bio upoznat sa prethodnom sudskom praksom. Pored toga, samo na taj način može se postići pravi razvoj zakona. Neusaglašenost sa ovim zahtevima može se smatrati proizvoljnim i kršenjem prava pojedinca na pravično suđenje”17.
34. Prema evropskim standardima, važno je da doslednost u sudskoj praksi bude postignuta odlukama viših sudova koji uspostavljaju koherentnu i konzistentnu

13 Videti ESLJP odluku u predmetu Cupara v. Serbia

17 Mišljenje br. 20 (2017) o ulozi sudova u pogledu jedinstvene primene zakona, u paragrafu 32.

sudsku praksu, a ne preko višeg suda koji izdaje opšte direktive ili uputstva za niže sudove18. Kao što je Venecijanska komisija navela u svom prethodnom mišljenju: “Potreba za unifikovanjem sudske prakse bi u načelu trebalo da bude rešena procedurom za žalbe koja bi mogla biti dizajnirana tako da rešava i probleme koji se obično, samo ili uglavnom, javljaju u različitim kategorijama slučajeva malih potraživanja”.19

35. U svakom slučaju, razmena sudske prakse od strane nacionalnih sudova je važna i načini postupanja mogu varirati, ali je saradnja između sudova u ovom procesu ključna i vrlo delotvorna ako postoji odgovarajući mehanizam koji to omogućava. Iako nije pomenuto u Nacrtu amandmana, delegacija Venecijanske komisije koja je posetila Beograd otkrila je da je bilo govora o stvaranju “sertifikacione komisije” koja bi se bavila harmonizacijom sudske prakse čiji sastav je bio nejasan. Venecijanska komisija ima jake rezerve u pogledu bilo kog tela izvan pravosuđa koje bi preuzelo takve zadatke. Međutim, Venecijanska komisija smatra da bi bolji izbor bio razmena sudske prakse, na primer, od strane odeljenja za sudsku praksu u sudovima najvišeg stepena (koja se takođe mogu uspostaviti u nižim sudovima).
36. Stoga, Venecijanska komisija preporučuje brisanje trećeg stava. Ako se, međutim, smatra da bi u Ustavu trebalo navesti upućivanje na potrebu da se obezbedi odgovarajuća harmonizacija sudske prakse i ukoliko se pozivanje na ulogu Vrhovnog suda u Amandmanu X ne smatra dovoljnim, tada bi prvi stav ovog Amandmana mogao upućivati na uzimanje u obzir ili dužno poštovanje sudske prakse.
37. Amandman VI (Uslovi za izbor sudija)
38. Ispravno i efikasno funcionisanje pravosuđa prilično će zavisiti od kvaliteta sudija, tužilaca i svih zaposlenih koji su uključeni u proces. Međutim, najviše će se oslanjati na kvalitet svojih sudija i postoji snažna korelacija između obuke sudija/kontinuirane obuke i efikasnosti sudstva.
39. Ovaj amandman je veoma opšteg karaktera, a jedini specifičan aspekt je uslov naveden u drugom stavu, da se sudija može prvi put izabrati samo ako je završio/la “jedan od vidova zakonom predviđene obuke u instituciji za obuku u pravosuđu”. Svi ostali uslovi ostaju regulisani zakonom. U principu, opšti uslovi za izbor sudija bi trebalo ili da budu regulisani na ustavnom nivou, u kom slučaju onda mogu uključiti obaveznu obuku sudija, ili u suprotnom biti u potpunosti regulisani zakonom.

18 Preporuka CM/Rec(2010)12 o sudijama: nezavisnost, efikasnost i odgovornosti, paragraf 23: “Viši sudovi ne bi trebalo da upućuju sudijama uputstva o načinu na koji bi trebalo da odlučuju o pojedinačnim predmetima, osim u preliminarnim rešenjima ili prilikom odlučivanja o pravnim lekovima u skladu sa zakonom.

19 Mišljenje o Nacrtu zakona o sudijama, stav 105.

39. Delegacija Venecijanske komisije, koja je posetila Beograd, obaveštena je da se institucija pomenuta u drugom stavu odnosi na Pravosudnu akademiju Srbije, s obzirom da u Srbiji ne postoji druga institucija za obuku sudija. Takođe, delegacija je obaveštena da je ova odredba namenjena rešavanju problema ustavnosti izazvanog odlukom koju je doneo Ustavni sud Srbije u februaru 2014. godine, smatrajući takav aranžman neustavnim po sadašnjem ustavu.
40. Navedene su dve glavne primedbe u vezi sa uključivanjem indirektne reference na Pravosudnu akademiju u Ustavu: nezavisnost ove institucije nije garantovana Ustavom i praktično iskustvo sudskih pomoćnika, koji tradicionalno rade u sudskom sistemu sa očekivanjem da se ovim može otvoriti mogućnost bar za neke od njih da postanu sudije, nije uzeta u obzir. Delegacija Venecijanske komisije koja je bila u Beogradu dobila je nezvaničan prevod na engleski “Zakona o pravosudnoj akademiji” (“Službeni glasnik RS”, broj 104/2009), i “Zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravosudnoj akademiji”. Oblast prvog Zakona je, prema članu 1, da “… uspostavi Pravosudnu akademiju (u daljem tekstu: Akademija) i reguliše njen status, aktivnosti, organe upravljanja i finansiranja, kao i početnu i kontinuiranu obuku sudija, javnih tužilaca i njihovih zamenika (u daljem tekstu: tužioci), obuku sudskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika i sudskog i tužilačkog osoblja.“ Član 3 o statusu ove Akademije glasi: “Osnivač Akademije je Republika Srbija. […] Unutrašnja organizacija i aktivnosti koje obavlja Akademija uređuju se Zakonom o javnim službama, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Ministarstvo nadležno za pravosuđe vrši nadzor nad zakonitošću rada Akademije .”

Zatim, prema članu 7, ova Akademija ima Upravni odbor:

„Upravni odbor je organ koji upravlja Akademijom i njegov sastav čini devet članova.

Članovi Upravnog odbora su: četiri člana koje imenuje Visoki savet sudstva iz reda sudija, od kojih dva imenuje na predlog udruženja sudija; dva člana koje imenuje Državno veće tužilaca iz reda tužilaca, od kojih jednog imenuje na predlog udruženja tužilaca; i tri člana koje imenuje Vlada, od kojih je jedan državni sekretar u ministarstvu nadležnom za pravosuđe zadužen za stručno usavršavanje zaposlenih u pravosuđu, a jedan iz reda zaposlenih u Akademiji.

Članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca ne mogu biti članovi Upravnog odbora.

Mandat članova Upravnog odbora traje četiri godine, s mogućnošću ponovnog izbora na još jedan mandat.

Članovi i predsednik Upravnog odbora imaju pravo na naknadu za rad u visini od 30% od osnovne plate sudije osnovnog suda“.

41. Što se tiče sudskih pomoćnika i saradnika, Ustavni zakon navodi sledeće u članu 1: “Zakon o pravosudnoj akademiji („Službeni glasnik RS” br. 104/09, 32/14 – US i 106/15) uskladiće se sa Amandmanima I do XXIX na Ustav Republike Srbije u roku od 90 dana od stupanja na snagu Amandmana I do XXIX na Ustav Republike Srbije tako da vidovi obuke zavise od dužine radnog iskustva i poslova pravne struke koje je korisnik obuke obavljao“. Ovo će olakšati uzimanje u obzir praktičnog iskustva sudskih saradnika i pomoćnika, ali imajući u vidu njihov veliki broj – oko 2000 za otprilike 2700 aktivnih sudija u Srbiji – to neće omogućiti mnogima od njih da postanu sudije.
42. Imati nacionalnu pravosudnu akademiju je dobrodošlo i nije neuobičajeno ni na koji način, na primer, u Francuskoj postoji École Nationale de la Magistrature, i to treba podržati. Stoga, uloga Akademije kao jedinog „čuvara ulaza“ u pravosuđe čini se dobro postavljenom, uz aspiracije i posvećenost da se ojača kapacitet i profesionalizam sudske i tužilačke obuke, ali bi bilo preporučljivo zaštititi Akademiju od mogućeg neprimerenog uticaja, tako što bi joj se obezbedio čvrst status u Ustavu.
43. Venecijanska komisija smatra da bi Amandman VI trebalo izmeniti kako bi se jasnije uredili uslovi koji su potrebni da lice postane sudija. Kako trenutno glasi, sadržaj nije koherentan sa naslovom.
44. Amandman VII (Stalnost sudija)
45. Ovaj amandman bavi se stabilnošću pravosuđa. Probni period više ne postoji, što treba pozdraviti. Venecijanska komisija je uvek podržavala ukidanje ove prakse “Probni periodi po definiciji dovode do poteškoća za nezavisnost sudstva, ali ako se primenjuju, ne bi trebalo da traju duže nego što je potrebno za procenu podobnosti sudije. (…) Venecijanska komisija smatra da postavljanje probnih perioda može ugroziti nezavisnost sudija, jer bi se mogli osećati pod pritiskom da odlučuju u predmetima na određeni način”.20
46. Ovaj amandman se bavi i razrešenjem sudija, što je važna komponenta nezavisnosti sudija, jer ima direktan uticaj na njihov mandat. S tim u vezi, Preporuka CM/Rec (2010)12 Komiteta ministara “o sudijama: nezavisnost, efikasnost i odgovornosti” navodi: “50. Mandat sudija treba uspostaviti zakonom. Stalno postavljenje treba prekinuti samo u slučajevima ozbiljnih povreda disciplinskih ili krivičnih odredaba utvrđenih zakonom ili ako sudija više ne može da vrši sudijsku funkciju. Rano penzionisanje treba da bude moguće samo na zahtev sudije ili na medicinskim osnovama“

20 Mišljenje o nacrtima ustavnih amandmana u vezi sa reformom pravosudnog sistema u BJR Makedoniji , paragraf 30.

46. Imenovanje i razrešenje sudija bi trebalo regulisati Ustavom21 – što je u određenoj meri slučaj sa ovim amandmanom. Prvi stav odnosi se na imenovanje sudija i stalnost njihove funkcije, što je jasno naznačeno i treba da se pozdravi. U drugom stavu zatim se generalno utvrđuju situacije u kojima se mandat može završiti pre penzionisanja sudije. Što se tiče razrešenja, osnov treba da bude utvrđen u Ustavu i treba da se utvrdi nadležni sud, kao i pravo žalbe sudije u pitanju.22 Pravo na žalbu i nadležni sud su predviđeni u ovom amandmanu. Treći stav ovog amandmana predviđa četiri razloga za razrešenje sudije: 1) ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci; 2) za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim sudijske funkcije; 3) ako nestručno vrši sudijsku funkciju i 4) ako učini težak disciplinski prekršaj.
47. Prvi razlog ne deluje problematično. U drugom, izraz “kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim sudijske funkcije” nejasan je i bilo bi korisno precizirati tekst tako što će se jasno navesti na koje vrste krivičnih dela se odnosi.
48. Treći razlog predstavlja pravi problem jer “nestručno vršenje sudijske funkcije” nije precizno i može pokrivati različite situacije, a naročito se može odnositi na sudiju koji je napravio grešku. Kao što je Venecijanska komisija ranije izjavila: “[…] [P]eriodična kršenja discipline, profesionalna nesposobnost i nemoralne radnje su kategorije ponašanja koje su neprecizne kao pravni pojmovi i mogu dovesti do zloupotrebe.”23 Nestručnost je teško proceniti i bilo koji sudija može biti optužen da je postupao nestručno u određenim slučajevima. Stoga, ovaj treći razlog mora biti preciziran tekstom, da se isključi mogućnost odgovornosti za greške, odluke u konkretnim predmetima i slične slučajeve koji dovode do potencijalne zloupotrebe.
49. Četvrti razlog mora da sadrži detalje o tome šta su ovi ozbiljni disciplinski prekršaji. Važno je da postoji odgovarajući raspon sankcija za disciplinske prekršaje i da se one primenjuju u skladu s principom proporcionalnosti.24 Treba voditi računa da samo greške koje su učinjene namerno ili sa velikom nemarnošću treba da dovedu do ove najteže sankcije25. Kao što je navela Venecijanska komisija

21 Mišljenje o Ustavu Finske , paragrafi 112-113; Zajedničko mišljenje o predlogu ustavnog zakona o izmenama i dopunama Ustava Gruzije , paragraf 105.

22 Ibid. Videti i Evropsku povelju o položaju sudija (1998), paragraf 5.1

23 Mišljenje o albanskom zakonu o organizaciji pravosuđa (poglavlje VI Tranzicionog ustava Albanije) , str.4

24 Vidi Oleksandr Volkov v. Ukraine br. 21722/11, 27 maj 2013 (konačna presuda), paragraphs tačke 182-185; vidi i Evropsku povelju o statutu za sudije (1998), paragraf 5.1; Zajedničko mišljenje o predlogu ustavnog zakona o izmenama i dopunama Ustava Gruzije (C, paragraf 105; Mišljenje o nacrtu amandmana na Ustav Kirgistana, paragraf 11. (CDL-AD (2005) 003), stav 105;

25 Zajedničko Mišljenje Venecijanske komisije i Direkcije za ljudska prava (DHR) Generalnog direktorata za ljudska prava i vladavinu prava Saveta Evrope i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (OSCE/ODIHR) o nacrtu zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija Republike Moldavije (CDL-AD(2014)006), stavovi 19 i 35.

“Disciplinski postupak treba generalno pokrenuti u slučaju profesionalnog prekršaja koji je grub i neopravdan, koji šteti ugledu pravosuđa” 26.

50. U vezi s tim, Venecijanska komisija je u prethodnim mišljenjima rekla da “Iz […] razloga nezavisnosti i nepristrasnosti, osnovi za suspenziju, razrešenje ili ostavku treba da budu utvrđeni Ustavom, a treba odrediti i nadležni sud , kao i pravo žalbe sudije o kome je reč”.27 Poslednje je dato u četvrtom stavu, kojim se sudiji (i predsedniku suda) daje pravo žalbe Ustavnom sudu protiv odluka Visokog saveta sudstva (VSS) o prestanku sudijske funkcije. Ovo je važna garancija nezavisnosti pravosuđa i treba je pozdraviti.
51. Amandman VIII (Nepremestivost sudija)
52. Venecijanska komisija je dosledno podržavala princip da se premeštanje protiv volje sudije može dozvoliti samo u izuzetnim slučajevima.28 Dakle, premeštanje protiv volje sudije zbog reforme u organizaciji (ili zakonite izmene sudskog sistema) ili na drugi način ograničeno preciznim uslovima, može biti prihvatljivo. U ovom amandmanu, tekst “u slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda” je potrebno dodatno precizirati kako bi se jasno suzile situacije, odnosno ukidanje suda znači zatvaranje celog suda i njegov prenos na drugu lokaciju ili prenos nadležnosti sa jednog suda u drugi itd.
53. Takođe je važno osigurati da se isti iznos naknade i ekvivalentna ili slična pozicija garantuje sudiji koji se premešta i to treba odrediti u ovoj odredbi29. Zbog toga se preporučuje generalno unapređenje teksta ovog amandmana.
54. Amandman IX (Imunitet i nespojivost)
55. Ovaj amandman navodi da sudije i sudije porotnici uživaju funkcionalni imunitet, što treba pozdraviti.
56. Treći stav ovog amandmana zabranjuje sudijama i predsednicima sudova da se bave političkim aktivnostima. Ovo nije nikakva neuobičajena odredba i većina zemalja predviđa neku vrstu ograničenja političke aktivnosti sudija u svojim ustavima (ili u zakonima ili kodeksima ponašanja). Vrsta aktivnosti koja je zabranjena se razlikuje od jedne zemlje do druge – neke zemlje imaju pravila koja zabranjuju više od jedne

26 ., stav 35

27 Mišljenje o Ustavu Finske , stav 113; Zajedničko mišljenje o predlogu ustavnog zakona o izmenama i dopunama Ustava Gruzije od strane Venecijanske komisije i OSCE/ODIHR, stav 105;

28 Izveštaj o nezavisnosti pravosudnog sistema deo I: nezavisnost sudija , stav 43

29 Videti, na primer, Mišljenje o nacrtima zakona o sudovima i o pravima i dužnostima sudija i sudskom savetu Crne Gore , stav 58.

funkcije (npr. biti sudija, kao i član parlamenta ili vlade)30, neke zabranjuju sve političke aktivnosti31 ili članstvo u političkoj stranci32 i tako dalje. Venecijanska komisija je rekla da “… sudije ne bi trebalo da se stavljaju u položaj u kojem bi njihova nezavisnost ili nepristrasnost mogla biti dovedena u pitanje. To opravdava nacionalna pravila o nespojivosti sudijske funkcije sa drugim funkcijama i takođe je razlog zašto mnoge države ograničavaju političke aktivnosti sudija”. Međutim, Venecijanska komisija želi da predloži da se “političko delovanje” jasno definiše ili zameni uvođenjem zabrane članstva u političkoj stranci.

7. Amandman X (Vrhovni sud Srbije)
8. Amandman opisuje Vrhovni sud Srbije kao najviši sud u Srbiji. Jedina uloga ovog suda koja je regulisana na ustavnom nivou je da osigura uniformnu primenu zakona od strane sudova. Međutim, ne ukazuje na to kako to treba uraditi.
9. U svetlu onoga što je rečeno u vezi sa Amandmanom V, Venecijanska komisija želi da predloži da se sledeći tekst doda drugom stavu ovog Amandmana: “Vrhovni sud Srbije obezbeđuje jedinstvenu primenu zakona sudova kroz svoju sudsku praksu”.
10. Amandman XIII (Sastav Visokog saveta sudstva)
11. U zemljama koje imaju pravosudne savete, njihova struktura se razlikuje od jedne zemlje do druge. Srbija je izabrala model sa dva potpuno odvojena tela: jedno za sudije i jedno za tužioce (vidi amandman XXV, ispod). Ovo je jedna od mogućnosti koje postoje za pravosudne savete u Evropi.
12. U pogledu uspostavljanja i sastava sudskog saveta, stav Venecijanske komisije je sledeći: “Uvažavajući ovu raznolikost pravnih sistema, Venecijanska komisija preporučuje državama koje to još nisu učinile da razmotre osnivanje nezavisnog sudskog saveta ili sličnog tela. U svim slučajevima, savet treba da ima pluralistički sastav sa znatnim delom, ako ne većinom, članova koji su sudije. Izuzev članova po službenoj dužnosti, ove sudije treba da biraju ili imenuju njihove kolege sudije”33 Takođe je navedeno da u sastavu ovog tela “treba postići ravnotežu između nezavisnosti pravosuđa i samouprave s jedne strane i neophodne odgovornosti pravosuđa sa druge strane kako bi se izbegli negativni efekti korporativizma unutar pravosuđa. U tom kontekstu, neophodno je osigurati da disciplinski postupci protiv sudija budu efikasno sprovedeni i da ne budu sprečeni zbog

30 Na primer u Andori, Danskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Estoniji, Francuskoj

31 Na primer u Albaniji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji

32 Austrijski kodeks ponašanja sudija za sudije je takođe protiv članstva u stranci

33 Izveštaj o nezavisnosti pravosudnog sistema deo I: nezavisnost sudija , stav 32.

neprimerene zaštite kolega. Jedan od načina za postizanje ovog cilja je uspostavljanje sudskog saveta sa uravnoteženim sastavom svojih članova”34.

59. Amandman XIII predlaže da VSS bude sastavljen od deset članova: pet sudija koje biraju druge sudije i pet istaknutih pravnika izabranih od strane Narodne skupštine. Razlog za takvo rešenje bio je da se obezbedi da ne postoji sudski korporativizam. Predviđanje parnog broja članova u VSS je manje uobičajeno nego da postoji neparan broj, što je aktuelni trend u mnogim evropskim državama – samo u nekoliko zemalja postoji parni broj članova u pravosudnim savetima35. Postoje evropski standardi o pitanju sastava pravosudnih saveta, a naročito Preporuka CM/Rec(2010)12, u čijem paragrafu 27 je navedeno: “Ne manje od polovine članova takvih saveta bi trebalo da budu sudije koje su izabrale njihove kolege sudije sa svih nivoa pravosuđa i uz poštovanje pluralizma unutar pravosuđa”. Nisu pronađeni navodi o tome da li bi trebalo da postoji paran ili neparan broj članova u takvom savetu. U svakom slučaju, kada odluke donosi najmanje šest članova (vidi Amandman XVI), neće postojati razlika da li postoji paran ili neparan broj članova.
60. Kriterijumi za članove VSS su uključeni u ovaj amandman. Što se tiče članova koje bira Narodna skupština, postavljeni kriterijumi dovode do pitanja zašto samo oni koji su položili pravosudni ispit spadaju u kategoriju “istaknutih pravnika”. Na taj način se isključuju na primer profesori prava, a dodatna potreba za “najmanje deset godina radnog iskustva u pravnoj oblasti iz nadležnost Visokog saveta sudstva ” vrlo je neprecizna i nejasna po pitanju svrhe.
61. Međutim, glavni problem u vezi sa ovim amandmanom jeste da se svi ne-sudijski članovi VSS na isti način biraju od strane Narodne skupštine. U prvom krugu mogu se izabrati glasovima tri petine narodnih poslanika. Ova većina, koja je niža od dvotrećinske većine predviđene prvim nacrtom, već predviđa – u zavisnosti od izbornog sistema Narodne skupštine i rezultata izbora – samo slabu zaštitu od izbora svih ne-sudijskih članova od strane vladajuće većine u datom trenutku. Ova odredba, u svakom slučaju, nema veliki značaj u praksi, pošto drugi krug predviđa da bi se glasovima pet devetina narodnih poslanika mogli izabrati svi ovi članovi i ne postoji podsticaj vladajućoj većini u Narodnoj skupštini da izbegne drugi krug glasanja. Prag od 5/9 glasova je nizak i čini se verovatno da će vlada često raspolagati takvom većinom. Dok Venecijanska komisija suštinski nema prigovor na mehanizam za sprečavanje blokade odlučivanja koji je predviđen ovim amandmanom, ako se ne postigne većina od 5/9 glasova- tj. “Preostale članove bira komisija … sastavljena od predsednika Narodne skupštine, predsednika Ustavnog suda, predsednika Vrhovnog suda, Vrhovnog javnog tužioca i Ombudsmana “- Venecijanska komisija smatra da je malo verovatno da će do toga doći u praksi. Zbog toga bi trebalo odustati od predloga većine od 5/9 glasova. Kako bi postala mehanizam pogodan za

34 Izveštaj o postavljanju sudija , stav 27.

35 Oni sa parnim brojem članova uključuju Jermeniju, Belgiju, Dansku, Italiju, Holandiju, (Škotsku), Slovačku, Španiju

osiguranje pluralizma unutar VSS, izbor petočlane komisije ne bi trebalo da bude ograničen na kandidate koje je predložio parlamentarni odbor.

62. Ukratko, ova odredba stvara mogućnost da će polovina članova VSS-uključujući, prema Amandmanu XV, i predsednika – biti koherentna grupa sličnih stavova u skladu sa željama aktuelne vlade. Ovo je veoma problematično i potrebno je pronaći dugačije rešenje. U tom pogledu postoje različite opcije. Jedna bi bila obezbeđivanje proporcionalnog izbornog sistema koji će obezbediti da je manjina u Skupštini takođe u mogućnosti da bira članove. Druga opcija bi bila da se spoljnim organima, koja nisu pod nadzorom vlade, kao što je advokatska komora ili pravni fakulteti, da mogućnost da imenuju članove. Treća opcija bila bi povećanje broja sudija kao članova koje bi birale njihove kolege sudije. Četvrta opcija bila bi da se poveća neophodna većina i da se omogući petočlanoj komisiji da bira između kandidata koji su se prvobitno prijavili Narodnoj skupštini za članstvo u VSS. Na srpskim vlastima je da na osnovu uslova i iskustava u zemlji, izaberu najadekvatniju opciju.
63. Takođe bi bilo moguće uključiti ex-officio članove u VSS, kao što je ministar pravde ili predsednik Vrhovnog suda. Ovo može biti korisno za olakšavanje dijaloga između različitih aktera u sistemu. Međutim, potrebno je voditi računa da ex-officio članovi ne povećavaju rizik od dominacije u VSS od strane političke većine. Ako bi ministar pravde bio uključen kao ex-officio član, on/ona ne bi trebalo da ima pravo glasa ili da učestvuje u procesu odlučivanja ako se radi o odluci o premeštaju sudije i disciplinskim merama protiv sudija.36
64. Da rezimiramo, u svojoj sadašnjoj formi, ovaj Amandman nije pogodan za osiguranje pluralizma unutar VSS i potrebno je pronaći dugačije rešenje.
65. Amandman XIV (Mandat članova Visokog saveta sudstva) and Amandman XV (Predsednik Visokog saveta sudstva)
66. Prema ovim amandmanima, mandat članova i predsednika VSS je pet godina bez mogućnosti ponovnog izbora. Ovo je relativno kratak mandat, iako treba pohvaliti promenu položaja predsednika svakih pet godina. Međutim, ne bi bilo dobro ako bi se svi članovi promenili istovremeno svakih pet godina, uključujući i predsednika. Venecijanska komisija stoga predlaže da se uvede sistem rotacije kada se radi o izmeni članstva u VSS.
67. Prema drugom stavu Amandmana XV, predsednik VSS bira se među članovima Visokog saveta sudstva koji nisu sudije. Tačno je da je Venecijanska komisija izjavila da “bi predsedavajući saveta mogao da bude izabran od samog saveta od strane

36 Vidi, na primer, Zajedničko mišljenje o Nacrtu zakona o pravosudnom sistemu i statusu sudija Ukrajine ; Mišljenje o nedavnim izmenama zakona o glavnim ustavnim odredbama Republike Albanije (CDL-INF(1998)009); Izveštaj o izborima sudija od strane Venecijanske komisije ; Privremeno mišljenje o ustavnim reformama u Republici Jermeniji ; Mišljenje o reformi pravosuđa u Bugarskoj

članova saveta koji nisu sudije.”37 Međutim, ova preporuka Komisije primarno se odnosi na situacije u kojima sudije koje biraju njihove kolege sudije imaju većinu u savetu i nije primenljiva ako povećava rizik od dominacije u VSS od strane trenutne većine u parlamentu.

67. Prema trećem stavu Amandmana XIV, mandat člana VSS prestaje “iz razloga koji se određuju Ustavom i zakonom i u zakonom predviđenom postupku.” Izgleda da se ova odredba odnosi na sve članove VSS. Međutim, Nacrt amandmana ne sadrži kriterijume za razrešenje i čini se da je to pitanje potpuno ostavljeno da se uredi zakonom, što predstavlja problem.
68. Pored toga, u Amandmanu I, u trećem stavu (izborna prava Narodne skupštine) i u pretposlednjem stavu Amandmana II, članovi VSS koje bira Narodna skupština mogu biti razrešeni od strane Skupštine većinom od 5/9 glasova, bez obzira na većinu kojom su izabrani. Ovo treba revidirati, većina koja je potrebna za razrešenje treba da bude veća, ili bar jednaka većini koja je potrebna za izbor. Važno je da se u Ustavu utvrde kriterijumi (i procedure) za razrešenje, a ne da se prepuste zakonima.
69. Amandman XVI (Rad i odlučivanje Visokog saveta sudstva)
70. Ovaj amandman se bavi procesom donošenja odluka u VSS. Pokreće nekoliko pitanja, od kojih su sva sadržana u trećem stavu koji dovodi do raspuštanja VSS.
71. Prema trećem stavu, ako VSS ne donose odluku u roku od 30 dana, mandat svih članova VSS će prestati. Ovo postavlja pitanje, posebno, šta će se smatrati odlukom? Ovo može zvučati očigledno, ali šta se dešava u situaciji u kojoj nijedan od kandidata za sudije ne ispunjava uslove za izbor – da li se ovo kvalifikuje kao odluka da se odbiju svi kandidati ili se radi o odluci koja nije doneta? Možda je pitanje prevoda, ali važno je da ovo bude jasno.
72. U trenutnoj formi, treći stav efektivno znači da, u slučaju jednakog broja glasova, ne postoji odluka i postoji vrlo konkretna opasnost da će mandat svih članova prestati. Ovo bi moglo dovesti do ubrzanog donošenja odluka ili čestih raspuštanja VSS. VSS je nezavisno telo, što takođe znači da se njegovi članovi kao pojedinci smatraju nezavisnim i ne bi trebalo da budu razrešeni “grupno” na osnovu toga što jedan član nije postupao odgovorno u postupku odlučivanja. Takođe, uzimajući u obzir sastav VSS od pet-pet, blokada u procesu donošenja odluka potencijalno bi mogla biti izazvana od strane politički izabranog dela VSS protiv sudija. Drugim rečima, ova odredba bi mogla imati potencijal da VSS postane neoperativan. Iz tih razloga, ovo kategorično pravilo treba preispitati i izbrisati treći stav ili makar zaoštriti uslove za raspuštanje.
73. Javna tužilaštva

37 Izveštaj o postavljanju sudija, stav 35.

1. Amandman XVIII (Položaj)
2. Propisi o tužilaštvu imaju tendenciju da se mnogo više razlikuju među različitim državama, nego propisi o sudovima. Evropski standardi o sudovima su stroži, međutim, evropski standardi u vezi sa tužilaštvom se takođe razvijaju. Na primer, jedan zajednički standard jeste da tužilaštvo treba lišiti širokih ovlašćenja u oblasti generalnog nadzora, koje treba da preuzmu sudovi (sudovi opšte nadležnosti, upravni sudovi i ustavni sud), kao i institucija ombudsmana.
3. Široka ovlašćenja tužioca da štiti ljudska i građanska prava i slobode, državu i javni interes izazivaju sumnje. Ovo je često bila zabrinutost Venecijanske komisije38. Slična je zabrinutost izražena u Preporuci Parlamentarne skupštine 1604 (2003) o ulozi javnog tužilaštva u demokratskom društvu: “Što se tiče odgovornosti koja nije predmet krivičnog prava, neophodno je da svaka uloga tužilaca u opštoj zaštiti ljudskih prava ne dovodi do bilo kakvog sukoba interesa ili da ne deluje kao odvraćanje pojedinaca koji traže zaštitu njihovih prava od države “.
4. U tom kontekstu, Venecijanskoj komisiji se čini da je uloga javnog tužilaštva, kako je navedeno u Amandmanu XVIII, previše široka. Prvi stav ovog amandmana propisuje da je javno tužilaštvo samostalan državni organ koji „goni učinioce krivičnih dela […] i štiti ustavnost i zakonitost, ljudska prava i građanske slobode”. Iako javno tužilaštvo očigledno uvek mora postupati u skladu sa Ustavom i zakonom, opšta zaštita ljudskih prava nije odgovarajuća oblast nadležnosti za tužilaštvo. Ovo bi trebalo da bude zadatak ombudsmana i/ili drugog tela za zaštitu ljudskih prava39. Pored toga, zaštita ustavnosti u državi koja ima Ustavni sud, kao što je Srbija, spada u nadležnost tog suda. Venecijanska komisija stoga predlaže da se prvi stav preformuliše. Druga mogućnost bi bila zamena sledećim tekstom: “Zakonom se javnom tužilaštvu mogu odrediti i drugi posebni zadaci za zaštitu javnog interesa”.
5. Treći stav ovog Amandmana, koji navodi da je zabranjen bilo kakav uticaj na javno tužilaštvo u pojedinačnom predmetu krivičnog gonjenja – treba pozdraviti. Ovo nas vodi do neophodnog razlikovanja između nezavisnosti sudija i tužilaca:

“30. Svaka ‘nezavisnost’ tužilaštva po svojoj suštini razlikuje se po opsegu od nezavisnosti sudija. Glavni element ovakve “spoljne” nezavisnosti tužilaštva ili Vrhovnog tužioca, nalazi se u zabrani da izvršna vlast daje uputstva u pojedinačnim slučajevima Vrhovnom tužiocu (i naravno direktno bilo kom drugom tužiocu). Opšta uputstva, na primer, da se ozbiljnije ili efikasnije gone određene vrste krivičnih dela, čine se manje problematičnim. Takva uputstva mogu se

38 Videti Izveštaj o evropskim standardima u pogledu nezavisnosti pravosudnog sistema: deo II – tužilaštvo, stavovi 73, 77-83.

39 Videti Principe vezane za status nacionalnih institucija (Pariski principi), rezolucija Generalne skupštine 48/134 od 20. decembra 1993.

smatrati aspektom politike o kojoj na odgovarajući način može odlučiti parlament ili vlada”40

76. Delegacija Venecijanske komisije koja je posetila Beograd bila je obaveštena da ne postoji unutrašnja nezavisnost pojedinačnih javnih tužilaca u Srbiji. Iako prema evropskim standardima, nema nikakvih problema sa ovim, s obzirom da se “nezavisnost” tužilaca po svojoj suštini razlikuje od sudija – postoji međutim niz garancija koje se odnose na pojedinačne tužioce koje treba da postoje. U ovom kontekstu treba napomenuti sledeće:

“31. Nezavisnost tužilaštva kao takvu treba razlikovati od bilo koje “unutrašnje nezavisnosti” tužilaca, osim vrhovnog tužioca. U sistemu hijerarhijske podređenosti, tužioce obavezuju direktive, smernice i uputstva koje izdaju njihovi nadređeni. Nezavisnost, u ovom užem smislu, može se posmatrati kao sistem u kome u vršenju svojih zakonski propisanih aktivnosti, tužioci, osim vrhovnog tužioca, ne moraju dobiti prethodno odobrenje svojih pretpostavljenih niti potvrdu svojih aktivnosti. Tužioci, osim vrhovnog tužioca, često uživaju garancije da se njihov hijerarhijski nadređeni tužilac neće mešati.

32. Da bi se izbegle nepotrebne instrukcije, neophodno je izraditi katalog takvih garancija „nemešanja“ u aktivnosti tužilaca. Nemešanje znači osigurati da su aktivnosti tužilaca u sudskom postupku oslobođene spoljnog pritiska, kao i nepotrebnih ili nezakonitih unutrašnjih pritisaka iz sistema tužilaštva. Takve garancije treba da obuhvataju imenovanje, disciplinsku odgovornost/razrešenje, ali i specifična pravila za upravljanje predmetima i proces donošenja odluka”41
33. Amandman XIX (Odgovornost)
34. Venecijanska komisija je ranije izjavila da “u zemljama u kojima parlament bira vrhovnog tužioca, često je ovlašćen i da ga smeni. U takvom slučaju, potrebno je pravično saslušanje. Čak i uz takvu garanciju, postoji rizik politizacije: “Ne samo da postoji rizik od populističkog pritiska koji se uzima u obzir u odnosu na pojedine slučajeve koji se razmatraju u Parlamentu, već odgovornost pred parlamentom može takođe vršiti indirektni pritisak na tužioca da izbegne donošenje nepopularne odluke i da donosi odluke za koje zna da će biti prihvaćene od zakonodavca”. Shodno tome, odgovornost pred Parlamentom u pojedinačnim slučajevima gonjenja ili izostanka gonjenja treba isključiti.”
35. Ovaj amandman postavlja obaveze (odgovornost) tužilaca u hijerarhijskom tužilačkom sistemu i u odnosu na Narodnu skupštinu. I vrhovni javni tužilac i javni tužioci, tj. šefovi javnih tužilaštava, su odgovorni Narodnoj skupštini (javni tužioci, pored svoje odgovornosti prema Vrhovnom javnom tužiocu). Ovo

40 Izveštaj o evropskim standardima u pogledu nezavisnosti pravosudnog sistema: deo II – tužilaštvo , stav 30

41 , stavovi 31-32

odražava činjenicu da ih, prema Amandmanu XXV, Narodna skupština bira i razrešava. Ovaj aranžman je, međutim, prihvatljiv samo za Vrhovnog javnog tužioca, koji je odgovoran za celokupnu politiku sprovođenja zakona. Ostali tužioci ne mogu biti odgovorni Narodnoj skupštini. To bi bilo u suprotnosti sa trećim stavom Amandmana XVIII, prema kojem je zabranjen svaki uticaj u pojedinačnom slučaju krivičnog gonjenja (videti gore). Štaviše, dvostruka odgovornost može dovesti do nedostatka bilo kakve odgovornosti.

3. Amandman XX (Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca)
4. Ovaj amandman odnosi se na pravni lek protiv uputstava javnog tužioca koji je dostupan zamnicima javnih tužilaca, što je potrebno pozdraviti. Međutim, da li postoji pravni lek dostupan javnom tužiocu protiv uputstava Vrhovnog javnog tužioca? Precizniji tekst koji bi obuhvatio i javne tužioce, bio bi dobrodošao42.
5. Amandman XXI (Izbor Vrhovnog javnog tužioca Srbije i javnih tužilaca)
6. Prvi stav ovog amandmana navodi da Narodna skupština bira Vrhovnog javnog tužioca na petogodišnji neobnovljivi mandat. Moglo bi se predložiti da, s obzirom da mandat nije obnovljiv, treba produžiti mandat sa pet na npr. osam godina. Venecijanska komisija je više puta preporučila da se vrhovni tužilac bira kvalifikovanom većinom. U ovom slučaju treba predvideti mehanizam protiv blokade odlučivanja o izboru vrhovnog javnog tužioca.
7. Treći stav navodi da Narodna skupština bira javne tužioce na predlog VST. Iz Amandmana XXV ispod sledi da Narodna skupština takođe razrešava javne tužioce na predlog VST. Javni tužioci, osim vrhovnog javnog tužioca, ne bi trebalo da imaju nikakve veze sa Narodnom skupštinom (videti gore). Treći stav treba brisati kao i navođenje javnih tužilaca u stavu 12 Amandmana II.
8. Amandman XXIII (Stalnost funkcije zamenika javnog tužioca)
9. Stalnost funkcije zamenika javnih tužilaca treba pohvaliti.
10. Međutim, ovaj amandman ima iste nedostatke kao i Amandman VII koji se odnosi na sudije, moraju biti jasno postavljeni razlozi za razrešenje, a osnov kao što je “nestručno vršenje funkcije” je suviše nejasan. Pored toga, potrebno je uneti i pravila o prestanku funkcije javnog tužioca, zamenjujući navode iz stava 12 Amandmana II.
11. Amandman XXIV (Imunitet i nespojivost)
12. Preporuke koje se odnose na sudije date u odnosu na Amandman IX, odnose se, mutatis mutandis, i na javne tužioce.

42 Videti Mišljenje o aktu o javnom tužilaštvu sa izmenama i dopunama, stav 45 i dalje.

7. Amandman XXVI (Sastav Visokog saveta tužilaca)
8. Visoki tužilački saveti postaju zajednička karakteristika u pojedinim državama i iako ne postoje evropski standardi za njihovo uvođenje 43, Venecijanska komisija je uvek podržavala njihovo uvođenje.
9. Što se tiče njihovog sastava, Venecijanska komisija je ranije razmatrala poteškoće u tom pogledu: sa jedne strane, osiguravajući da takav savet bude sastavljen od znatnog broja tužilaca i, s druge, osiguravajući da to nije instrument čiste samouprave. U mišljenju za Gruziju, Venecijanska komisija je izjavila:

“Dobrodošlo je da je značajan broj članova Saveta tužilaca izabran od strane njihovih kolega tužilaca (četiri od devet), a primećeno je da u nekim sistemima tužioci mogu biti čak i većina u takvim organima. U jednom od svojih prethodnih mišljenja, Venecijanska komisija je primetila da: “ravnoteža predložena za Savet, u kojoj tužioci imaju blagu većinu, ali koja sadrži značajnu manjinu eminentnih pravnika […] deluje prikladno”. Istovremeno, Venecijanska komisija naglasila je da tužilački savet “ne može biti instrument čistog samoupravljanja, već vuče svoj demokratski legitimitet od izbora barem jednog dela članova od strane Parlamenta”. Ako se održava predloženi udeo tužilaca u odnosu na članove koji nisu tužioci u savetu, neophodna je dodatne garancije kako bi se osiguralo da je Tužilački savet politički neutralan. […] ”

87. Prema ovom amandmanu, VST se sastoji od jedanaest članova: od kojih su četiri zamenici javnog tužioca koje biraju javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, a pet su istaknuti pravnici izabrani od strane Narodne skupštine, plus Vrhovni javni tužilac Srbije i ministar pravde. Venecijanska komisija je navela: “Tamo gde postoji, sastav Tužilačkog saveta treba da uključi tužioce sa svih nivoa, ali i druge aktere kao što su advokati ili profesori prava. Ako su članovi takvog saveta izabrani od strane Parlamenta, po mogućnosti to treba uraditi kvalifikovanom većinom”44. Čini se da je ovo kao slučaj prema Amandmanima II i XXVI. Međutim, pojavljuje se problem sa mehanizmom protiv blokade odlučivanja koji je ovde uveden, što pokreće iste probleme kao i one predložene za VSS pod amandmanom XIII gore, i iz tog razloga bi ga trebalo revidirati.
88. Važno je da u VST ne dominira većina u Narodnoj skupštini u datom trenutku, kako bi mu dala kredibilitet i stekla poverenje javnosti u sistem. Imati pet članova od 11 članova koje je Narodna skupština izabrala pored ministra pravde i Vrhovnog javnog tužioca Srbije – koga takođe bira Narodna skupština – izaziva zabrinutost. Kao i u slučaju VSS, potrebno je naći rešenje da se osigura pluralizam u Savetu, a pitanja koja su postavljena za sudije u VSS primenjuju se i na tužioce u VST, u meri u kojoj je to primenljivo.

43 Izveštaj o evropskim standardima u pogledu nezavisnosti pravosudnog sistema: deo II – tužilaštvo , stav 64.

44 . stav 66.

89. Konačno, Venecijanska komisija želi da ponovi da se odredbe o pravosuđu i upravljanju pravosuđem moraju voditi jasnim pravilima. Iskustvo pokazuje, međutim, da u mnogim zemljama najbolja institucionalna pravila neće raditi bez dobre volje onih koji su odgovorni za njihovu implementaciju. Nejasna ili neprecizna pravila u sistemu u kome takva volja nedostaje ili je suviše slaba mogu dovesti do smanjenja uloge pravosuđa kroz političke manipulacije.
90. Zaključci
91. Venecijanska komisija pozdravlja Nacrt amandmana i priznaje napore Vlade Srbije u nastojanju da ostvari svoj cilj razvoja kao moderna demokratija u korist svih građana Srbije i da se prioritizuje potreba za ispunjavanjem najviših standarda kriterijuma usklađenosti sa međunarodnim najboljim praksama i vladavinom prava.
92. Ipak, postoje brojna otvorena pitanja koja bi trebalo rešiti u ovom važnom procesu izmene Ustava Srbije.
93. Venecijanska komisija bi zbog toga želela da donese sledeće glavne preporuke:

1) Sastav VSS i uloga Narodne skupštine:

Izbor članova VSS koji nisu sudije od strane Skupštine, uvođenjem prvog kruga (većinom od 3/5 glasova) i drugog kruga, u slučaju da nisu izabrani svi kandidati (ovaj put većinom od 5/9 glasova), daje malo podsticaja za većinu u Narodnoj skupštini da izbegne drugi krug glasanja. Ovo stvara mogućnost da će polovina članova VSS biti koherentna grupa koja deli slična mišljenja u skladu sa željama aktuelne vlade. Prema tome, ovaj amandman nije pogodan za osiguranje pluralizma unutar VSS, i Venecijanska komisija poziva srpske vlasti da pronađu drugo rešenje.

2) Sastav VST i uloga Narodne skupštine:

Kao i kod VSS, važno je da VST ne bude dominaniran od strane trenutne većine u Narodnoj skupštini u datom trenutku, kako bi se obezbedio kredibilitet i steklo poverenje javnosti u sistem. Zbog toga, pet od 11 članova koje Narodna skupština bira pored ministra pravde i Vrhovnog javnog tužioca Srbije – koga bira Narodna skupština – izaziva zabrinutost. Kao što je slučaj sa VSS, potrebno je pronaći bolja rešenja za obezbeđivanje pluralizma u Savetu, a pitanja koja se odnose na sudije u VSS, primenjuju se i na tužioce u VST, u meri u kojoj je to primenljivo.

3) Raspuštanje VSS:

Ako VSS ne donese odluku u roku od 30 dana, mandat svih članova će prestati. Ovo bi moglo dovesti do ubrzanog donošenja odluka ili čestih raspuštanja VSS. Uzimajući u obzir sastav VSS od pet-pet, blokade u procesu donošenja odluka potencijalno bi mogle biti izazvane od strane dela VSS koji čine članovi izabrani u Narodnoj skupštini protiv sudija i vice versa. Ovo ima potencijal da VSS postane neoperativan. Ovaj stav treba brisati odnosno zaoštriti uslove za raspuštanje.

4) Razrešenje zbog nestručnosti:

Disciplinska odgovornost sudija i tužilaca nije obuhvaćena Nacrtom amandmana ali su izneti vrlo nejasni razlozi za razrešenje sudija i zamenika javnih tužilaca. Važno je da se u Nacrtu amandmana u vezi sa disciplinskom odgovornošću i razrešenjem predvidi više detalja. Upotrebu nejasne terminologije kao što je “nestručnost”, ukoliko nije bliže definisana, treba izbegavati i zbog toga brisati.

5) Način na koji se obezbeđuje jedinstvena primena zakona:

Venecijanska komisija preporučuje brisanje trećeg stava Amandmana V, u kome se navodi: “Zakonom se uređuje način na koji se obezbeđuje jedinstvena primena zakona od strane sudova”. Ako se, međutim, smatra da u Ustav treba uključiti upućivanje na potrebu da se obezbedi odgovarajuća harmonizacija sudske prakse i ako se pozivanje na ulogu Vrhovnog suda u Amandmanu X ne smatra dovoljnim, tada bi prvi stav ovog Amandmana mogao upućivati na uzimanje u obzir ili dužno poštovanje sudske prakse.

6) Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca

Vrhovni javni tužilac i javni tužioci biraju se i odgovorni su Narodnoj skupštini. Iako je prihvatljivo da Vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština i da odgovara Skupštini za sveukupnu politiku sprovođenja zakona, drugi javni tužioci ne bi trebalo da imaju direktnu vezu sa Narodnom skupštinom. Prema tome, amandmane XIX i XXI treba shodno tome izmeniti.

93. Pored toga, ostale odredbe Nacrta treba razmotriti i dopuniti prema preporukama u ovom mišljenju.
94. Ovaj Nacrt amandmana pruža širok okvir vezan za pravosuđe Srbije. Po svojoj prirodi, ustavni propisi ne bi trebalo da budu previše detaljni i praktični uticaj Nacrta će u velikoj meri zavisiti od kvaliteta zakona. Venecijanska komisija je spremna da obezbedi svoju ekspertizu u zakonima za sprovođenje ovih izmena, ukoliko je potrebno.

Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (www.mpravde.gov.rs).

The post Mišljenje Venecijanske komisije o Nacrtu amandmana na ustavne odredbe o pravosuđu appeared first on Pravni Portal.

Državna revizorska institucija bila je domaćin drugog sastanka INTOSAI Radne grupe za reviziju javnih nabavki, održanom u Beogradu, 7. i 8. juna 2018. godine. Sastanak je organizovan u saradnji vrhovnih revizorskih institucija Srbije i Ruske Federacije.

Sastanak je otvorio dr Duško Pejović, predsednik i generalni državni revizor, ističući da je revizija javnih nabavki jedna od ključnih oblasti kojima bave vrhovne revizorske institucije, kako zbog njene relevantnosti u okviru javne potrošnje, tako i zbog njenog značaja za stabilno funkcionisanje ekonomskog tržišta. Natalija Bočarova, izvršni sekretar Radne grupe, izrazila je zadovoljstvo što ova Radna grupa uspešno radi u cilju pružanja pomoću vrhovnim revizorskim institucijama u razvoju zajedničkih metodoloških pristupa za organizaciju i sprovođenje revizija javnih nabavki. Dosadašnja postignuća Radne grupe ogledaju se u tome što je izrađen Nacrt uputstva za reviziju javnih nabavki i što će buduće Uputstvo za reviziju javnih nabavki biti uvršteno u INTOSAI Okvira za profesionalne standarde.

Tokom sastanka, članice Radne grupe, među kojima je bila i Državna revizorska institucija, predstavile su kolegama iz drugih zemalja, zakonski okvir i način sprovođenja revizija javnih nabavki u matičnoj zemlji.

Na sastanku su predstavljeni i izveštaj o ažuriranju Uputstva EU za reviziju javnih nabavki, a diskutovano je i o daljim koracima za rad na Nacrtu uputstva za reviziju javnih nabavki koje će predstavljati rezultat rada ove INTOSAI Radne grupe.

Sastanku su, pored domaćina i VRI Ruske Federacije, prisustvovale i VRI Azerbejdžana, Jermenije, Južne Afrike, Kine, Kirgistana, Kuvajta, Pakistana, Portugala, Slovenije, Tajlanda i Filipina, kao i predstavnik Foruma za INTOSAI profesionalna saopštenja koji se sastanku priključio putem video linka.

Sastanak je održan uz podršku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u okviru projekta „Efikasniji mehanizmi odgovornosti u javnim finansijama“, koji finansira Vlada Kraljevine Švedske (SIDA).

Državna revizorska institucija Republike Srbije dobila je 2017. godine zvaničan poziv da se pridruži ovoj INTOSAI Radnoj grupi. Razmena iskustava i dobre prakse omogućava ujednačavanje iskustava vrhovnih revizorskih institucija i ostalih zainteresovanih strana na rešavanju pitanja vezanih za revizije javnih nabavki.

Izvor: sjat Državne revizorske institucije (www.dri.rs)

The post Izrađen Nacrt uputstva za reviziju javnih nabavki appeared first on Pravni Portal.

U „Sl. glasniku RS“, br. 49/2018 objavljena je Odluka o mreži javnih srednjih škola, koja se primenjuje 5. jula 2018. godine.

Odluku je donela Vlada na osnovu člana 104. stav 9. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS”, br. 88/17 i 27/18 – dr. zakon) i člana 2. Uredbe o kriterijumima za donošenje akta o mreži javnih srednjih škola („Sl. glasnik RS”, br. 21/18).

Pomenutim članom 104. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se broj i prostorni raspored javnih ustanova prema vrsti i strukturi, planira aktom o mreži ustanova, da kriterijume na osnovu kojih se donosi akt o mreži javnih srednjih škola utvrđuje Vlada i na osnovu njih donosi akt o mreži javnih srednjih škola. Akt o mreži javnih srednjih škola na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine donosi nadležni organ autonomne pokrajine uz primenu kriterijuma koje je utvrdila Vlada.

Odlukom o mreži javnih srednjih škola utvrđuje se broj i prostorni raspored javnih srednjih škola.

Mrežu javnih srednjih škola čini 520 škola raspoređenih u 30 okruga. Sastavni deo odluke čini pregled broja i prostornog rasporeda javnih srednjih škola po okruzima i za grad Beograd.

Programe opšteg obrazovanja i vaspitanja ostvarivaće 107 gimnazija.

Programe opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja ostvarivaće 39 srednjih umetničkih škola.

Programe opšteg i stručnog obrazovanja i vaspitanja, odnosno opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja ostvarivaće 44 mešovite škole.

Programe opšteg i stručnog obrazovanja i vaspitanja u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju, specijalističkog i majstorskog obrazovanja i drugih oblika stručnog obrazovanja: obrazovanje za rad u trajanju od dve godine, stručno osposobljavanje i obuka do godinu dana, ostvarivaće 308 stručnih škola za redovne učenike i 21 škola za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Programe različitih nivoa obrazovanja i vaspitanja ili više različitih područja rada ostvarivaće dva obrazovno-vaspitna centra.

Detaljniji prikaz broja i prostornog rasporeda javnih srednjih škola po okruzima i za grad Beograd možete pogledati u okviru pravne baze „Propis Soft“.

Izvor: Izvod iz zakona je preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sa komentarom najznačajnijih novina

Autor komentara: Biljana Antić, dipl. pravnik, prosvetni inspektor, autor brojnih stručnih tekstova i predavač na seminarima sa temama iz oblasti obrazovanja

DETALJNIJE

The post Mreža javnih srednjih škola appeared first on Pravni Portal.

Na sajtu Sindikata obrazovanja Srbije objavljen je dopis Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja po pitanju aneksiranja postojećih ugovora o radu na određeno vreme zaključenih u vreme važenja prethodnog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja po osnovu propisanom u tadašnjem čl. 132. stav 1 tač 2) i obaveze aneksiranja navedenih ugovora odnosno usklađivanja sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, tačnije sa čl. 155. novog Zakona, čime bi navedenim licima radni odnos prestao najkasnije 31. avgusta tekuće školske godine.

U nastavku prenosimo dopis u celosti:

„Poštovani ministre,

Ovim putem obraćamo Vam se u ime Sindikata obrazovanja Srbije i Sindikata radnika u prosveti Srbije, u vezi sa spornim dopisom državnog sekretara prof.dr Vladimira Popovića br. 610-00-00239/2018-04 od 08.03.2018. godine, o kojem je već bilo razgovora na sastanku održanom sa Vama dana 13.06.2018. godine.

Naime, spornim dopisom je preporučena retroaktivna primena odredbe člana 155. stava 3. tačke 3) novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017), odnosno da je ugovore o radu koji su zaključeni pre stupanja na snagu novog ZOSOV-a, a koji ne sadrže odredbu kojom je utvrđeno da se lica prime u radni odnos najkasnije do 31. avgusta tekuće godine, potrebno uskladiti sa tim zakonom.

Napominjemo da u pravnom poretku Republike Srbije važi kao opšti princip da zakoni važe za ubuduće, te da postoji zabrana retroaktivnosti, jer retroaktivna primena zakona je u direktnom sukobu sa konceptom stečenih prava i principom pravne sigurnosti, što je propisano i odredbom člana 197. Stava 1 Ustava Republike Srbije koja propisuje da „Zakoni i svi drugi opšti akri ne mogu imati povratno dejstvo“.

Odredbom člana 208. važećeg ZOSOV-a je propisano sledeće: „postupci započeti do dana stupanja na snagu novog zakona okončaće se po odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15-autentično tumačenje, 68/15 i 62/16-US)“.

Sve napred navedeno ukazuje da zaposlenima koji su zasnovali radni odnos na određeno vreme u skladu sa odredbom člana 132. stava 1 tačke 2), odnosno prethodnog ZOSOV-a, ne može se ograničiti radni odnos do 31. avgusta tekuće školske godine. U protivnom zaposleni će svoja prava potraživati kod nadležnih sudova i ustanove će morati da isplaćuju naknade štete takvoj kategoriji zaposlenih na osnovu pravosnažnih i izvršnih presuda.

Posebno napominjemo da je takva kategorija zapsolenih već u neizvesnom i nepovoljnom položaju iz razloga što godinama unazad radni odnos ne može da im preraste u neodređeno vreme imajući u vidu i Uredbu Vlade o zabrani zapošljavanja koja je i dalje na snazi, a sa druge strane napred navedenim spornim tumačenjem otvara se mogućnost direktorima ustanova da zloupotrebljavaju svoj položaj i počev od nove školske godine u radni odnos primaju nova lica.

Stoga zahtevamo od Vas da svim ustanovama u Srbiji uputite stručno uputstvo ili preporuku, kojom ćete direktorima sugerisati da ugovore o adu zaključene na određeno vreme u skladu sa prethodnim ZOSOV-om kako je napred navedeno, ne mogu ograničavati do 31.08. tekuće školske godine.

Sindikat obrazovanja Srbije

Mr Valentina Ilić

Sindikat radnika u prosveti Srbije

Slobodan Brajković

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sa komentarom najznačajnijih novina

Autor komentara: Biljana Antić, dipl. pravnik, prosvetni inspektor, autor brojnih stručnih tekstova i predavač na seminarima sa temama iz oblasti obrazovanja

DETALJNIJE

Izvor: sajt Sindikata obrazovanja Srbije (www. sind-obr.org.rs)

The post Dopis sindikata Ministarstvu prosvete po pitanju obaveze aneksiranja ugovora o radu na određeno vreme appeared first on Pravni Portal.

1. Šta treba da priložim od dokumentacije ako želim da uvezem polovni automobil?

Potrebno je da priložite svu dokumentaciju na osnovu koje će se na nesumnjiv način izvršiti pravilna identifikacija motornog vozila. To pre svega znači da treba da priložite saobraćajnu dozvolu (ukoliko nije u pitanju original, onda kopiju morate overiti u inostranstvu u sudu, kod notara, u MUP ili opštini). Kao dokaz o kupovini treba da podnesete original fakturu ili kupoprodajni ugovor (zavisno od načina kupovine). Ukoliko se kao dokaz o kupovini podnosi kupoprodajni ugovor na istom mora biti overa potpisa prodavca od strane nadležnog organa (npr. sud, notar, MUP, opština). Ukoliko je podneta originalna faktura kao dokaz o kupovini, carinarnica neće zahtevati njenu dodatnu overu od strane nadležnog organa.

Ono što svako treba još da znate je i to da, vozila u našu zemlju mogu ući sa redovnim ili privremenim registracionim oznakama (ZOLL, IT..). Da biste započeli carinski postupak, vozilo prvenstveno mora imati važeću godišnju registraciju, a nakon toga ga morate prethodno odjaviti u inostranstvu. Vozilo koje je registrovano u inostranstvu, a koje podleže obavezi registracije u Republici Srbiji morate u pisanoj formi prijaviti ulaznoj (graničnoj) carinarnici. Za putničko motorno vozilo sa privremenom registracijom (ZOLL, IT..) kojim lice prolazi preko carinskog područja ne podnosi se deklaracija za tranzit tj. ne postoji obaveza prijave.

U slučaju da su putnička motorna vozila natovarena na auto platformu, a imaju redovne ili privremene registarske oznake, a na ulasku se prijavljuju za tranzit preko našeg carinskog područja, u tom slučaju neće biti potrebno da se podnese kompletna dokumentacija, jer će o istoj u odgovarajućem postupku ceniti organi zemlje odredišta.

2. Šta se podrazumeva pod pojmom „upotrebljavano vozilo“?

Pod pojmom upotrebljavano vozilo podrazumevaju se sva ona vozila koja su bila registrovana i od čije je prve registracije prošlo najmanje 6 meseci.

3. Da li je tačno da neću platiti carinu ako auto uvozim iz EU?

Nije tačno. Naime, nije dovoljno da je automobil kupljen u Evropskoj uniji, pa čak ni da je proizveden u nekoj od zemalja EU. Naime, ključan uslov je u vezi sa poreklom delova koji se u automobil ugrađuju tokom proizvodnje. Tako prema važećim propisima o poreklu robe, dozvoljeno je da željeni automobil sadrži maksimalno 40 % delova ”bez porekla” odnosno onih koji potiču iz zemalja van EU ( kineskih, japanskih itd.).

U zavisnosti od osnovnih karakteristika vozila visina carinske stope će iznositi od 0% do 2,5%, dok će PDV biti 20%.

4. Šta je potrebno prilikom uvoza priložiti od dokumentacije kako bi mogao da se uveze automobil po preferencijalnim carinskim stopama?

Potrebno je priložiti sledeća dokumenta:

Fakturu, izjavu na samoj fakturi (do iznosa od 6.000 evra) ili autorizaciju (nema ograničenja u vrednosti) ili Obrazac EUR 1 (takođe nema ograničenja u vrednosti).

U Carinskom zakonu u čl. 30. stoji:

„Carinska tarifa

Član 30.

Uvozne i izvozne dažbine utvrđuju se na osnovu Carinske tarife.

Mere predviđene propisima koji uređuju trgovinu robom, ako je moguće, primenjuju se u skladu s tarifnim svrstavanjem robe.

Objedinjena carinska tarifa, u smislu ovog zakona, obuhvata:

1) nomenklaturu robe propisanu Zakonom o Carinskoj tarifi i propisima donetim na osnovu tog zakona;

2) drugu nomenklaturu koja se u celosti ili delimično zasniva na nomenklaturi iz tačke 1) ovog stava kojom se vrši dodatna podela, radi primene tarifnih mera koje se odnose na trgovinu robom;

3) stopu carine i iznos dažbina koji se primenjuju na robu obuhvaćenu nomenklaturom iz tačke 1) ovog stava;

4) preferencijalne tarifne mere sadržane u međunarodnim ugovorima;

5) preferencijalne tarifne mere koje je Republika Srbija jednostrano donela, u odnosu na druge države, grupe država ili teritorije;

6) autonomne mere kojima se predviđa smanjenje carinskih dažbina na određenu robu ili izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina;

7) povlašćen tarifni tretman određen za pojedinu robu, zbog njene vrste ili krajnje upotrebe, u okviru mera iz tač. od 3) do 6) i tačke 8) ovog stava;

8) druge tarifne mere predviđene propisima.

Mere navedene u stavu 3. tač. od 4) do 7) ovog člana primenjuju se na zahtev podnosioca deklaracije umesto stope carine i iznosa dažbina navedenih u stavu 3. tačka 3) ovog člana, kada ta roba ispunjava predviđene uslove, a izuzetno primena tih mera može biti odobrena retroaktivno, pod uslovom da se vrši u rokovima i pod uslovima utvrđenim propisom o tim merama i ovim zakonom.

Kada je primena mera navedenih u stavu 3. tač. od 4) do 7) ovog člana ili izuzeće od mera navedenih u stavu 3. tačka 8) ovog člana ograničena ukupnim obimom uvoza, odnosno izvoza, one prestaju da se primenjuju:

1) u slučaju tarifnih kvota, čim se dostigne predviđeni ukupan obim uvoza, odnosno izvoza;

2) u slučaju tarifnih maksimuma, u skladu s propisom kojim su ti maksimumi utvrđeni.

Vlada propisuje uslove, postupak i način primene autonomnih mera iz stava 3. tačka 6) ovog člana za robu koja se ne proizvodi u Republici Srbiji ili se ne proizvodi u dovoljnim količinama ili ne zadovoljava potrebe domaće privrede i tržišta. Ove mere mogu se utvrditi na određen vremenski period, kao i za ograničene i neograničene količine robe.

Ako stope carine za poljoprivredne proizvode u određenom periodu ne obezbeđuju stabilnost domaće proizvodnje i domaćeg tržišta, Vlada, pored propisanih stopa carine, može da propiše i sezonske stope carine, ne više od 20 % od carinske vrednosti, uz vremensko ograničenje njihove primene.“

5. Na koji način će carina u postupku uvoza utvrditi ispunjenost norme EURO 3?

Ukoliko carinici nisu u mogućnosti da na osnovu priložene dokumentacije nedvosmisleno potvrde da je vozilo proizvedeno sa normom EURO 3, dužni su da upute stranku na Agenciju za bezbednost saobraćaja koja će izdati konačnu potvrdu.

6. Kako da znam da auto ispunjava normu Euro 3?

U saobraćajnoj knjižici svakog automobila navedeno je da je (ukoliko jeste) proizveden u skladu sa normom EURO 3. Ukoliko to nije slučaj, kontrolu ispunjenosti tih uslova vršiće Agencija za bezbednost saobraćaja. Agencija za bezbednost saobraćaj izdaje ispravu o homologaciji za nova motorna vozila.

7. Da li mogu da uvezem auto koji koji zahvaljujući naknadnoj dogradnji ispunjava normu Euro 3?

Ne, nije moguće. Možete uvesti samo automobil koji je proizveden u skladu sa normom EURO 3.

8. Kako se prilikom uvoza tretiraju vozila sa sa privremenim tablicama?

Strani državljani i domaći državljani koji imaju u inostranstvu odobreno privremeno boravište do 6 meseci mogu doći u našu zemlju sa vozilom registrovanim u inostranstvu i koristiti ga za vreme dok traju razlozi njihovog boravka u našoj zemlji (godišnji odmor, poseta porodici i dr.), nakon čega su dužni da to vozilo izvezu prilikom napuštanja carinskog područja Republike Srbije. Ova vozila mogu ostati na našoj teritoriji, sa ili bez prekida, šest meseci za svaki period od 12 meseci.

Privremeni uvoz vozila uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobriće se, u skladu sa važećim propisima, studentima za period u kojem ostaju na našem carinskom području isključivo radi studiranja, kao i licima koja obavljaju poslove u određenom vremenskom trajanju, tj. periodu potrebnom za obavljanje tog posla.

9. Koja je procedura za uvoz „oldtajmera“?

Oldtajmeri u našu zemlju mogu da se uvoze bez obzira na činjenicu što ne ispunjavaju uslove propisane normom EURO 3. Kao dokaz da se radi o takvoj vrsti vozila potvrdu izdaje Muzej automobila u Beogradu, a u tu kategoriju spadaju :

1. Vozila proizvedena do 31. deecembra 1970. godine
2. Vozila uvedena u proizvodnju kao model do 31. decembra 1970. godine, bez obzira na stvarnu godinu proizvodnje pojedinog primerka, ili

3.Vozila kojapredstavljaju svojevrstan materijalni spomenik tehničke kulture, tradicije i društvenog nasleđa.

Nadležno ministarstvo u ovom slučaju Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, u postupku uvoza „oldtajmera“ prihvatiće kao validnu potvrdu Muzeja automobila u Beogradu ako se u tom postupku utvrdi da odgovara činjeničnom stanju (npr. za vozilo koje se prema svojim karakteristikama ne može svrstati u odgovarajući tarifni broj kao motorno vozilo, takva potvrda se ne može prihvatiti i u takvim situacijama dalji postupak sprovešće se u skladu sa propisima koji se odnose na robu koja je predmet carinjenja).

10. Da li mogu da uvezem oštećeno vozilo?

Možete uvesti oštećeno vozilo, ali samo pod uslovom da se ne radi o automobilu koji je do te mere oštećen da nije u voznom stanju i da kao takvo ne ispunjava uslove za registraciju bez veće intervencije, odnosno opravke oštećenih delova.

Međutim, oštećenim vozilima se ne smatraju ona vozila koja nisu u voznom stanju zbog motora, odnosno trenutne neispravnosti nekog dela (npr. ako je neispravan akumulator ili je blokirao menjač), jer to znači da je minimalnom popravkom moguće osposobiti vozilo za kretanje na sopstveni pogon. U takvim slučajevima, uvoz će biti moguć.

11. Da li mogu da uvezem delove za motorno vozilo?

Možete uvesti rezervne delove (kako nove tako i upotrebljavane) ukoliko to činite radi održavanja motornog vozila, odnosno zamene oštećenih delova , a to ćete dokazati saobraćajnom knjižicom.

Podrazumeva se i obaveza da se uvezeni delovi ugrade u vozilo za koje se uvoze što je bitno za one delove za koje je kod nadležnih službi MUP potrebno izvršiti izmenu podataka u saobraćajnoj knjižici (kao što je npr. karoserija).

Prilikom uvoza upotrebljavanih delova vozila za sopstvene potrebe tj. radi zamene na postojećem vozilu, fizička i pravna lica ne prilažu dozvolu nadležnog ministarstva (o uvozu otpada).

Karoserija za postojeće vozilo može se uvesti ukoliko je prethodno bila ugrađena u vozilo koje ispunjava uslove propisane normom EURO 3. Pri uvozu karoserije mora postojati dokument na osnovu kojeg se na pravilan način može izvršiti identifikacija.

Kada se u carinskom postupku pojavi motor za vozilo, kao rezervni deo, bez ukucanog broja, uvoz će biti odobren jer za carinu nije od nekog uticaja činjenica o broju motora (bitno je da je iste marke i tipa i da se bez posebnih popravki može ugraditi u postojeće vozilo). Motor koji se uvozi kao rezervni deo za postojeće vozilo ne mora ispunjavati propisanu normu EURO 3 (ova norma mora biti ispunjena prilikom uvoza kompletnog vozila i karoserije).

U postupku carinjenja karoserije i motora potrebno je navesti tačno naimenovanje robe, sa svim njenim karakteristikama, kako bi se izbegli problemi koji mogu nastati prilikom izmene podataka u saobraćajnoj knjižici.

Međutim, ono što treba da znate je da neće biti odobren uvoz delova koji imaju osnovne karakteristike kompletnog vozila, odnosno neće se dozvoliti uvoz delova radi sklapanja vozila (npr. karoserije u takvom stanju da se ubacivanjem motora dobije kompletno vozilo).

Rezervni delovi za postojeće vozilo mogu se uvesti i u tzv. „skraćenom postupku“, ukoliko vrednost ne prelazi 3.000 evra. Obračun uvoznih dažbina za robu koju putnici nose sa sobom  valjan je dokument koji uvoznik podnosi nadležnoj službi MUP u postupku registracije vozila, odnosno izmene podataka u saobraćajnoj knjižici.

12. Kakvi su uslovi i koja je procedura za uvoz motocikla?

Ukoliko planirate da uvezete motocikl ili moped, takođe morate podneti dokumentacija na osnovu koje se na nesumnjiv način može izvršiti pravilna identifikacija. Tu se prvenstveno misli na saobraćajnu knjižicu, fakturu i kupoprodajni ugovor koji moraju biti overeni kod notara, u sudu ili MUP ili opštini).

Razlika postoji utoliko što motori ne moraju da ispunjavaju uslov da su proizvedeni u skladu sa normom EURO 3, zato što čak i poneki novi modeli ne ispunjavaju ovu normu.

13. Kako da uvezem auto koji sam nasledio/la?

Ukoliko nameravate da uvezete vozilo koje ste nasledili morate prvo nadležnoj carinarnici da podnesete zahtev za uvoz vozila po osnovu nasleđa.

Ukoliko se zbog smrti ostavioca vozilo zateklo na našem carinskom području i predstavlja predmet ostavine, carinarnica će razmotriti okolnosti konkretnog slučaja i ukoliko su svi uslovi ispunjeni, odobriće zahtevani postupak podnošenjem sažete deklaracije (bez obaveze pismenog prijavljivanja graničnoj carinarnici), jer se u navedenoj situaciji vozilo našlo na našem carinskom području usled „dejstva više sile“ i nije u momentu ulaska u zemlju podleglo obavezi registracije u Republici Srbiji.

14. Kako privremeno da uvezem auto radi popravke?

U slučaju da uvozite auto stranih registarskih oznaka radi popravke jer se takvo vozilo usled “dejstva više sile” zateklo na našem carinskom području zbog kvara, carinarnica će odobriti zahtevani postupak podnošenjem sažete deklaracije i u tom slučaju se odobrava postupak aktivnog oplemenjivanja (bez obaveze pismenog prijavljivanja graničnoj carinarnici).

Napominjemo da za sva vozila za koja se odobrava postupak aktivnog oplemenjivanja po navedenom osnovu, a na osnovu ugovora sa izabranim serviserom, nije neophodno da vozilo ispunjava propisanu normu EURO 3, jer bi se nakon okončanja postupka aktivnog oplemenjivanja, u roku koji je odobrila carinarnica, vozilo morali izvesti iz zemlje, odnosno iz carinskog područja Republike Srbije.

15. Zašto je Uprava carina odlučila da se pri carinjenju vozila koristi AMSS katalog?

Ustanovljeno je da se praksa prilikom carinjenja vozila razlikuje od carinarnice do carinarnice u zavisnosti od izvora informacija koji se koristi kao reper za proveru vrednosti vozila.

Da bi se ova pojava sprečila, a uslovi za carinjenje bili jednaki za sve, Uprava carina je donela odluku da se ubuduće koriste isključivo podaci iz raspoloživog domaćeg kataloga, a to je jedino katalog Auto-moto saveza Srbije.

Pritom, ujednačavanje prakse carinarnica biće u najskorijem periodu sprovedeno i u postupcima carinjenja ostalih roba, a ne samo vozila. Na taj način, carinska služba maksimalno će smanjiti prostor za zloupotrebe i malverzacije.

16. Zašto ste se odlučili baš za katalog AMSS?

Podsećamo, katalog AMSS je jedini raspoloživi javno publikovani katalog u Srbiji. Ako je katalog AMSS zaista toliko loš koliko pojedinci tvrde, odnosno ukoliko su vrednosti u katalogu nerealne, zašto se ne pristupi reviziji tog kataloga. Svi koji smatraju da u njemu postoje nelogičnosti treba da se obrate AMSS-u da bi ti propusti bili ispravljeni.

Carinska služba je tek započela proces i nakon nekog vremena od početka primene znaćemo tačno šta je sporno. Spremni smo u hodu da ispravljamo nepravilnosti ukoliko ih bude bilo, kao i da komuniciramo sa drugim institucijama poput AMSS-a na temu poboljšanja postojećih izvora informacija.

17. Da li vam je poznato da i druge zemlje koriste nemačke ili italijanske kataloge i zašto taj model nije preuzela i Srbija?

Poznata nam je situacija u većini evropskih zemalja, a posebnu pažnju obratili smo na zemlje iz regiona. Činjenica je da i Hrvatska i BiH primenjuju svoje nacionalne kataloge, pa zašto to Srbija ne bi učinila. Na kraju krajeva, da li je logično da se na teritoriji jedne suverene države primenjuju parametri propisani u nekoj drugoj zemlji.

18. Kakvu korist ja kao građanin imam od toga što se pri carinjenju primenjuje AMSS katalog?

Građani će od ovih mera imati višestruke koristi.

Pre svega veću izvesnost, jer će sada moći unapred precizno da izračunaju koliko će ih koštati neki automobil, pošto su mogućnosti za tzv. ”ugrađivanje” raznoraznih posrednika smanjene na minimum.

Potom građani će se konačno voziti u sigurnijim automobilima, jer će uvoz automobila starijih od 10 godina biti obesmišljen.

I konačno, zaštitićemo i životnu sredinu, jer ne želimo da se Srbija pretvori u otpad prastarih evropskih automobila, koji katastrofalno utiču na zagađenje vazduha.

19. Da li je tačno da će sada polovna vozila za krajnjeg kupca biti skuplja?

Teza da su vrednosti prikazane u tom katalogu nepovoljne po kupce nije tačna, jer je uopštena. Upoređivanjem dosadašnjih izvora i kataloga AMSS vidi se da postoje i slučajevi da je vrednost nekih modela viša, ali istovremeno je kod nekih drugih – niža.

20. Koja je osnovna metoda po kojoj se utvrđuje vrednost za carinjenje automobila?

Faktura, odnosno prijavljena vrednost će i dalje biti osnovni izvor informacija o vrednosti vozila. Na primer, prošle godine 1/3 vozila ocarinjena na osnovu fakture.

Međutim, ako vrednost na fakturi pobuđuje osnovanu sumnju carinskih službenika, a njihovo je pravo i zakonska obaveza da je prekontrolišu i eventualno ospore.

Neposredan povod za uvođenje ovih mera je i saznanje da je prošle godine od 1900 provera vrednosti izraženih na fakturi, verodostojnost potvrđena samo u 85 slučajeva što je manje od 5%.

21. Da li će faktura biti priznata ako je npr. 20% niža od najniže stope vrednosti vozila po katalogu AMSS?

Treba shvatiti da je poređenje vrednosti iz fakture sa raspoloživim podatkom carinarnice neophodno kako bi se utvrdilo da li je prijavljena cena realna. Međutim, ukoliko prijavljena cena odstupa od raspoloživog podatka o kataloškoj ceni i ukoliko u postupku carinjenja uvoznik ne dokaže da je prijavljena cena vozila stvarno plaćena prodavcu, carinarnica neće prihvatiti prijavljenu cenu kao svoj nalaz. Inače, procenat odstupanja od 20% koji navodite, nije moguće ceniti sam po sebi, jer isti treba dovesti u vezu sa konkretnom vrednošću čije odstupanje je predmet ocene. Naime, u nekim slučajevima procenat odstupanja od 20% nije značajan, a u drugim jeste. Otud,  procenat dozvoljenog odstupanja prijavljene cene nije ni propisan.

22. Kako ćete uticati na smanjenje diskrecionih prava carinskih službenika?

To je jedna od značajnih novina koje donosi primena ovih mera.

Naime, sada je prostor za paušalnu odluku carinika bitno smanjen. Nema više prostora za toliku proizvoljnost, jer do sada je bilo moguće smanjiti vrednost vozila i preko 30 % na ime oštećenja, kilometraže, opšteg stanja vozila i sl. parametara, koji su neretko nedokumentovani.

Sada je najveći dozvoljeni postotak umanjenja 10%.

Da su novine teško pale i carinicima koji su bili skloni zloupotrebama govori i podatak da je Unutrašnja kontrola od samog početka primene na terenu, te da su uočeni novi pokušaji manipulacija.

Kako drugačije objasniti činjenicu da se svega dve nedelje od uvođenja novih mera mogu pronaći slučajevi različitog carinjenja vozila iako je prijavljena vrednost osporena na osnovu istog kataloškog izvora podataka.

23. Kome i na koji način mogu da se žalim na odluku carinika o vrednosti vozila koja je ujedno i osnovica za carinjenje?

Ukoliko smatrate da carinici nisu realno procenili vrednost vozila, neophodno je da se zahtevom obratite carinarnici u kojoj je roba ocarinjena.

Carinarnica će uvidom u dokumentaciju podnetu uz zahtev, u upravnom postupku, doneti odgovarajuću odluku o osnovanosti zahteva.

Ukoliko ni tada ne budete zadovoljni odlukom carinarnice, imate pravo da podnesete žalbu Komisiji za žalbe Uprave carina.

24. Da li carina proverava dokaze o poreklu koje podnose kupci polovnih vozila?

Carina proverava dokaze koje prilikom uvoza podnose kupci kako bi dokazali da je auto proizveden u EU i da na njega ne mora da se plati carina. Ako se utvrdi da je dokaz neispravan ili falsifikovan, moraćete da platite carinu. Evo i skraćene verzije: – Uvezli ste iz EU auto koji je proizveden u EU – Oslobođeni ste carine zato što je auto proizveden u EU – Međutim, naša Carina sumnja da su dokazi o poreklu autentični ili da su ispunjeni uslovi iz protokola o poreklu robe shodno Sporazumu sa EU (SSP). Naša Carina šalje zahtev za proveru dokumentacije stranoj Carini – Strana Carina ne odgovori na vreme ili se pokaže da je dokaz zaista falsifikovan ili da postoji neka druga nepravilnost – Vi morate naknadno da platite razliku u carinskim dažbinama.

25. Kako se to proverava, ko se proverava i nakon koliko vremena mogu da budem siguran da neću morati naknadno da platim carinu?

Objasnimo prvo kako se dokazuje da je auto proizveden u Evropskoj uniji – za to vam treba ili EUR1 obrazac ili izjava na fakturi: – EUR1 obrazac je od Nove godine za mnoga vozila veoma teško dobiti (ali je ipak moguće u zavisnosti od više faktora) pošto su određeni proizvođači prestali da izdaju potvrdu neophodnu da bi Carina zemlje iz koje se auto izvozi overila EUR1 obrazac. – Izjava na fakturi se proverava. Auto plac ili drugi prodavac (pravno lice) u inostranstvu, na fakturi vam napiše Izjavu kojom tvrdi da je auto proizveden u Evropskoj uniji i to vam je dokaz na srpskoj Carini da ne morate da plaćate carinu. Ako je Izjavu na fakturi dao „neovlašćeni izvoznik“ (tj. prodavac – „običan“ auto plac u inostranstvu), ona može da se koristi samo za vozila vrednosti do 6.000 evra. Međutim, ako kupujete vozilo od ovlašćenog izvoznika, kojem su carinski organi zemlje u kojoj taj izvoznik ima sedište dali ovlašćenje – od njega možete da dobijete Izjavu na fakturi i za polovna vozila vrednosti veće od 6.000 evra, tj. bez ograničenja vrednosti. Ovlašćeni izvoznik je obično neka veća firma koja je ispunila kriterijume i „stekla poverenje“ kako bi samostalno mogla da daje izjave o preferencijalnom poreklu bez obzira na vrednost robe koja se izvozi – u ovom slučaju to su polovni automobili. Pre nego što krenete da kupite polovan automobil u inostranstvu, najbolje će biti da se prvo dobro informišite na više strana.

26. Zašto bih morao naknadno da platim carinu?

Zbog toga što je tako propisano Sporazumima o slobodnoj trgovini. Na zahtev administracije uvoza, carinska administracija zemlje izvoza mora da ogovori u propisanom roku (10 meseci) da li je roba sa preferencijalnim poreklom ili ne. Ako je odgovor negativan, uvoznik robe je dužan da plati carinu, što je takođe u skladu sa pravilima o poreklu propisanim Sporazumom o slobodnoj trgovini.

Bilo je slučajeva vlasnika uvezenih polovnih vozila koji su i nakon više od 6 meseci od uvoza dobili nalog da treba da plate carinu zato što je nakon provere zaključeno da postoje nepravilnosti, tj. da je izjava na fakturi falsifikovana ili je neispravna na neki drugi način.

27. Da li se proverava samo samo Izjava na fakturi ili je „na meti“ i EUR1 obrazac?

Najčešće se proverava Izjava na fakturi, a EUR1 obrazac nešto ređe.

28. Kako se obavlja provera?

Provere dokaza o poreklu obavljaju se nasumice ili u slučaju opravdane sumnje. Proveri su podložna sva dokumenta. Naša Carina šalje dokumenta i podatke carinskim organima zemlje izvoznice, uz zahtev za proveru u navođenje razloga za proveru.

Ako se desi, da u slučaju opravdane sumnje odgovor ne stigne u roku od 10 meseci od dana podnošenja zahteva za proveru, ili ako odgovor ne sadrži podatke dovoljne za utvrđivanje verodostojnosti dokumenta o kojem je reč ili stvarnog porekla proizvoda, carinski organ koji je podneo zahtev će, osim u izuzetnim okolnostima, uskratiti pravo na povlašćeni tretman. Drugim rečima, ako Carina zemlje iz koje ste uvezli automobil ne odgovori našoj Carini u roku od 10 meseci; ili ako odgovor ne sadrži dovoljno dokaza da potvrdi verodostojnost Izjave na fakturi kojom ste dokazali da je vaš automobil proizveden u EU, moraćete da platite carinu.

29. Nakon koliko vremena mogu da budem siguran da neće biti provere, tj. rizika da ću morati da platim carinu?

Protokolom o poreklu propisano je da izvoznik mora da čuva dokumenta za dokazivanje porekla najmanje tri godine i u tom roku se može sprovoditi naknadna verifikacija izdatih dokaza o poreklu. Bilo je međutim naknadnih naplata carine i kažnjavanja i nakon više od tri godine.

30. Da li sam „bezbedan“ ako kupim polovni automobil iz inostranstva na autoplacu u Srbiji?

Ako kupite uvezeni polovni automobil na auto placu u Srbiji, ne postoji razlog za strah. Ukoliko Carina naknadno utvrdi da je Izjava na fakturi npr. falsifikovana, ona će to rešavati sa auto placem koji je auto uvezao, a vi sa tim nemate apsolutno ništa. Carina će biti naplaćena od auto placa. Dakle, samo ako ste vi, kao fizičko lice, označeni kao uvoznik, odnosno carinski obveznik, tada postoji obaveza naknadnog plaćanja carine.

31. Zašto naša Carina toliko sumnja u verodostojnost dokaza da je auto proizveden u Evropskoj uniji?

Prema dosadašnjem iskustvu Uprave carina, ishod sprovedenih provera, u velikom broju pokazuje, da recimo, izvozno preduzeće iz Evropske unije nema poslovne odnose sa Srbijom, odnosno, da na poslovnim računima izvoznog preduzeća iz EU nema podataka o izvoznim deklaracijama i trgovinskim transakcijama koje se odnose na fakture, ili ako ih ima, „izjava na fakturi“ nije prvobitno stavljena na komercijalna dokumenta; da je došlo do uzurpacije identiteta izvoznog preduzeća iz EU (falsifikovanja imena, logoa, zaštitnog znaka, marke, potpisa itd. i njihovog lažnog korišćenja); da izvozno preduzeće iz EU ne raspolaže dokaznom dokumentacijom o poreklu robe; da je izvozno preduzeće iz EU, na koje se odnosi faktura sa izjavom izvoznika o poreklu robe, ugašeno; da su fakture, koje smo poslali na proveru odštampane na drugačijem formatu od onih koje su prezentovane u trenutku izvoznog carinjenja u EU i da se vrednosti na fakturama ne poklapaju.

32. Postoje li kazne i kolike su?

Ukoliko se proverom utvrdi da izjava na fakturi sadrži određene nepravilnosti, podnosilac deklaracije–uvoznik, eventualno posredni zastupnik koji je podneo carinskom organu isprave sa netačnom sadržinom, mogu biti kažnjeni zbog izvršenja prekršaja. Propisana kazna je u rasponu od jednostrukog do četvorostrukog iznosa uskraćenih dažbina, uz zaštitnu meru oduzimanja robe. Kada je reč o posrednom ili neposrednom prilaganju isprava uz carinsku deklaraciju, koje sadrže netačne i neistinite podatke, bez obzira da li je bilo namere ili ne podnosioca isprava, ukoliko su na taj način plaćene dažbine u manjem iznosu, radi se o carinskom prekršaju, za koji je propisana novčana kazna, za pravno lice od 50.000 do 1.500.000 dinara, odnosno za odgovrno lice u pravnom licu, u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara, a za preduzetnika i novčana kazna, u iznosu od 10.000 do 300.000 dinara.

Izvor: sajt Uprave carina (www.upravacarina.rs)

Izvor: izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a

The post Sve što treba da znate o uvozu polovnih automobila appeared first on Pravni Portal.

Vlada Srbije usvojila je predlog zaključka o usvajanju izveštaja o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija).

Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici objavljen je u „Sl. glasniku RS“ – Međ. ugovori, br. 12/2013 i primenjuje se od 8. novembra 2013. godine, a sama konvencija od strane država potpisnica primenjuje se od 1. avgusta 2014. god.

Ciljevi Konvencije su: da se zaštite žene od svih vidova nasilja i sprečavanje, procesuiranje i eliminisanje nasilja nad ženama i nasilja u porodici; doprinos suzbijanju svih oblika diskriminacije nad ženama i promocija suštinske jednakosti između žena i muškaraca, uključujući i osnaživanje žena; izrada sveobuhvatnog okvira, politika i mera zaštite i pomoći svim žrtvama nasilja nad ženama i nasilja u porodici; promocija međunarodne saradnje u pogledu eliminisanja nasilja nad ženama i nasilja u porodici; pružanje podrške i pomoći organizacijama i organima unutrašnjih poslova u delotvornoj saradnji da bi se usvojio obuhvatni pristup eliminisanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Članom 10. pomenutog zakona, reguliše se koordinaciono telo i propisuje obaveza strana da naznače ili formiraju jedno ili više zvaničnih tela nadležnih za: koordinaciju, sprovođenje, praćenje i procenu politika i mera za sprečavanje i borbu protiv svih vidova nasilja obuhvaćenih ovom konvencijom. Obaveza tih tela je da koordinirano prikupljaju podatke, vrše analizu i objavljuju rezultate.

Kao opšte obaveze strana navode se: preduzimanje neophodnih mera u promociji promena društvenih i kulturnih obrazaca ponašanja žena i muškaraca s ciljem iskorenjivanja predrasuda, običaja, tradicije i drugih praksi, koje se zasnivaju na ideji inferiornosti žena, odnosno na stereotipnim ulogama žena i muškaraca; preduzimanje neophodnih zakonodavnih ili drugih mera u prevenciji svih oblika nasilja obuhvaćenih ovom konvencijom i sprovedenim od svakog fizičkog, odnosno pravnog lica; preduzimanje svih neophodnih mera u podsticanju svih članova društva, posebno muškaraca i dečaka, da aktivno doprinose sprečavanju svih oblika nasilja obuhvaćenih Konvencijom; obezbeđenje da se kultura, običaji, religija, tradicija ili takozvana „čast” ne smatraju opravdanjem za bilo koje delo nasilja obuhvaćeno Konvencijom; preduzimanje svih neophodnih mera u promociji programa i aktivnosti za osnaživanje žena i sl.

Izradu prvog državnog izveštaja koji Srbija podnosi GREVIO ekspertskoj grupi –  međunarodnom telu koje je nadležno za praćenje realizacije, vodilo je Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji sa 260 subjekata, sa nacionalnog, pokrajinskog i lokalnog nivoa.

Ostvaren je veliki odziv sa lokalnog nivoa, što govori u prilog jasnom i čvrstom uspostavljanju lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, što je i preduslov da se ova oblast unapređuje.

Nakon što Srbija preda izveštaj GREVIO, uslediće dvogodišnji proces evaluacije izveštaja i aktivnosti koje je država preduzela obavezavši se na primenu Istanbulske konvencije. U pitanju je veoma važan proces koji će našoj zemlji dati smernice i preporuke za dalje aktivnosti usmerene na borbu protiv rodno zasnovanog nasilja.

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, kao institucija prepoznata od Saveta Evrope za koordinaciju izveštavanja i prikupljanja svih relevantnih informacija i podataka potrebnih za pripremu državnog izveštaja GREVIO ekspertskoj grupi, zahvaljuje svim partnerima i resornim institucijama koje su dale doprinos u pripremi ovog važnog dokumenta.

Prvi državni izveštaj, u kom su navedene sve važne zakonodavne i strateške mere koje država preduzima u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, potkrepljene relevantnim statističkim podacima, biće dostupne javnosti nakon što izveštaj bude predat GREVIO grupi.

Izvor: Izvod iz zakona je preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com

Izvor: vesti – sajt Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (www.mgsi.gov.rs)

The post Usvojen prvi državni izveštaj o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama appeared first on Pravni Portal.

Ministartsvo pravde saopštilo je da će građani od 1. jula prilikom kupovanja nepokretnosti – stana, placa, zemljišta, moći da kod javnog beležnika uknjiže svoju nekretninu i uvedu je u poresku evidenciju na licu mesta, bez odlaska u nadležne službe Katastra i Poreske uprave.

Javni beležnici otpočinju elektronsku dostavu isprava koje se odnose na poslove prometa na nepokretnostima, i to nadležnoj službi za katastar nepokretnosti, Poreskoj upravi i poreskim administracijama lokalnih samouprava – opština i gradova.

Do sada su građani, nakon zakazane posete kancelariji javnog beležnika radi obavezne potvrde pravnog posla, morali neposredno da odlaze na šaltere Poreske uprave, opštinske ili gradske uprave, kao i šalter nadležne službe katastra nepokretnosti.

Kancelarije javnog beležnika preuzele su obavezu da primerke isprava – ugovora o kupoprodaji, ugovora o poklonu i drugo, umesto građana u elektronskom obliku dostavljaju nadležnim službama putem aplikacije „Promet nepokretnosti“ i time je kancelarija javnog beležnika postala dovoljna tačka za pristup građana u vezi sa svim obavezama koje se odnose na overu ugovora o prometu nepokretnost.

Nova aplikacija za promet nepokretnosti za javne beležnike – „Promet nepokretnosti“ koju je izradilo Ministarstvo pravde, koristi podatke i šifrarnike Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) i podatke o prometu nepokretnosti putem veb servisa automatski šalje aplikaciji e-šalter.

Pored toga što pojednostavljuje usluge prometa nepokretnosti građanima, nova aplikacija omogućava državnim organima da podatke dobiju istog dana u mašinski čitljivom jeziku, te se proces automatizuje i štedi se vreme na obradi predmeta u Katastru.

Aplikacija u potpunosti podržava obavezu elektronske dostave koju javni beležnici imaju od 1. jula, prema Zakonu o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Izvor: Sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs).

The post Javni beležnici otpočinju elektronsku dostavu isprava putem aplikacije „Promet nepokretnosti“ appeared first on Pravni Portal.

The post Upis u katastar i prijava poreza na imovinu preko javnog beležnika appeared first on Pravni Portal.

The post Novi iznosi republičkih administrativnih taksi appeared first on Pravni Portal.

The post Izmene zakona o socijalnoj zaštiti appeared first on Pravni Portal.

The post Radni odnosi i zapošljavanje appeared first on Pravni Portal.

Na sajtu Agencije za privredne registre objavljeno je sledeće obaveštenje:

„Privredna društva su dužna da registruju adresu za prijem elektronske pošte. Ovu obavezu, uz ostale novine, propisuje novi Zakon o izmenama i dopunama zakona o privrednim društvima koji je stupio na snagu 8. juna ove godine.

Registracija e-mejl adrese i do sada je bila moguća ali će od 1. oktobra to biti zakonska obaveza koju će privredni subjekti morati da registruju u APR-u bez plaćanja naknade. Već registrovana privredna društva, preduzetnici, predstavništva i ogranci stranih privrednih društava koji nemaju prijavljenu adresu za prijem elektronske pošte dužni su da je registruju u roku od godinu dana počevši od 1. oktobra 2018.

Razlog za uvođenje ove obaveze je početak elektronske registracije osnivanja privrednih društava, planiran za 1. oktobar 2018. godine. Naime, na registrovanu adresu za prijem elektronske pošte, Agencija će slati rešenje o registraciji u obliku elektronskog dokumenta, sa elektronskim potpisom registratora i vremenskim žigom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument, a državni organi, banke i ostala pravna lica moraće da prihvate ovakav oblik dokumenta.

U početku, neće sve pravne forme moći odmah da se elektronski registruju već će to, prvo,  biti omogućeno osnivačima jednočlanih društava sa ograničenom odgovornošću. Kada zaživi ovaj pilot projekat sa e-prijavom za jednočlana d.o.o, vrlo brzo će registracija „iz fotelje“ biti omogućena i za ostale, komplikovanije, pravne forme za čiju je registraciju potreban veći broj dokumenata.

Izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima uvedena je još jedna novina – da overu potpisa na osnivačkom aktu, ako je reč o digitalizovanom dokumentu, može da zameni kvalifikovani elektronski potpis, odnosno kvalifikovani elektronski pečat lica koje je ovlašćeno za overu potpisa, rukopisa i prepisa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, rukopisa i prepisa. Zakonom je, dalje, precizirano da se osnivački akt i statut, sačinjen kao elektronski, odnosno digitalizovani dokument, registruju u elektronskom obliku, u skladu sa Zakonom o postupku registracije.

Time je ispunjena zakonska pretpostavka za uvođenje elektronske registracije privrednog društva koja će, osim uštede vremena za dolazak pred šalter, eliminisati i troškove osnivača za overu potpisa, dok će naknada za e-registraciju društva biti za 20 odsto manja u odnosu na registraciju „papirne“ prijave i dokumentacije.

Kao i kod e-registracije preduzetnika, za elektronsku registraciju jednočlanog d.o.o-a potrebno je da podnosilac ispuniti tri preduslova. Za podnošenje e-prijave potrebno je da podnosilac ima elektronski potpis i čitač smart kartica ili USB token, da je u mogućnosti da plati naknadu elektronskim putem, korišćenjem Visa ili MasterCard platne kartice, kao i da ima kreiran nalog na sistemu za centralizovano prijavljivanje korisnika kojem se pristupa na sajtu APR-a, preko linka e-Usluge.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2018) izmenjen je član 21. ovog zakona tako da glasi:

„Društvo je dužno da ima adresu za prijem elektronske pošte, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Urednost dostavljanja elektronskog dokumenta društvu određuje se u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument.“

Izvor: Obaveštenje – sajt APR, www.apr.gov.rs

Izvod iz zakona preuzet je iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a.

Detaljan prikaz svih izmena i dopuna možete pročitati u narednim brojevima časopisa „Advokatska kancelarija“.

DETALJNIJE

The post Obaveza registracije adrese za prijem elektronske pošte privrednih subjekata appeared first on Pravni Portal.

Udruženje tužilaca Srbije se aprila 2018. godine obratilo Konsultativnom veću evropskih tužilaca (CCPE) zahtevom da Konsultativno veće proceni usaklađenost sa evropskim standardima predloženih amandmana na Ustav Republike Srbije koji se odnose na sastav Veća tužilaca i na rad tužilaca.

Biro Konsultatvnog veća je ispitao nacrt amandmana od I do XXIX na Ustav Republike.

Po razmatranju gore navedenog dokumenta u svetlu standarda Saveta Evrope, i posebno, usvojenih mišljenja CCPE o temama koje se odnose na pitanja koja je PAS pokrenuo, kao i dokumenta Evropske Komisije za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), Biro CCPE je doneo sledeće

Mišljenje:

Amandman II – izbor i razrešenje pet članova Visokog saveta tužilaca, Vrhovnog javnog tužioca Srbije i javnih tužilaca

Ovaj Amandman ističe da bi kvalifikovana većina Narodne Skupštine birala pet članova VST tropetinskom većinom (150 narodnih poslanika).

Ovo je dobrodošlo jer prema Venecijanskoj komisiji, ukoliko članove tog saveta bira Skupština, po mogućstvu to treba da se uradi kvalifikovanom većinom.1

U slučaju da svi članovi ne budu izabrani na ovaj način, preostali članovi moraju biti izabrani u narednih deset dana većinom od pet devetina (138,9 narodnih poslanika). Ova većina (pet devetina) se takođe zahteva i za njihovo razrešenje.

Međutim, važno je da se članovi VST ne biraju u skladu sa željom bilo koje dominantne političke partije ili Kvalifikovana većina od tri petine bi naravno obezbedila da ovo bude slučaj. Prema tome, savetuje se da se zadrži zahtev za ovakvom kvalifikovanom većinom za svih pet članova VST-a bez obzira u kojem stadijumu postupka izbora se članovi biraju u Narodnoj skupštini.

Ovaj amandman takođe uvodi mogućnost za razrešenje članova VST-a, kvalifikovanom – manjom – većinom narodnih poslanika (pet devetina). U tom smislu, ista kvalifikovana većina potrebna za izbor članova VST (tri petine) treba da se primeni i u slučaju njihovog razrešenja, kako bi se izbegla politizacija i politički pritisci vladajuće partije.

Osim toga, Skupština će birati Vrhovnog javnog tužioca i javne tužioce, kao i odlučivati o prestanku mandata, prostom većinom glasova na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika.

Način na koji se tužilac imenuje i razrešava igra značajnu ulogu u sistemu garantujući ispravno funkcionisanje tužilaštva.2Uspostavlјanje tužilačkog saveta, koji će igrati klјučnu ulogu u imenovanju glavnog tužioca, može se smatrati jednim od najefikasnijih modernih instrumenata za postizanje ovog cilja.3 U zemljama u kojima Narodna skupština bira glavnog tužioca, očigledna opasnost od politizacije procesa imenovanja može da se umanji tako što će pripremu za izbore sprovesti skupštinski odbor, koji bi trebalo da uzme u obzir savete stručnjaka. Upotreba kvalifikovane većine za izbor glavnog tužioca može se posmatrati kao mehanizam za postizanje konsenzusa o takvim imenovanjima.4

Zbog toga, kvalifikovana većina od tri petine (150 narodnih poslanika) koja je već pomenuta za izbor pet članova VST mora biti snažno zahtevana i u slučaju izbora Vrhovnog javnog tužioca, kao i za prestanak njegovog/njenog mandata, kako bi se izbegla politizacija i politički pritisci vladajuće partije.

Što se tiče imenovanja javnih tužilaca, kako je CCPE naglasio, države članice trebalo bi da preduzmu mere kako bi se osiguralo da se imenovanje, unapređenje i upućivanje tužilaca vrši u skladu sa pravičnim i nepristrasnim postupkom, na osnovu transparentnih i objektivnih kriterijuma, kao što su stručnost i iskustvo, i bez diskriminacije po bilo kom Izborni organi treba da budu izabrani na osnovu stručnosti i sposobnosti i da obavlјaju svoje funkcije nepristrasno i na osnovu objektivnih kriterijuma.5Imenovanje i prestanak radnog odnosa tužilaca bi trebalo da bude regulisan zakonom na najvišem mogućem nivou sa jasnim i razumljivim procesima i procedurama.6

Osim toga, blizina i komplementarna priroda uloga sudija i tužilaca stvara slične zahteve i garancije u pogledu njihovog statusa i uslova službe, odnosno u vezi sa imenovanjem, obukama, razvojem karijere, plate, discipline i upućivanja koji moraju biti sprovedeni u skladu sa zakonom ili uz njihovu saglasnost. Iz tih razloga, neophodno je obezbediti odgovarajući mandat i odgovarajuće aranžmane za promociju, disciplinu i razrešenje.7

Takođe, kako je Venecijanska komisija istakla, kada se javni tužioci biraju u Narodnoj skupštini i bez kvalifikovane većine tada je celokupan tužilački sistem pod totalnom kontrolom vladajuće partije ili partija: što nije u skladu sa evropskim standardima. 8

Stoga, imajući u vidu gore navedeno, iako preporuke date u Amandmanu XXI izgledaju prihvatljive, kvalifikovana većina od tri petine (150 poslanika) mora biti zahtevana i u slučaju izbora javnih tužilaca, kao i za prestanak njihovog mandata, kako bi se izbegla politizacija i politički pritisci vladajuće partije.

Što se tiče osnova za razrešenje članova VST, pogledajte analize i preporuke na Amandman XXVII. Što se tiče osnova za prestanak mandata Vrhovnog javnog tužioca i javne tužioce, pogledajte analize i preporuke na Amandman XXI.

Iz tih razloga, Amandman II je prilično daleko od pružanja dovolјnih ustavnih garancija za nezavisnost članova VST, Vrhovnog javnog tužioca i javne tužioce. To treba da bude suštinski ponovo napisano u skladu sa onim što je gore navedeno (takođe videti Sažetak preporuka na kraju ovog Mišlјenja).

Amandman XVIII – samostalnost javnog tužilaštva

Ovaj Amandman, koji opisuje status tužilaštva, u stvari, ne pominje Umesto toga, to se odnosi samo na tužilaštvo kao “samostalni državni organ”. U tom smislu, Biro CCPE želi da istakne da samostalnost nije uvek isto što i nezavisnost, jer nezavisnost je više od obične samostalnosti, pre svega u pogledu procesa donošenja odluka.

Amandman pominje da „bilo kakav uticaj na javna tužilaštva u pojedinačnom krivičnom predmetu je zabranjen“, međutim, takva opšta deklarativna tvrdnja nije dovolјna. Trebalo bi da postoji garancija nezavisnosti u odnosu na izvršne i zakonodavne vlasti, a posebno protiv bilo kakvog političkog Samostalnost sama po sebi nije dovolјna da se obezbedi za funkcionalnu nezavisnost tužilaca u obavlјanju svojih dužnosti. Nezavisni status tužilaca je osnovni uslov vladavine prava.9

CCPE ističe da nezavisnost tužilaca mora biti zagarantovana zakonom, na najvišem mogućem nivou, kao i kod sudija,10 i da je nezavisnost i samostalnost tužilaštva predstavlјaju nezamenlјiv deo nezavisnog pravosuđa. Prema tome, opštu tendenciju da se poveća nezavisnost i efikasna samostalnost tužilaštva treba podsticati.11

Evropski sud za ljudska prava (ECtHR) smatra da je neophodno istaći da „u demokratskom društvu i sudovi i istražni organi moraju biti bez političkog pritiska“.12 Evropski sud za ljudska prava se takođe izjašnjava po pitanju nezavisnosti tužilaca u kontekstu „opštim merama zaštite, kao garancije koja osigurava funkcionalnu nezavisnost tužilaca od hijerarhijske i sudske kontrole delovanja tužilaštva”.13

Države članice će obezbediti da tužioci mogu da obavljaju svoju funkciju bez straha, ometanja, uznemiravanja, nedoličnog mešanja ili neosnovanog izlaganja građanskoj, krivičnoj ili drugoj odgovornosti. 14 Javni tužioci, u svakom slučaju, treba da budu u poziciji da bez smetnje gone državne funkcionere za dela koja počine, naročito korupciju, nezakonitu upotrebu vlasti, ozbiljne povrede ljudskih prava i druga krivična dela prema međunarodnom pravu.15

Tužioci moraju biti nezavisni, ne samo od izvršne i zakonodavne vlasti, takođe i od drugih aktera i institucija, uklјučujući i one u oblasti ekonomije, finansija i Tužioci moraju biti nezavisni i u odnosu na saradnju sa organima za sprovođenje zakona, sudovima i drugim organima.16

Stoga, neophodno je da ovaj amandman, pre svega, proglasi nezavisnost javnog tužilaštva, i drugo, da precizira i svoju organizacionu nezavisnost od izvršne i zakonodavne vlasti i pojedinačne funkcionalne nezavisnosti tužilaca.

Amandman XX- hijerarhija i uputstva u javnim tužilaštvima

Ovaj amandman predviđa, na vrlo uopšten način, neku vrstu hijerarhije u okviru sistema tužilaštva koja se odnosi na javne tužioce i zamenike javnih tužilaca koji su “obavezni da postupaju po nalogu javnog tužioca”. Iako amandman ne precizira da “zamenici javnih tužilaca imaju na raspolaganju pravni lek protiv uputstava javnog tužioca”, ovo izgleda da nije dovolјna garancija za nepristrasnost tužilaca nižeg nivoa i isklјučivanje mogućnosti pristrasnih pritisaka i predrasuda u uputstvima izdata od strane tužilaca višeg nivoa, posebno u konkretnim krivičnim predmetima.

Što se tiče hijerarhije, CCPE je stava da je hijerarhijska struktura uobičajena za većinu javnih tužilaštava, i odnosi između različitih nivoa u hijerarhiji moraju biti regulisani jasnim, nedvosmislenim i dobro izbalansiranim propisima.17 Neophodno je da se razviju odgovarajuće garancije nemešanja u rad tužilaca. Nemešanje znači obezbeđivanje da je rad tužilaca, posebno u postupku suđenja, bez spolјnog pritiska, kao i od preteranog neprimerenog unutrašnjeg pritiska u okviru sistema tužilaštva.18

CCPE takođe ističe da instrukcije opšte prirode moraju biti u pisanoj formi i ako je moguće da budu javne i transparentne. Iako postoji opšta tendencija za uspostavljanjem veće nezavisnosti tužilaštva, koju ohrabruje i CCPE, ne postoje zajednički standardi u ovom pogledu. Kada zakon dozvolјava takva uputstva, ona bi trebalo da budu u pisanoj formi, ograničene i regulisane zakonom.19

Prema tome, Biro CCPE preporučuje da se u ovom nacrtu amandmana jasno odražavaju gore navedena razmatranja.

Amandman XXI-mandat Vrhovnog javnog tužioca i javnih tužilaca

Ovim Amandmanom se predviđa petogodišnji mandat za Vrhovnog javnog tužioca, koga bira Narodna Skupština na predlog VST, bez mogućnosti ponovnog Isto tako, javni tužioci se biraju na predlog VST i na mandat od pet godina. Međutim, u njihovom slučaju, nije navedeno da li postoji mogućnost da ponovo budu reizabrani ili ne.

CCPE ističe da je jako važno da tužilac bude izabran na dovoljno dug period kako bi učvrstio svoj mandat i bio nezavisan od političkih promena. 20

Venecijanska komisija je istakla u specifičnim slučajevima da će biti potreban duži mandat od pet godina (osim ponovnog izbora) u cilјu zaštite osoba imenovanih za tužioca od političkog 21 Takođe je dobro ono što je predloženo u nekim zemlјama da mandat tužioca traje sedam godina, nego predloženih pet godina, jer bi bio dovolјno dug period, duži od mandata jedne vlade, i tako bi se uklonila značajna pretnja za nezavisnost isključujući reizbor.22

Dakle, Biro CCPE zastupa stav da mandat Vrhovnog javnog tužioca bude sedam godina bez mogućnosti ponovnog izbora.

U odnosu na trajanje mandata javnih tužilaca, kao što je Venecijanska komisija istakla, oni treba da budu birani do kraja radnog Ograničeni mandat sa mogućnošću reizbora nosi rizik da će javni tužilac donositi odluke ne na osnovu zakona već sa idejom da zadovolјi one koji će ponovo imenovati ga/nju.23

Biro CCPE želi da podrži ovaj stav Venecijanske komisije i predloži da se razmotri imenovanje javnih tužilaca na trajnoj osnovi.

Što se tiče osnova za razrešenje, odnosno prestanak mandata Vrhovnog javnog tužioca i javnih tužilaca – mogućnost razrešenja se pominje u Amandmanu I i mogućnost prestanka mandata u Amandmanu II – dalje se ne pominju ni u ovom ili drugim amandmanima i ostaje nejasno kako će se regulisati ovo pitanje. Pored toga, ništa nije rečeno o mogućnosti žalbe protiv odluke o razrešenju ili prestanku mandata.

Nespominjanje konkretnih razloga za razrešenje i prestanak mandata može da ostavi prostora za samovolju, pritiske i politički motivisanih inicijativa, i u tom slučaju može biti jasna pretnja nezavisnosti Vrhovnog javnog tužioca i javnih tužilaca.

Što se tiče tužilaca, Venecijanska komisija je istakla da osnov za njihovo razrešenje treba da bude propisan Osim toga, treba da postoji obavezan uslov da pre donošenja bilo kakve odluke, mora da postoji jako dobar osnov za razrešenje. U svakom slučaju, tužilac treba da dobije fer saslušanje u postupku za razrešenje, uklјučujući i pred Narodnom skupštinom.24

Biro CCPE se slaže sa stavom Venecijanske komisije da ove klјučne tačake navedene u gornjem odelјku treba da budu izričito pomenute u Amandmanu XXI.

Štaviše, što se tiče osnova za razrešenje ili prestanak mandata javnih tužilaca, i pozivajući se na svoje standarde – da prestanak radnog odnosa tužilaca treba da bude regulisan zakonom na najvišem mogućem nivou sa jasnim i razumljivim procesima i procedurama25- Biro CCPE preporučuje da se u Amandman XXI integrišu odredbe navodeći da bi takvi razlozi morali biti propisani zakonom, i to treba da bude obavezan uslov da pre bilo kakve odluke koje donosi nezavisno telo (kao VST) mora da utvrdi da li postoji dovolјno osnova za razrešenje, a u svakom slučaju, javni tužioci treba da imaju fer saslušanje u postupku za razrešenje i pravo na žalbu.

Amandman XXIII – prestanak mandata i razrešenje zamenika javnih tužilaca

Ovaj Amandman predlaže trajni mandat za zamenike javnih tužilaca koji je dobrodošao. Međutim, amandman uređuje i osnov za njihovo moguće razrešenje od strane VST, a posebno, slučaj “ako on/ona nestručno obavlјa funkciju zamenika javnog tužioca”.

Kao što je već pomenuto, CCPE ističe da imenovanje i razrešenje zamenika javnih tužilaca treba da bude regulisano zakonom na najvišem mogućem nivou sa jasnim i razumljivim procesima i 26 Nestručnost kao osnov za razrešenje je jedan širok i nejasan pojam i može se shvatiti i tumačiti na proizvolјan način, otvarajući vrata za politički motivisan ili na drugi način pristrasnih razrešenja pod izgovorom “nestručan”.

Dakle, Biro CCPE predlaže ili da se izbriše ovaj osnov u Amandmanu ili da se precizira da jedino u veoma ozbilјnim i ponavlјajućim slučajevima nestručnosti ustanovljenih u disciplinskom postupku, uz mogućnost sudske žalbe, može dovesti do razrešenja.

Amandman XXV – nadležnost Visokog saveta tužilaca (VST)

Ovim amandmanom se predviđa da je VST samostalan organ koji obezbeđuje samostalnost javnih tužilaštava, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca; međutim, ne pominje se koncept nezavisnosti.

Značaj nezavisnosti tužilaštva i samih tužilaca, zajedno sa samostalnošću, već je detaljno naglašeno u ovom Mišljenju, stoga Biro CCPE bi još jednom istakao u kontekstu VST, koji u principu mora da bude garancija nezavisnog tužilaštva.

CCPE Biro preporučuje da se ključna uloga VST uključi u ovaj Amandman, kao i da se proširi obim ovlašćenja VST kako bi se omogućilo da se zaštiti položaj i nezavisnost i tužilaštva i samih javnih tužilaca.

Amandman XXVI – sastav Visokog saveta tužilaca

Ovaj Amandman predviđa da „VST ima 11 članova: 4 zamenika javnih tužilaca koje su izabrali javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, 5 istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i Ministar pravde“.

I CCPE i Venecijanska komisija istakli su da je osnivanje Veća tužilaca veoma dobar korak ka depolitizaciju tužilaštva i zbog toga je veoma važno da se shvata kao pluralističko telo, koje uklјučuje tužioce, pripadnike civilnog društva i predstavnike Vlade. Da bi se osigurala neutralnost ovog tela, nezavisnost tužilačkog saveta i njegovih članova trebalo bi da bude jasno propisano. 27

Venecijanska komisija je takođe posebno istakla da ako su takva tela izbalansirano sastavljena, od tužilaca, advokata i predstavnika civilnog sektora, i kada su nezavisni od ostalih državnih organa, takva Veća imaju prednost da mogu da pruže dragoceni stručni doprinos u imenovanju i disciplinskim procesima, i na taj način štite tužioce, bar u nekoj meri, od političkog uticaja.28 Štaviše, u jednom od svojih prethodnih Mišljenja, Venecijanska komisija ističe da je najprikladnije za sastav Saveta da tužioci imaju blagu većinu, a značajnu manjinu čine eminentni pravnici.29

U svetlu gore navedenog, Biro CCPE predlaže da se preispita sastav VST pri tome vodeći računa da se sastoji od većine, bar male, tužilaca sa svih nivoa tužilaštva, a da drugi deo čine pravnici, akademakademski predstavnici i članovi civilnog društva, dok ostaje samo jedan član iz izvršne vlasti.

Amandman XXVII – trajanje mandata članova VST

Ovaj amandman predviđa da „članovima VST mandat traje 5 Ista osoba ne može ponovo da bude izabrana za člana VST. Mandat članovima Saveta prestaje iz razloga i u postupku propisanim zakonom. Vrhovni javni tužilac Srbije obavlјa po službenoj dužnosti funkciju predsednika VST “.

Vencijanska komisija je istakla da kao dobro rešenje da članovi Saveta biraju 30 Stoga bi bilo preporučlјivo da se predsednik bira među članovima tužilačkog saveta. Što se tiče toga da Ministar pravde bude član Saveta po službenoj dužnosti, i da predsedava Savetom može dovesti u sumnju nezavisnosti ovog tela.31

Dakle, Biro CCPE preporučuje da Predsednika VST treba da članovi saveta sami biraju.

Što se tiče osnova za razrešenje članova VST – mogućnost razrešenja pomenuto je u Amandmanima I i II – dalje nije pomenuto ni u ovom ni u drugim amandmanima tako da ostaje nejasno kako će ovo pitanje biti Isto tako, nigde nije pomenuta mogućnost žalbe na odluku o razrešenju.

Nespominjanje jasnog osnova za razrešenje ostavlja mogućnost za samovolju, pritiske i politički motivisane inicijative što predstavlja pretnju za nezavisnost članova VST.

CCPE se slaže sa Venecijanskom komisijom da bi mandat članova VST trebalo da se završi samo po isteku mandata, penzije, ostavke ili smrti, ili razrešenje zbog disciplinskih Članovi VST treba da budu samostalni i nezavisni i ne treba da budu izloženi glasanju o nepoverenju koje će omogućiti da previše zavise od želјe tužilaca. Venecijanska komisija preporučuje da se takav postupak ne uvodi.32

Dakle, Biro CCPE smatra da ključne tačke koje su navedene u stavu gore treba da budu pomenute u Amandmanu XXVII.

SAŽETAK PREPORUKA

Na osnovu gore navedenih razmatranja, Biro CCPE preporučuje:

U Amandmanu II, predvideti da se pet članova VST bira, razrešava ili prestaje im mandat samo kvalifikovanom većinom od tri petine narodnih poslanika, čak i kada njihov prvi izbor ne uspe; da Vrhovnog javnog tužioca i javne tužioce bira, razrešava ili prestaje im mandat isto kvalifikovanom većinom od tri petine; u pogledu osnova i odgovarajućeg postupka za razrešenje ili prestanak mandata svih gore navedenih lica, molimo da pogledate date preporuke na Amandmane XXI i XXVII;

U Amandmanu XVIII, predvideti nezavisnost javnog tužilaštva i odrediti i organizacionu nezavisnost od izvršne i zakonodavne vlasti kao i funkcionalnu nezavisnost samih tužilaca;

U Amandmanu XX, napomenuti da uputstva data tužiocima od tužilaca višeg nivoa moraju biti u pisanoj formi, ograničena i regulisana zakonom;

U Amandmanu XXI uvesti sedmogodišnji mandat Vrhovnog javnog tužioca Srbije, bez mogućnosti ponovnog izbora; uvesti dugotrajan mandat – do penzije – za sve ostale tužioce; zakonom tačno odrediti osnove za razrešenje ili prestanak mandata Vrhovnog javnog tužioca sa obavezujućim zahtevom da pre takve odluke, mora da postoji dovoljno dobar razlog za razrešenje i pravo Vrhovnog javnog tužioca na fer saslušanje u takvim procesima, uklјučujući i pred Narodnom skupštinom i mogućnost prava žalbe; zakonski precizirati osnove za razrešenje ili prestanak mandata svih tužilaca u pravosuđu, sa obavezom da pre nego što se donesu takve odluke, nezavisno telo (kao što je VST) mora da utvrdi da li postoji dovolјno osnova za razrešenje, pravo tužilaca na fer saslušanje u tom postupku, i mogućnost prava žalbe;

U Amandmanu XXIII ili izbrisati termin „nestručan“ kao osnov za razrešenje za zamenike javnih tužilaca ili precizirati da jedino u ponavljajućim slučajevima nestručnosti, koji su utvrđeni disciplinskim postupkom koji je regulisan zakonom, može dovesti do razrešenja;

U Amandmanu XXV uključiti pozivanje na klјučnu ulogu VST kao zaštitnika tužilačke nezavisnosti i proširiti obim ovlašćenja VST u cilјu da se omogući zaštita statusa i nezavisnosti tužilaštva i pojedinih tužilaca;

U Amandmanu XXVI preispitati sastav VST koji treba da se sastoji od većine, bar male, tužilaca sa svih nivoa tužilaštava, a da drugi deo da čine pravnici, predstavnici akademnske zajednice i članovi civilnog društva, i da ostane samo jedan član iz izvršne vlasti;

U Amandmanu XXVII istaći da predsednika VST biraju sami članovi VST; preispitati ulogu Ministra pravde da predsedava Savetom jer može izazvati sumnju u nezavisnost ovog tela; precizirati da mandat članova Saveta jedino prestaje istekom mandata, odlaskom u penziju, ostavkom ili smrću, ili na njihovo razrešenje iz disciplinskih razloga, nakon odgovarajućeg postupka i mogućnosti prava žalbe; takođe napomenuti da članovi VST ne treba da budu izloženi glasanju o nepoverenju.

CCPE – BU (2018)3

Strazbur, 25.jun 2018. godine

Konsultativno veće evropskih tužilaca (CCPE)

Izvro: Sajt Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnig tužilaca Srbije (www.uts.org.rs).

The post Mišljenje CCPE biroa na zahtev UTS za procenu usaglašenosti predloženih amandmana za Ustav Republike Srbije koji se odnose na pravosuđe appeared first on Pravni Portal.

Na sajtu Poreske uprave objavljen je poreski kalendar za jul 2018. koji Vam ovde prenosimo u celosti:

PORESKI KALENDAR ZA JUL

2.7.2018.

Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za maj 2018. godine

Poslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove. Ukoliko ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, poslodavac je dužan da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. U suprotnom, nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave, po službenoj dužnosti, a na osnovu raspoloživih podataka, obračunava doprinose u ime i za račun poslodavca.

5.7.2018.

Rok za dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecu

Isplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u prethodnom mesecu. Prijave se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih zaključenih ugovora u prethodnom mesecu.

Rok za dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec

Svi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu  IOSI. Obrazac se dostavlja najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec, bez obzira na koji način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.

10.7.2018.

Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesec

Poreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.

Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV

Poreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.

16.7.2018.

Rok za plaćanje mesečnih akontacija poreza i doprinosa na prihode od obavljanja samostalne delatnosti

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza i doprinosa plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.

Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza i doprinosa plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.

Rok za plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike,  za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesec

Obveznici doprinosa – sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.

Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV

Poreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarski mesec dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV  u roku od 15 dana po isteku meseca.

Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.

Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za drugo tromesečje  2018. godine.

Poreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarsko tromesečje dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV  u roku od 15 dana po isteku meseca. Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za drugo tromesečje, ako je u tom tromesečju ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.

Rok za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec

Poreska prijava poreza na dobit pravnih lica se podnosi na obrascu PP PDP. Mesečna akontacija poreza na dobit plaća se do 15-og u mesecu za prethodni mesec.

Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog meseca

Obveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.

Rok za podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesec

Obveznik akcize je dužan da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi, na propisanom obrascu PP OA, koju podnosi Poreskoj upravi u roku od 15 dana po isteku meseca za taj mesec.

Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesec

Obveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu  akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.

31.7.2018.

Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene  zarade za prethodni mesec

Poslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove. Ukoliko ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, poslodavac je dužan da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. U suprotnom, nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave, po službenoj dužnosti, a na osnovu raspoloživih podataka, obračunava doprinose u ime i za račun poslodavca.

Plaćanje obračunate akcize za period od 1. do 15. dana u mesecu

Obveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu.

The post Poreska uprava: Poreske obaveze za jul 2018. godine appeared first on Pravni Portal.

Na sajtu Zaštitnika građana objavljeno je da je Ombudsman dostavio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Mišljenje na Nacrt zakona o štrajku, u kome se navodi da Zaštitnik u ovom trenutku nema primedaba na tekst Nacrta.

Mišljenje Ombudsmana prenosimo u celosti:

„Zaštitinik građana podržava napore ovlašćenog predlagača da unapredi socijalni dijalog radi zaštite ekonomskih, socijalnih i profesionalnih interesa i prava iz radnog odnosa i po osnovu rada. Imajući u vidu značaj materije koju uređuje navedeni Nacrt, kao i činjenicu da je štrajk upravo produkt nepostojanja (odsustva) socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja, rešenja moraju biti koncipitrana tako da u punoj meri pružaju garancije delotvornosti i zakonitosti štrajka, na način na koji je ovaj institut definisan u samom zakonu (mogućnost ostvarivanja i zaštite ekonomskih, socijalnih i profesionalnih ineteresa), odnosno onemogućavaju zloupotrebe ovlašćenja sa ciljem da se obesmisli štrajk u slučaju zloupotrebe ovlašćenja. Određivanje minimuma procesa rada kroz kolektivno pregovaranje, u kome se socijalni partneri posmatraju kao ravnopravni akteri, ističe značaj socijalnog dijaloga u rešavanju ovog pitanja.

U vezi sa tim, u ovom trenutku Zaštitnik građana nema primedaba na tekst Nacrta zakona o štrajku, koji je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dostavilo ovom organu, aktom br: 011-00-415/2018-05 od 28. maja 2018. godine.

Imajuću u vidu da je usvajanje Zakona o štrajku jedinstvena prilika za unapređenje pravnog okvira u toj oblasti, Zaštitnik građana smatra svrsishodnim da ukaže i na moguće pravce i načine njegovog poboljšanja.

U vezi sa odredbom člana 2. Nacrta kojom je propisano da: „Štrajk, u smislu ovog zakona, jeste prekid rada koji organizuje sindikat ili većina zaposlenih kod poslodavca, ili u organizacionom delu poslodavca radi ostvarivanja i zaštite njihovih ekonomskih, socijalnih i profesionalnih interesa i prava iz radnog odnosa“. Zaštitnik građana ukazuje da su Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US i 113/2017), kao opštim propisom, regulisana prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, te da treba razmotriti potrebu da se odredba člana 2. Nacrta precizira na način da obuhvati mogućnost organizovanja štrajka radi ostvarivanja i zaštite njihovih ekonomskih, socijalnih i profesionalnih interesa i po osnovu rada.

Iako je predlagač verovatno uzeo u obzir preporuke Međunarodne organizacije rada (u daljem tekstu: MOR) i njenih tela, Zaštitnik građana podseća da Komitet za slobodu udruživanja smatra da zahtev za donošenje odluke od strane više od polovine svih radnika može, u zavisnosti od slučaja do slučaja, ometati mogućnost organizovanja štrajka, te da odredbe kojima se zahteva apsolutna većina mogu uključiti rizik ozbiljnog ograničavanja prava na štrajk.

Odredbom člana 17. stav 1. Nacrta propisano je da: „Poslodavac određuje zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa članom 14.-16. ovog zakona, a po pribavljenom mišljenju štrajkačkog odbora, najkasnije pet dana pre početka štrajka.“ Imajući u vidu sve do sada navedeno, a naročito materiju koju reguliše ovaj Nacrt, prirodu štrajka kao takvog i potrebu socijalnog dijaloga, Zaštitnik građana smatra da se ostvarivanje svrhe njegovog donošenja može bolje ostvariti unapređenjem navedene odredbe na način da odredba stava 2. glasi:

„Poslodavac određuje na kojim radnim mestima i sa kojim brojem zaposlenih je potrebno obezbediti minimum procesa rada u skladu sa članom 14.-16. ovog zakona, a po pribavljenom mišljenju štrajkačkog odbora, najkasnije pet dana pre početka štrajka.“

Odredbom člana 12. Nacrta propisano je da: „Štrajk nije dozvoljen profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije, u zdravstvenim ustanovama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć, u kontroli letenja, pripadnicima specijalne i posebnih jedinica policije i u slučajevima propisanim zakonom o policiji.“ Uporište za takav pristup, prema saznanjima Zaštitnika građana, može se naći, kao i za koncept koji predviđa uslovljeno pravo na štrajk, u uporednom zakonodavstvu, npr. u Hrvatskoj to nije materija Zakona o štrajku već je to pitanje uređeno Zakonom o službi u oružanim snagama, član 15. stav 2. koji profesionalnim vojnicima/djelatnim vojnim osobama zabranjuje štrajk. On je, prema informacijama dostupnim preko sredstava javnog informisanja, podržan i nedavnom odlukom Ustavnog suda Nemačke koji smatra da javni službenici, konkretno nastavnici, nemaju pravo na štrajk. Zbog toga, Zaštitnik građana ukazuje da MOR posebno ističe značaj uvođenja kompenzacijskih garancija za radnike koji su lišeni prava na štrajk i koji su na taj način izgubili sredstva za odbranu svojih interesa.

Odredbom člana 19. stavovima 2. i 3. Nacrta propisano je da: „Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostavruje prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu/platu i naknadu troškova po osnovu rada, a pravo na obavezno socijalno osiguranje ostvaruje u skladu sa zakonom. Izuzetno od stava 2. ovog člana pravo na zaradu/platu imaju zaposleni koji štrajkuju zbog neisplaćenih zarada/plata u skladu sa zakonom“. Pomenutu odredbu Zaštitnik građana je razmatrao sa stanovišta svrhe donošenja ovog zakona. Imajući to u vidu Zaštitnik građana smatra korisnim da se razmotri mogućnost unapređenja pomenute odredbe, slično rešenjima u uporednom pravu. Načelno posmatrano, štetne posledice štrajka ne bi trebalo da snosi onaj čija su prava ili interesi povređeni, odnosno prema kojima nisu izvršene ugovorne ili zakonom propisane obaveze. Način na koji je formulisan član 19., koji predviđa automatski gubitak zarade, ne odgovara navedenom principu odgovornosti i socijalne pravde. Zbog toga, Zaštitnik građana smatra da je poželjno razmotriti mogućnost da se rešenje predloženo u članu 19. stav 2. Nacrta, unapredi na način da se odredba stava 2. promeni tako da glasi:

„Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje prava iz radnog odnosa, pravo na zaradu/platu i naknadu troškova po osnovu rada, koji se mogu umanjiti srazmerno vremenu učestvovanja u štrajku, a pravo na obavezno socijalno osiguranje ostvaruje u skladu sa zakonom.“

Predlog izmena člana 19. je rešenje koja sadrže srodna uporedna zakonodavstva (zakoni Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske).

Na kraju, Zaštitnik građana će u skladu sa svojim ovlašćenjima iz Zakona o Zaštitniku građana („Sl. glasnik RS“, br. 79/05 i 54/07), nastaviti da prati postupak donošenja Zakona o štrajku.”

 

Izvor: sajt Zaštitnika građana (www.ombudsman.rs)

The post Mišljenje Zaštitnika građana o Nacrtu zakona o štrajku appeared first on Pravni Portal.

Prema ranije važećoj odredbi člana 238 Krivičnog zakonika, krivično delo Zloupotreba ovlašćenja u privredi činilo je:

(1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koje u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice u kojem je zaposleno, za drugo pravno lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica ili za preduzetnika:

1) stvara ili drži nedozvoljene novčane, robne ili druge vrednosne fondove u zemlji ili inostranstvu ili protivpravno onemogućava ostvarivanja vlasničkih prava akcionara

2) sastavljanjem isprave neistinite sadržine, lažnim bilansima, procenama ili inventarisanjem odnosno lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica, neistinito prikazuje stanje ili kretanje sredstava ili rezultate poslovanja, pa na taj način dovede u zabludu organe upravljanja u preduzeću ili drugom pravnom licu prilikom donošenja odluka o poslovima upravljanja ili preduzeće ili drugo pravno lice stavi u povoljniji položaj prilikom dobijanja sredstava ili drugih pogodnosti koje im se ne bi priznale prema postojećim propisima;

3) sredstva kojima raspolaže koristi protivno njihovoj nameni;

4) na drugi način grubo povredi ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom;

5) protivno volji akcionara ne potpisuje prospekt za trgovanje akcijama na berzi, a davanjem lažnih podataka dovodi u zabludu kupce akcija o stanju kapitala pravnog lica,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od pet miliona dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko petnaest miliona dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Međutim, dana 01.03.2018.godine stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, broj 94/16 od 24.11.2016.godine), kojim je članom 27 propisano-Glava dvadeset druga menja se i glasi: „Glava dvadeset druga, krivična dela protiv privrede, menjaju se članovi od 223 do 245 Krivičnog zakonika“. Iz inkriminacije ovih krivičnih dela proizilazi da nijedno ne sadrži elemente bića krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz čl.238 KZ, te čak ni elemente krivičnog dela zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti, čija inkriminacija sada glasi: „Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prouzrokuje imovinsku štetu subjektu privrednog poslovanja čije imovinske interese zastupa ili o čijoj se imovini stara“.

Naime, odredbo čl.5. Kriivčnog zakonika propisano je da ako je posle izvršenja krivičnog dela zakon izmenjen jednom ili više puta, na učinioca krivičnog dela će se primenjivati onaj zakon koji je za njega blaži.

Kako više nije propisano krivčno delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz čl.238 KZ, a kako njegovi elementi nisu sadržani u novim krivičnim delima, prema izloženom stavu, na učinioca navedenog krivičnog dela treba primeniti blaži zakon, odnosno treba ga osloboditi od optužbe jer isto više nije krivično delo. Ovaj pravni stav izražen je u presudi Apelacinog suda u Beogradu Kž 1 263/18 od 19.04.2018.godine.

Prema drugom izraženom pravnom stavu, dalje postupanje u predmetima koji se odnose na krivično delo zlupotreba ovlašćenja u privredi zavisi od odgovora na pitanje da li postoji u svakom konkretnom slučaju pravni kontinuitet sadržine (opisa) krivičnih dela koja su procesuirana i novih krivičnih dela koja su propisana u najnovijim izmenama i dopunama KZ.

Prema ovom stavu, to što izmenjeni KZ ne predviđa postojanje krivčnog dela zlupotreba ovlašćenja u privredi, ne znači da ne postoji pravni kontinuitet i da treba u oceni vremenskog važenja KZ primeniti princip blažeg zakona ili retroaktivnu primenu koja se odnosi da postojanje novih krivičnih dela, kako to predviđa čl.5 KZ u odeljku koji se odnosi na važenje krivičnog zakonodavstva Republike Srbije, odnosno vremensko važenje krivičnog zakonodavstva i to da će se na učinioca krivičnog dela primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, te ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca, te da na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje se taj zakon bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije drugačije određeno.

Najbalaži je onaj zakon koji učinjeno delo ne inkriminiše kao krivčno delo po nekom osnovu, ali tu se prvo utvrđuje da li se stvarno radi o dekriminalizaciji ili samo o drugačijem inkriminisanju osnovnog ili kvalifikovanog krivičnog dela, te se mora vršiti upoređenje novog i starog zakona, zbog čega će se odredbe koje su pretočene u druga krivična dela prekvalifikovati u ta krivična dela samo u slučaju ukoliko je to blaže za učinioca, a u suprotnom primeniće se stari zakon u kojem egzistira krivčno delo iz čl.238. KZ.

Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.

Krivični zakonik sa prikazom i komentarom izmena i dopuna zaključno sa 2016.

 Autor prikaza i komentara: Prof. dr Nedeljko Jovančević

DETALJNIJE

The post Pravni stavovi u vezi sa krivičnim delom Zloupotreba ovlašćenja u privredi iz čl.238 Krivičnog zakonika appeared first on Pravni Portal.