2023

2022

2021

2020

2019

2018

2017

2016

2015

2014

2013

2012

The post Indeksi potrošačkih cena appeared first on Pravni Portal.

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da je u skladu sa svojim mandatom, kao nacionalni mehanizam za pitanja rodne ravnopravnosti, posvećeno prevenciji i sprečavanju svih oblika rodno zasnovanog nasilja, uključujući femicid kao njegovu najdrastičniju posledicu.

Napori ovog tela usmereni su prvenstveno na obezbeđivanje okvira za sveobuhvatno i sistemsko rešavanje rodno zasnovanog nasilja.

Država je u prethodnom periodu uradila mnogo po pitanju zakonodavnog i strateškog okvira i jačanja međuresorne koordinacije, što je preduslov za efikasno postupanje i saradnju svih nadležnih resora i pružanje najadekvatnije podrške žrtvama nasilja. Svima nam je u interesu da se svaki takav zločin rasvetli, a javnost blagovremeno i adekvatno bude obaveštena.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici sadrži eksplicitne odredbe koje se tiču i koordinacije i zajedničkog međusektorskog rada. Po zakonu, u radu grupa za koordinaciju i podršku žrtvama nasilja učestvuju ne samo nadležni državni organi, već i udruženja i organizacije koje se bave ovom tematikom, što nas dalje vodi ka kontrolnim mehanizmima.

Jedna od inicijativa koju je Koordinaciono telo pokrenulo u skladu sa donetom Strategijom za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja jeste formiranje sveobuhvatnog registra podataka o počiniocima svih oblika rodno zasnovanog nasilja.

Ovim registrom obezbedio bi se kontinuitet u praćenju ponašanja prijavljenog lica i unapredila procena rizika od svih oblika rodno zasnovanog nasilja, kao i uslovi za preventivno delovanje.

Kroz zajednički rad sa resornim ministarstvima i Republičkim javnim tužilaštvom, u čijoj je nadležnosti ovaj registar, Koordinaciono telo pruža kontinuiranu podršku njegovom uvođenju i uspostavljanju funkcionalnog sistema za praćenje slučajeva nasilja, uz poseban fokus na koordinirano delovanje nadležnih državnih organa.

U saradnji sa Mrežom „Žene protiv nasilja”, ustanovljen je Dan sećanja na žene žrtve nasilja, koji se obeležava 18. maja svake godine.

Od neprocenjivog značaja u zajedničkoj borbi protiv problema rodno zasnovanog nasilja je doprinos obrazovnog sistema, kao i medija koji, pored informativne, imaju i ulogu kreiranja društvene svesti o pravilnom razumevanju, prepoznavanju i reagovanju na njega.

Takođe, ovo telo je kroz projekat „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama” radilo na prevenciji kroz rad sa najmlađima – dečacima i devojčicama, zatim sa počiniocima nasilja, kao i na pružanju podrške žrtvama i uvođenju rodne ravnopravnosti u obrazovni sistem.

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost nastaviće aktivno da učestvuje u uvođenju konkretnih mera i da, uz podršku međunarodnih partnera i civilnog društva, radi na prevenciji najekstremnijih ishoda rodno zasnovanog nasilja.

Među ključnim preduslovima za to jeste osnaživanje žena i podrška njihovom ohrabrivanju da prijave nasilnike i podizanje svesti šire zajednice o odgovornosti svakog pojedinca u ovim procesima.  

Podsećamo, Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016 i 10/2023-dr.zakon) uređuje se sprečavanje nasilja u porodici i postupanje državnih organa i ustanova u sprečavanju nasilja u porodici i pružanju zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici.

U msilu čl. 26. Zakona:

„Grupu za koordinaciju i saradnju čine predstavnici osnovnih javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad, sa područja za koje se grupa obrazuje.

Članove grupe za koordinaciju i saradnju imenuju rukovodioci organa, iz reda zamenika osnovnog javnog tužioca koji su završili specijalizovanu obuku i nadležnih policijskih službenika i zaposlenih u centrima za socijalni rad koji rade na slučajevima nasilja u porodici.

Grupom za koordinaciju i saradnju predsedava član grupe iz reda zamenika osnovnog javnog tužioca.

Ako je za gonjenje učinilaca krivičnih dela određenih ovim zakonom nadležno više javno tužilaštvo, viši javni tužilac imenuje svog zamenika, koji je završio specijalizovanu obuku, da učestvuje u radu grupe i njome predsedava.“

U smislu čl. 35. Zakona:

„Vlada obrazuje Savet za suzbijanje nasilja u porodici (u daljem tekstu: Savet), koji prati primenu ovog zakona i poboljšava koordinisanje i delotvornost sprečavanja nasilja u porodici i zaštitu od nasilja u porodici.

Članove Saveta čine predstavnici državnih organa i ustanova nadležnih za primenu ovog zakona.

Savet može, po potrebi, uključiti u rad i predstavnike naučnih i drugih stručnih institucija i udruženja čija je delatnost povezana sa zaštitom od nasilja u porodici.

Sastav, način rada i odlučivanje Saveta bliže se uređuje aktom Vlade o obrazovanju Saveta.“

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Inicijative i napori u sprečavanju rodno zasnovanog nasilja appeared first on Pravni Portal.

U „Sl. glasniku RS“, br. 39/2023 objavljena je Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja koja se primenjuje od 20. maja 2023. god.

Šta je drugačije i novo u vezi privlačenja direktnih ulaganja možete pogledati u bazi Propis Soft.

The post Podsticanje direktnih ulaganja appeared first on Pravni Portal.

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je da oboleli od malignih bolesti od danas mogu o trošku tog fonda da zamrznu reproduktivni materijal kako bi po završetku lečenja imali priliku da se ostvare kao roditelji.

Pravo da na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja zamrznu jajne ćelije, spermatozoide ili embrione pre početka lečenja od kancera imaju žene do 40 godina starosti i muškarci do 50 godina koji nemaju metastaze i mogu se lečiti hemioterapijom i to:

– ukoliko već nemaju zamrznute reproduktivne ćelije i nemaju dete

– ukoliko nemaju zamrznute embrione i nemaju dete u postojećoj zajednici.

Takođe, ovim pacijentima, kao i obolelima od kancera koji su ranije o svom trošku zamrznuli reproduktivni materijal, omogućeno je pravo na vantelesnu oplodnju o trošku RFZO pod uslovima koji inače važe za VTO.

Podsećamo, Zakonom o biomedicinski potpomognutoj oplodnji („Sl. glasnik RS“, br. 40/2017 i 113/2017-dr.zakon) uređuje se način, postupak, uslovi i organizacija delatnosti biomedicinski potpomognutog oplođenja, vrste postupaka biomedicinski potpomognutog oplođenja, ostvarivanja prava na biomedicinski potpomognutu oplodnju, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti biomedicinski potpomognutog oplođenja, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje delatnosti i postupaka biomedicinski potpomognutog oplođenja (u daljem tekstu: BMPO).

U smislu zakona:

• postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja (BMPO) jeste postupak koji se sprovodi u skladu sa savremenim standardima biomedicinske nauke u slučaju neplodnosti, kao i u slučaju postojanja medicinskih indikacija za očuvanje plodnosti, i omogućava spajanje muške i ženske reproduktivne ćelije radi postizanja trudnoće na način drugačiji od snošaja;
• reproduktivne ćelije su sve ćelije namenjene upotrebi u postupcima BMPO;
• reproduktivna tkiva su delovi jajnika ili testisa u kojima se nalaze reproduktivne ćelije;
• zamrzavanje, odnosno odmrzavanje su postupci kojima se reproduktivne ćelije, tkiva i embrioni uvode, odnosno vraćaju iz oblasti kriogenih temperatura u oblast fiziološke temperature;

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Zamrzavanje reproduktivnog materijala obolelih od kancera appeared first on Pravni Portal.

Na osnovu člana 245. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje), Reprezentativni sindikat, Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije, predsednik i reprezentativno udruženje poslodavaca koji svoju pretežnu delatnost obavljaju u oblasti građevinarstva i industrije građevinskog materijala, Unija poslodavaca Srbije, predsednik Sektora građevinarstva, industrije građevinskog materijala i stambene industrije Unije poslodavaca Srbije, po ovlašćenju Predsedništva Unije poslodavaca Srbije, u Beogradu, 20. aprila 2023. godine, zaključili su Poseban kolektivni ugovor za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala Srbije.

Poseban kolektivni ugovor za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala Srbije objavljen je u „Sl. glasniku RS”, br. 38/2023 i primenjuje se od 18. maja 2023. god.

Ovim kolektivnim ugovorom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih i poslodavaca koji svoju pretežnu delatnost obavljaju u oblasti građevinarstva i industrije građevinskog materijala u Republici Srbiji, postupak izmena i dopuna ovog kolektivnog ugovora, međusobni odnosi reprezentativnog sindikata i reprezentativnog udruženja poslodavca i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavce.

Zaposleni, u smislu ovog kolektivnog ugovora, jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca koji obalja pretežnu delatnost u oblasti građevinarstva i industrije građevinskog materijala na teritoriji Republike Srbije, a sve prema Prilogu 1 ovog kolektivnog ugovora, pod nazivom „Klasifikacija delatnosti”, koji je njegov sastavni deo.

Poslodavcem, u smislu ovog kolektivnog ugovora, smatra se domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava jedno ili više lica, a koje obalja pretežnu delatnost u oblasti građevinarstva i industrije građevinskog materijala na teritoriji Republike Srbije, a sve prema Prilogu 1 ovog kolektivnog ugovora, pod nazivom „Klasifikacija delatnosti”, koji je njegov sastavni deo.

Sindikatom, u smislu ovog kolektivnog ugovora, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa.

Odredbe ovog kolektivnog ugovora primenjuju se na sva zaposlena lica kod poslodavca, osim na direktora, odnosno druga lica sa kojima se zaključuje poseban ugovor kojim se regulišu međusobna prava, obaveze i odgovornosti.

Na osnovu čl. 121. stav 2 ovog Posebnog kolektivnog ugovora obrazuje se Odbor za socijalni dijalog za delatnosti u oblasti građevinarstva i industrije građevinskog materijala na teritoriji Republike Srbije koji:

1) prati primenu ovog kolektivnog ugovora;

2) daje mišljenja, uputstva i procedure povodom primene odredaba ovog kolektivnog ugovora;

3) obavlja i druge poslove vezane za primenu ovog kolektivnog ugovora.

U smislu čl. 130. stav 2 Posebnog kolektivnog ugovora učesnici u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora će zajednički podneti zahtev za njegovu primenu i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca Unije poslodavaca Srbije, u skladu sa članom 257. Zakona o radu.

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Poseban kolektivni ugovor za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala Srbije appeared first on Pravni Portal.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja započelo je rad na pripremi Predloga strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2023. do 2027. godine, sa Akcionim planom za njeno sprovođenje, kojim će biti utvrđeno stanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, definisani ciljevi za unapređenje ove oblasti, aktivnosti i mere koje treba preduzeti za njen razvoj i odgovorne institucije za njeno sprovođenje.

U rad radne grupe su pored predstavnika Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, Inspektorata za rad i Sektora za rad i zapošljavanje Ministarstva za rad, uključeni i predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva privrede, Ministarstva prosvete, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Privredne komore Srbije, Socijalno-ekonomskog saveta, Fakulteta zaštite na radu u Nišu, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Mašinskog fakulteta u Beogradu, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije, Unije poslodavaca Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS NEZAVISNOST.

Prvi sastanak Radne grupe za pripremu Predloga strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2023. do 2027. godine, održan je 12. maja 2023. godine. Sastanak je otvorila v.d. direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, koja je istakla da opšti cilj Strategije jeste unapređenje bezbednosti na radu i očuvanje zdravlja radno aktivnog stanovništva, odnosno unapređenje uslova rada radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i njihovog svođenja na najmanju moguću meru.

Podsećamo, Strategija bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine sa Akcionim planom za njeno sprovođenje („Sl. glasnik RS“, br. 96/2018) je nacionalni program Vlade kojim se na celovit način utvrđuje razvoj bezbednosti i zdravlja na radu. Cilj Strategije je stvaranje bezbedne i zdrave radne sredine za preko dva miliona zaposlenih u Republici Srbiji koji se zasniva na posvećenosti i aktivnostima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, drugih ministarstava, reprezentativnih organizacija zaposlenih i poslodavaca, civilnog društva i obrazovnih ustanova sa ciljem obezbeđivanja bezbednih i zdravih uslova na radu, uzimajući u obzir promene na radu i pojavu novih rizika i rizika u nastajanju.

Novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS”, br. 35/2023), koji se primenjuje od 7. maja 2023. godine uređuju se unapređivanje i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj sredini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, opšta načela prevencije, prava posebnih grupa zaposlenih, obaveze poslodavca, prava i obaveze zaposlenih, informisanje, konsultovanje, saradnja i obuka zaposlenih i predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu, Registar povreda na radu, stručni ispiti, izdavanje licenci, nadzor i kaznene odredbe.

Izvor: sajt Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (www.minrzs.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Predlog strategije bezbednosti i zdravlja na radu za period od 2023. do 2027. godine appeared first on Pravni Portal.

Zaštitnik građana u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) je tokom 2022. godine obavljao posete zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u cilju praćenja postupanja prema licima lišenim slobode koja se nalaze u samici, odnosno u bilo kom obliku izolacije od drugih lica lišenih slobode. Izabran je uzorak od 14 ustanova za izvršenje krivičnih sankcija među kojima je osam kazneno-popravnih zavoda, uključujući i kazneno-popravni zavod za žene i kazneno-popravni zavod za maloletnike, pet okružnih zatvora i specijalna zatvorska bolnica, na osnovu kojeg je NPM izradio tematski izveštaj Postupanje prema licima lišenim slobode u samici.

Primena mera za održavanje reda i bezbednosti u zavodima, a posebno samice, su zbog osetljivosti i učestalosti represivnog karaktera. Imajući u vidu navedeno, kao i štetne posledice koje mogu nastupiti po lice koje je boravilo u samici, to je veoma važno pitanje, koje samo po sebi otvara i pitanja u vezi sa sprečavanjem mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja. Zbog toga je NPM odlučio da se posebno posveti toj temi.

NPM ističe da je prilikom određivanja pojma samice pošao od načina na koji je taj pojam definisan Mandelinim pravilima, u smislu kojih se upućivanje u samicu odnosi na zatvaranje zatvorenika 22 časa dnevno ili više bez značajnog ljudskog kontakta. Tako, izveštaj se bavi primenom mere prinude izdvajanje, posebnih mera usamljenje i smeštaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari, izdvajanjem u disciplinskom postupku, disciplinskom merom upućivanje u samicu, kao i svim licima lišenim slobode koji su iz bilo kog razloga sami u spavaonicama. Takođe, izneti su i nalazi i preporuke u vezi sa materijalnim uslovima u prostorijama koje se koriste za izvršenje ovih mera.

Mere prinude i posebne mere za održavanje reda i bezbednosti propisane su odredbom člana 5 Pravilnika o merama za održavanje reda i bezbednosti u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija (“Sl. glasniku RS”, br. 105/2014), prema kojoj:

Mere za održavanje reda i bezbednosti, propisane Zakonom, su mere prinude i posebne mere.

Mere prinude su:

1) upotreba fizičke snage;

2) vezivanje;

3) izdvajanje;

4) upotreba gumene palice;

5) upotreba šmrkova sa vodom;

6) upotreba hemijskih sredstava;

7)upotreba vatrenog oružja.

 Posebne mere su:

1) oduzimanje i privremeno zadržavanje stvari čije je držanje inače dozvoljeno;

2) smeštaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari;

3) smeštaj pod pojačan nadzor;

4) usamljenje;

5) testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivne supstance.

Usamljenje kao posebna mera propisano je odredbom člana 38 navedenog Pravilnika:

Upravnik zavoda može, u skladu sa Zakonom, osuđenom koji svojim ponašanjem uporno remeti red, ozbiljno ugrožava bezbednost i predstavlja ozbiljnu opasnost za druge osuđene, uz prethodno mišljenje lekara, rešenjem izreći meru usamljenja.

Na rešenje o određivanju mere usamljenja osuđeni ima pravo žalbe sudiji za izvršenje, u skladu sa Zakonom.

Osuđenog kome je izrečena mera usamljenja, posećuju najmanje: lekar jednom dnevno, zaposleni u službi za tretman dva puta nedeljno, a upravnik zavoda ili lice koje ga zamenjuje jedanput u 15 dana.

Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Postupanje prema licima lišenim slobode u samici appeared first on Pravni Portal.

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine u Vladi Republike Srbije izjavio je danas da je za našu zemlju, koja je u procesu pristupanja Evropskoj uniji, pitanje zaštite potrošača od suštinske važnosti.

Govoreći na konferenciji povodom završetka tvining projekta „Dalje jačanje zaštite potrošača u Srbiji u novim tržišnim uslovima“, poručio da se teži ka tome da se zaštite prava i interesi građana, ali i da se istovremeno podrži razvoj našeg tržišta.

On je ukazao na to da je zaštita potrošača, zajedno sa zaštitom zdravlja, glavni deo Poglavlja 28 u okviru pregovora o pristupanju Srbije EU.

Implementacija pomenutog projekta i dalje jačanje zaštite potrošača u Srbiji počela je u junu 2021. godine, dok je novi Zakon o zaštiti potrošača usvojen u septembru te godine, podsetio je ministar.

Usvajanjem tog dokumenta, kako je ocenio, resorno ministarstvo je pokazalo posvećenost sprovođenju politike zaštite potrošača i težnju uspostavljanju modernog i efikasnog sistema u toj oblasti.

Prema njegovim rečima, uvođenje instituta prekršajnih naloga u Zakonu o zaštiti potrošača pokazalo se kao jako efikasno rešenje, a u prilog tome govori podatak da je tokom protekle godine izdato 1.196 prekršajnih naloga, koji su se najviše odnosili na povrede zakona u delu reklamacionog postupka i neizdavanja računa.

On je naglasio da Ministarstvo, pored velike podrške projektu harmonizacije nacionalnog zakonodavstva, čini i značajne korake kroz podizanje svesti javnosti o potrošačkim pravima.

U savremenim potrošačkim društvima, prava potrošača ne mogu da budu odvojena od prava čoveka na dostojanstven život, prava čoveka na to da ono što zaradi svojim radom bude poštovano na tržištu i na tome ćemo naročito insistirati u narednom periodu, poručio je.

On je najavio da Ministarstvo za naredni period planira značajne aktivnosti na izgradnji efikasnog i održivog sistema zaštite.

Takođe, kako je dodao, pred Ministarstvom je i sprovođenje novog projekta koji finansira EU pretpristupnim fondovima IPA 20-21, a čija će implementacija biti započeta u septembru.

Šef Sektora za upravljanje projektima u Delegaciji EU u Srbiji napomenuo je da je Unija podržala projekat unapređenja zaštite potrošača, jer je to jedno od osnovnih prava koje se tiče sigurnosti građana i izuzetno je važno za EU.

Dodao je da je zaštita potrošača jedan od stubova na kojima počiva jedinstveno tržište EU, i ujedno konstatovao da se u protekle dve godine, koliko traje realizacija projekta, dogodilo više pozitivnih stvari u toj oblasti.

Ambasador Slovačke u Srbiji naveo je da je projekat stvorio jedinstvenu priliku da se zajedničkim radom više evropskih institucija nivo zaštite potrošača u Srbiji podigne i usaglasi sa pravnim aktima EU.

Oblast zaštite potrošača pomno prate stručnjaci i Evropska komisija, ali i celokupno srpsko društvo, jer se radi o pitanju koje se tiče blagostanja ljudi, zadovoljstva i poverenja.

Šefica Političko-ekonomskog odeljenja Ambasade Poljske u Srbiji istakla je da se nakon 24 meseca jasno vidi da je znanje, marljiv rad i posvećenost eksperata EU, koji su učestvovali na realizaciji projekta, u kombinaciji sa odličnom saradnjom srpskih partnera, donelo opipljive rezultate.

Posebno smo ponosni na to što su stručnjaci iz Kancelarije za konkurenciju i zaštitu potrošača Poljske, tokom trajanja projekta, mogli da predstave naša rešenja i najbolju praksu u vezi sa novim izazovima u elektronskoj trgovini, uključujući i načine za identifikovanje nelegalnih praksi, objasnila je ona.

Vođa projekta ispred Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine konstatovala je da je za dve godine trajanja projekta Srbija napravila jedan veliki iskorak kada je u pitanju zaštita potrošača, pre svega na polju vansudskog rešavanja potrošačkih sporova.

Ona je naglasila da je Ministarstvo posebno ponosno zbog uvođenja zaštite potrošača u obrazovni sistem, navodeći da je potpisan memorandum o saradnji sa Ministarstvom prosvete, koji od septembra predviđa edukaciju školske dece u ovoj oblasti.

Tvining projekat „Dalje jačanje zaštite potrošača u Srbiji u novim tržišnim uslovima“ sproveden je kroz partnerstvo Ministarstva ekonomije Slovačke Republike, Evropskog centra za potrošače Slovačke, koji u projektu zastupa Regionalna razvojna agencija Senec-Pezinok, Kancelarije za konkurenciju i zaštitu potrošača Poljske, Fondacije za međunarodnu pravnu saradnju (IRZ) iz Nemačke i finansira se iz sredstava Evropske unije.

Realizacija projekta je otpočela u junu 2021. godine, a završava se u junu ove godine.

Podsećamo, Zakonom o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 88/2021) uređuju se prava i obaveze potrošača, instrumenti i načini zaštite prava potrošača, informisanje i unapređenje znanja potrošača o njihovim pravima i načinima zaštite prava, prava i obaveze udruženja i saveza čija je oblast delovanja ostvarivanje ciljeva zaštite potrošača, vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, prava i obaveze državnih organa u oblasti zaštite potrošača i druga pitanja od značaja za položaj i zaštitu potrošača.

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www. srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Napredak na planu zaštite potrošača appeared first on Pravni Portal.

Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Šta je potrebno dokazati kod prekršaja?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 104, april 2023. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).

Ovde ponovo pričam o prekršajima, o nabrojnijoj vrsti kaznenih dela, koja, iako najlakša u svojoj biti, zbog broja izvršenja istih predstavljaju društvenu opasnost s kojom se mora računati. S druge strane, prihodi koji se ubiraju od prekršajnih kazni su značajna stavka u budžetu. Tako da…

Kao pokazni primer uzeću prost prekršaj – nepropisno parkiranje, kojim sam se već bavio u tekstu „Kakvo parkiranje je problematično?“. Tamo sam razmatrao šta uopšte predstavlja taj pojam, kakva je to radnja, dalje kakvo parkiranje je nepropisno, kada postoji prekršaj u vezi s tim, te ko je nadležan za kontrolu zaustavljanja i parkiranja vozila, tako da to ovde neću ponavljati.

U tekstu „Šta je potrebno dokazati kod prekršaja?“ pokušao sam na jednom mestu da dam pregled svega što je od značaja po tom pitanju. Ovaj i tekstovi „Zašto se nešto mora dokazati?, Ko snosi teret dokazivanja kod prekršaja?, Zašto se dokazuje da prekršaj postoji?, Zašto se kod prekršaja dokazuje krivica?“,i „Da li pravno lice može odgovarati za nepropisno parkiranje?“ su delovi tog razmatranja.

Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenjuju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.

1. Zašto dokazivati činjenično stanje?

Ako govorimo o nepropisnom parkiranju, veoma je važno utvrditi čime je na mestu izvršenja prekršaja parkiranje i zaustavljanje zabranjeno (saobraćajnim znakom ili opštim pravilom saobraćaja), te da li je zabrana propisno obeležena, jer iz toga dalje proizilazi zaključak da li je učinilac prekršaja mogao da zna da čini nešto nepropisno (na osnovu čega se ceni krivica).

A važno je dokazati i da li vozilo svojim položajem zaista ometa odvijanje, odnosno ugrožava bezbednost saobraćaja? Jer, za postojanje nekih prekršaja potrebno je da u okviru pretpostavke sankcije, dođe do ostvarenja zabranjene posledice,daje nekom radnjom izazvana specifična posledica koja je propisana kao zabranjena (što bi konkretno bilo onemogućavanje odvijanja i ugrožavanje bezbednosti saobraćaja). A to se može ceniti samo u odnosu na konkretnu situaciju. Ovo sam detaljno objašnjavao u pominjanom tekstu „Kada postoji ometanje korišćenja površine parkiranjem?“, te u „Šta je to zabranjena posledica?“.

A pre navedenog važno je dokazati o kakvoj površini je reč, jer biće prekršaja određuje i mesto gde može biti izvršen, jer npr. ne može prekršaj u vezi letenja vazduhoplovom biti izvršen na zemlji. E tako ne može prekršaj u kome se navodi da se ometa korišćenje ulice biti izvršen na livadi, već mora biti na ulici (na javnom putu u naselju). Dalje, nikako nije svejedno gde je prekršaj učinjen, jer nekada i desetak cenitmetara određuje da li prekršaj postoji. Jer tačna konstatacija položaja vozila u odnosu na oznake na kolovozu pravi distinktivnu razliku.

Da bi se mogao doneti zaključak od presudne važnosti je kako je sačinjen zapisnik (da li je precizno i jasno konstatovano šta, gde, kada i kako) i fotodokumentacija (snimci sa lica mesta na kojima je jasno sve).

Prekršajni sud u Beogradu je u pominjanoj presudi 9 Pr.br. 23411/17 utvrdio da fotodokumentacija sama za sebe, nije dokaz kojim se može nesumnjivo dokazati postojanje prekršaja, već samo činjenično stanje (mesto i vreme događaja npr.) i ništa drugo. Jer, sud tu kaže (citat): […] Naime, nije sporno da je vozilo okrivljenog […] u vreme i na mestu naznačenom u zahtevu bilo parkirano, ali nema pouzdanih dokaza da li se radi o prostoru javne zelene površine ili ne, jer sama foto dokumentacija koju je dostavio podnosilac zahteva […] nije dovoljno pouzdan dokaz da bi se na osnovu nje ta činjenica mogla nesporno utvrditi, […] podnosilac zahteva nije dokazao sve navode zahteva, a pre svega u pogledu mesta izvršenja prekršaja – da se radi o prostoru javne zelene površine […]“.

Inače, u konkretnom slučaju sud je osnovu dokaza koje su podneli okrivljeni (podaci iz katastra) i izveštaja gradske službe koja se bavi održavanjem zelenih površina, utvrdio da nije bila reč o javnoj zelenoj površini (već neizgrađenoj građevinskoj, na kojoj ostavljanje vozila zavisi od volje vlasnika iste), tako da prekršaj nije postojao.

A nekad nepostojanje prekršaja dokazuju upravo oni koji tvrde da prekršaj postoji i to time što nisu preduzeli druge radnje na koje su ovlašćeni (i obavezni). Ovim sa se detaljno bavio u tekstu tekstu „Kada postoji ometanje korišćenja površine parkiranjem?“ i „Da li se obavezne procedure mogu selektivno primenjivati?“. Ovde ću samo ukratko reći, ako službeno lice ne preduzima zakonom propisane radnje u cilju otklanjanja neke nepravilnosti, onda po njegovoj oceni ista i ne postoji, što znači da ne postoji ni prekršaj. To je logička i zakonska pretpostavka.Jer po zakonu primarni cilj nadzora je prevencija i otklanjanje štetnih posledica, a pre kažnjavanja koje je sekundarno.

Ali, važnije, ono što se tvrdi da je dokazano, mora biti logično (i tu postoje neka pravila). Ako je propisana zabranjena posledica, ista činjenjem prekršaja mora biti i ostvarena (za pokušaj se kažnjava samo ako je to posebno propisano). Znači, ako se neko procesuira zbog onemogućavanja odvijanja ili ugrožavanja bezbednsti saobraćaja, odnosno korišćenja neke površine, ta nemogućnost mora objektivna. Tako, ako svi ostali, pa i sami oni koji procesuiraju prekršaj (saobraćajna policija npr.), svojim vozilom prođu nekuda bez problema (nema blokade prolaska ili dužeg zastoja), onda to znači da ne postoji stvarno onemogućavanje. A to važi za sve površine (ne samo saobraćajne), čak i kod povreda komunalnog reda.

2. Zašto je važno pravilno utvrditi činjenično stanje?

Zato što su pitanja vezana za saobraćaj regulisana Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020-dr.zakon) – u daljem tekstu: ZOBS. Tim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega, uređuju se pravila saobraćaja, ponašanje učesnika, ograničenja, posebne mere i ovlašćenja koja se primenjuju, kao i druga pitanja koja se odnose na saobraćaj. Ono što je ovde važno je, da ZOBS (a ne neki drugi propis) propisuje pravila u vezi kretanja i zaustavljanja vozila, kao i ovlašćenja nadležnih organa u vezi s tim.

A najvažnije ZOBS u članu 66. ne propisuje da je parkiranje uvek i svuda i apriori zabranjeno, već da postoje slučajevi, način i uslovi pod kojima je to dozvoljeno i na kolovozu, čak i na trotoaru. To je potvrdio i Vrhovni kasacioni sud, u svojoj presudi KZZ Pr 8/2015 od 2. aprila 2015. god. gde kaže (citat): „Iako iz navedene zakonske odredbe, proizilazi da nije svako parkiranje vozila na trotoaru zabranjeno, odnosno da je parkiranje dozvoljeno pod određenim uslovima, okrivljeni je oglašen krivim za postupanje protivno toj zakonskoj odredbi, sa nejasnim obrazloženjem da je „bez obzira na razlog, parkiranje na trotoaru zabranjeno“, iz kojeg, dakle proizilazi zaključak organa uprave koji je doneo prvostepeno rešenje da je parkiranje na trotoaru u svakom slučaju zabranjeno.“.

Ovo sam detaljno razmatrao u tekstu „Kakvo parkiranje je problematično?“.

Da bi odgovorili na pitanje postavljeno u naslovu ovog dela, u svakom konkretnom slučaju moramo prethodno odgovoriti na par pitanja:

– o kakvoj površini je reč (saobraćajnoj ili drugoj), jer nam mesto određuje mnogo toga (i nadležnost i da li prekršaj postoji);

– da li je na konkretnom mestu parkiranje i zaustavljanje zabranjeno saobraćajnim znakom ili opštim pravilom saobraćaja;

– ako je zabranjeno znakom, da li je zabrana propisno obeležena (horizontalnom i vertikalnom saobraćajnom signalizacijom),

– da li vozilo svojim položajem zaista ometa korišćenje te površine, odnosno ugrožava bezbednost saobraćaja, tj. ometa pešake i druga vozila u kretanju?

Dakle, najpre se mora utvrditi činjenično stanje. U tome najčešće greše pripadnici komunalne milicije, kada kažnjavaju nekog za parkiranje na javnoj (dostupna svima) zelenoj površini (za šta jesu nadležni), jer uopšte ne provere status te površine. Pa na kraju ispadne da ta površina nije javna već privatna (vlasnik parkirao svoje vozilo ili to dozvolio nekome), a ni zelena. Jer, to što negde sporadično raste trava i nema ograde, ne definiše površinu kao zelenu ili javnu.

3. Umesto zaključka

Sve je poprilično jasno, samo treba slediti ono što piše u propisima. Ali, nažalost, ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, što sam slikovito opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.

Zato ponavljam, ostaje nada da će neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima želim mnogo sreće, jer tamo gde se propisi slobodno tumače (i primenjuju), samo sreća može pomoći.

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Zašto je pre kažnjavanja važno pravilno utvrditi činjenično stanje? appeared first on Pravni Portal.

Agencija za privredne registre Republike Srbije (APR) saopštila je da je na svom portalu za eServise pokrenula novu uslugu za elektronsku registraciju osnivanja privrednog društva, preduzetnika i ostalih pravnih formi koje se upisuju u Registar privrednih subjekata.

Ova elektronska usluga obuhvata podnošenje prijave putem posebne aplikacije, prilaganje elektronskih dokumenata potpisanih kvalifikovanim sertifikatom, kao i plaćanje naknade za registraciju osnivanja platnom karticom.

Agencija će rešenje o osnivanju privrednog društva, u formi elektronskog dokumenta koji je potpisan elektronskim potpisom registratora, dostaviti na adresu za prijem elektronske pošte koju je podnosilac uneo u prijavu, ili se može preuzeti iz same aplikacije nakon završenog postupka elektronske registracije.

Od danas, podnošenje elektronske prijave isključivi je način podnošenja prijave za osnivanje društva s ograničenom odgovornošću (DOO), ortačkog, komanditnog i akcionarskog društva.

Prijave za registraciju osnivanja navedenih društava se od danas podnose Agenciji isključivo u elektronskoj formi, u skladu sa članom 9 stav 2 Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, dok će prijave podnete u papirnoj formi biti odbačene jer nisu u skladu sa navedenim propisom.

Agencija napominje da se obavezna elektronska registracija ne odnosi na već registrovane privredne subjekte i na osnivanje preduzetnika, zadruge, zadružnog saveza, javnog preduzeća, predstavništva i ogranka stranog privrednog društva.

Ovi subjekti ubuduće mogu da biraju između dva načina podnošenja prijave za registraciju osnivanja – u papirnoj ili elektronskoj formi, navodi se u saopštenju.

Podsećamo čl. 9. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS“ br. 99/2011, 83/2014, 31/2019 i 105/2021) propisano je:

„Prijava se podnosi Agenciji, neposredno u papirnoj ili elektronskoj formi ili putem pošte.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, prijava za osnivanje privrednog društva podnosi se Agenciji samo u elektronskoj formi.

Kada se prijava podnosi putem pošte, kao datum i vreme podnošenja prijave uzimaju se datum i vreme prijema prijave u Agenciji.“

Stav 2. ovog člana dodat izmenama objavljenim u „Sl. glasniku RS“, br. 105/2021, primenjuje se nakon 16. maja 2023. god.

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Novi elektronski servis za registraciju osnivanja privrednih subjekata appeared first on Pravni Portal.

Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije izjavila je da su građani prepoznali koncept kupca-proizvođača kao način da obezbede pristupačnu i jeftiniju energiju, što pokazuje i stalni porast broja kupaca-proizvođača, koji je do sada već premašio 1.300.

Ministarka je, na otvaranju konferencije „Prozjumeri–godinu dana posle“, istakla da su u sektoru kupaca-proizvođača rezultati odmah vidljivi, za razliku od velikih investicija, kako u proizvodne kapacitete, tako i u razvoj mreže, za koje je potrebno nekoliko godina da se realizuju.

Naime, kako je precizirala, instalisana snaga elektrana koje pripadaju kupcima-proizvođačima dostigla je 15,7 MW, a samo u periodu nakon  formiranja nove vlade broj kupaca-proizvođača povećan je oko tri puta, a instalisana snaga uvećana za 2,5 puta.

Ministarka je dodala da najveći broj kupaca-proizvođača čine domaćinstva, oko hiljadu, da ima približno 300 industrijskih kupaca, a registrovana je i jedna stambena zajednica sa ovim statusom.

Izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije definisani su limiti za domaćinstva i ostale krajnje kupce na način koji će pomiriti interese stabilnosti elektroenergetskog sistema i interese kupaca-proizvođača, navela je ministarka.

Naime, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije („Sl. glasnik RS“, broj 40/2021 i 35/2023) uređuje korišćenje energije iz obnovljivih izvora, ciljeve korišćenja energije iz obnovljivih izvora, način određivanja udela obnovljivih izvora energije Republike Srbije u bruto finalnoj potrošnji energije, integraciju energije iz obnovljivih izvora na tržište, sistemi podsticaja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, garanciju porekla električne energije, proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora za sopstvenu potrošnju, korišćenje obnovljivih izvora energije u oblasti toplotne energije i oblasti saobraćaja, posebne postupke koji se odnose na izgradnju i priključenje energetskih objekata koji koriste obnovljive izvore energije, osnove mehanizama saradnje sa drugim državama u oblasti obnovljivih izvora energije, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za obnovljive izvore energije.

Ona je naglasila da novi propisi, između ostalog, treba da doprinesu optimizaciji investicija domaćinstava u skladu sa realnom godišnjom potrošnjom i podstaknu kupce-proizvođače da ne koriste električnu energiju za grejanje u periodima kada je ona najskuplja.

Koncept kupca-proizvođača se orijentiše, pre svega, ka domaćinstvima i maloj privredi, dok će veliki industrijski potrošači imati mogućnost da samosnabdevanje ostvaruju kroz koncept aktivnog kupca, što će biti uređeno izmenama Zakona o energetici, koje treba da budu usvojene ove godine, objasnila je ministarka.

Takođe, kako je podsetila, prethodno je kroz izmene Zakona o PDV-u omogućeno da se od početka godine PDV ne obračunava na svu energiju koju kupci-proizvođači preuzmu od EPS-a, već samo na utrošenu energiju, čime  su kupci-proizvođači dobili povoljniji obračun poreza i niže račune.

Prema njenim rečima, postavljanje solarnih panela u domaćinstvima podržano je i kroz program subvencija za povećanje energetske efikasnosti za porodične kuće i stambene zgrade, koji Ministarstvo realizuje zajedno sa lokalnim samoupravama.

Da bi se omogućila integracija većih kapaciteta iz OIE, mora da se razvija i distributivna mreža kako bi mogla da podrži sve veći broj prozumera. Svi kapaciteti koji se budu gradili iz OIE, bilo da je reč o velikim vetroelektranama, solarnim elektranama ili o elektranama koje postavljaju kupci-proizvođači, treba da doprinesu ostvarenju naših strateških ciljeva, a to su sigurno snabdevanje energijom po najnižoj ceni, veća energetska nezavisnost i zdravija životna sredina, zaključila je ministarka.

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Porast broja kupaca-proizvođača električne energije appeared first on Pravni Portal.

Ministar turizma i omladine u Vladi Republike Srbije predsedavao je sednici Saveta za mlade, na kojoj je usvojeno niz preventivnih mera i aktivnosti za unapređenje bezbednosti i mentalnog zdravlja mladih.

Ministarstvo je tom prilikom predstavilo predlog o osnivanju savetovališta za mlade u kojima će, pored stručnjaka za mentalno zdravlje, biti angažovani i omladinski radnici u lokalnim sredinama. Savetovališta će biti smeštena u omladinskim centrima, klubovima za mlade i ostalim prostorima za mlade.

Ministarstvo je najavilo i pokretanje kampanje za promociju mentalnog zdravlja mladih.

Članovi Saveta podržali su mere Ministarstva, ali i uputili niz drugih predloga usmerenih ka podizanju nivoa bezbednosti i mentalnog zdravlja mladih, prevenciji svih oblika nasilja, sa posebnim naglaskom na digitalnom nasilju.

Memić je ukazao na to da je Vlada ove godine usvojila novu Strategiju za mlade, koja posebno obrađuje pitanja mentalnog zdravlja i bezbednosti mladih, i posebno istakao važnost dijaloga mladih i institucija u cilju boljeg međusobnog razumevanja i donošenja što adekvatnijih mera usmerenih na poboljšanje položaja mladih.

Pored članova Saveta za mlade, koji čini 40 odsto predstavnika mladih, sednici su prisustvovali i predstavnici Unicefa, UNFPA i GIZ, kao i predstavnici NAPOR, OPENS i SKONUS, navodi se u saopštenju Ministarstva turizma i omladine.

Savet za mlade, Pokrajinski savet za mlade i savet za mlade jedinice lokalne samouprave, Kancelarija za mlade i Agencija za mlade propisani su odredbema člana 16-19 Zakona o mladima   („Sl. glasniku RS“, broj 50/2011 i 116/2022-dr.zakon), prema kojim odredbama:

Savet za mlade

Vlada, na predlog Ministarstva, u skladu s propisima koji uređuju rad Vlade, obrazuje Savet za mlade kao savetodavno telo koje podstiče i usklađuje aktivnosti u vezi sa razvojem, ostvarivanjem i sprovođenjem omladinske politike i predlaže mere za njeno unapređivanje.

Savet za mlade čine predstavnici organa državne uprave u čijem su delokrugu oblasti od interesa za mlade, pokrajinskog organa uprave nadležnog za pitanja mladih, udruženja i saveza iz čl. 13. i 14. ovog zakona, kancelarija za mlade, zajednički predstavnik nacionalnih saveta nacionalnih manjina i ugledni stručnjaci.

Najmanje jednu trećinu članova Saveta za mlade čine predstavnici mladih iz reda udruženja i saveza iz čl. 13. i 14. ovog zakona.

Pokrajinski savet za mlade i savet za mlade jedinice lokalne samouprave

Radi usklađivanja aktivnosti u vezi sa ostvarivanjem omladinske politike na teritoriji autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave može osnovati pokrajinski, gradski i opštinski savet za mlade.

Kancelarija za mlade

Radi obezbeđivanja uslova za aktivno uključivanje mladih u život i rad društvene zajednice, osnaživanja mladih, pružanja podrške organizovanju različitih društvenih aktivnosti mladih, učenju i kreativnom ispoljavanju potreba mladih, jedinica lokalne samouprave može, u okviru svojih ovlašćenja, potreba i mogućnosti, osnovati kancelariju za mlade.

Kancelarija za mlade finansira se iz budžeta jedinice lokalne samouprave, kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Aktivnosti iz stava 1. ovog člana realizuju se u skladu sa Strategijom i lokalnim akcionim planovima za mlade.

Agencija za mlade

Za realizaciju programa za mlade, a u skladu sa programima Evropske unije koji se odnose na mlade, može se obrazovati agencija, u skladu sa posebnim zakonom

Izvor: Sajt Vlade Republike Srbje (www.srbija.gov.rs).

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Mere za unapređenje bezbednosti i mentalnog zdravlja mladih appeared first on Pravni Portal.

Na sajtu Vlade Republike Srbije objavljeno je obaveštenje u kojem je, između ostalog, navedeno da je Vlada Republike Srbije na sednici od 18. maja 2023. godine usvojila više izmenjenih uredbi koje se odnose na poljoprivredu, a tiču se subvencija po grlu stoke i povećanja prelevmana i premija za mleko.

Izmenama više uredbi, pored ostalog, prelevmani za sireve i ostale proizvode biće povećani na 300 dinara, ali i uvedeni prelevmani na evaporisano mleko u iznosu od 300 dinara.

Takođe, podižu se i subvencije po grlu za priplodne mlečne krave, i to sa 30.000 na 40.000 dinara, a subvencije će biti isplaćene po javnom pozivu koji je u toku. Ukupan iznos povećanja iznosi 2,3 milijarde dinara, a za ovu meru će u tekućoj godini biti isplaćeno ukupno 14,3 milijarde dinara. Mera će važiti za sva grla mlečnih krava, kojih je ukupno 228.823.

Kada je reč o premijama za mleko, one će biti povećane sa 15 na 19 dinara po litru u drugom, trećem i četvrtom kvartalu 2023. godine, a ukupno povećanje će iznositi tri milijarde dinara. Ukupan iznos za premije za mleko u ovoj godini biće 15 milijardi dinara.

Ove mere sadržane su u predlozima izmena i dopuna Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2023. godini, Uredbe o utvrđivanju Godišnjeg programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za 2023. godinu, Uredbe o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima suncokreta roda 2022. godine i Uredbe o vanrednoj interventnoj meri podrške proizvođačima konditorskih proizvoda za otkup mleka u prahu.

Na sednici je usvojena i Odluka o izmeni Odluke određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine, s obzirom na to da je detaljnom analizom i praćenjem stanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda utvrđeno da je, usled povećanog uvoza polutvrdih sireva, i pored zaštitnih mera, došlo do destabilizacije domaće proizvodnje sireva, stvaranja viškova i nemogućnosti plasmana usled nekonkurentne uvozne cene.

Zato je predloženo povećanje posebnih dažbina na uvoz šest vrsta sireva sa tržišta Evropske unije i ostalih tržišta. Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com

The post Izmene uredbi iz oblasti poljoprivrede appeared first on Pravni Portal.

Na predlog Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kojim se nastavlja podrška majkama preduzetnicama.

Predloženim izmenama predviđeno je da očevi koji su u radnom odnosu, a čije su supruge preduzetnice, nakon tri meseca od rođenja deteta mogu da koriste pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i naknadu zarade, odnosno naknadu plate.

Otac deteta ova prava može ostvariti posle navršena tri meseca života deteta, za preostali period do godinu dana, za prvo i drugo dete, odnosno do dve godine za treće i svako naredno dete.

Takođe, izmenama ovog zakona, a u skladu sa odlukom Ustavnog suda, izjednačava se status majki preduzetnica, budući da je predviđeno ostvarivanje prava vezanih za odsustvo sa posla za treće i svako naredno dete u trajanju od dve godine.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom imaju za cilj da podrže majke preduzetnice, kao i njihove porodice.

Podsećamo, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017, … 130/2021) uređuje finansijsku podršku porodici sa decom.

Finansijska podrška porodici sa decom, u smislu ovog zakona, dodeljuje se radi:

1) poboljšanja uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece;

2) usklađivanja rada i roditeljstva;

3) posebnog podsticaja i podrške roditeljima da ostvare željeni broj dece;

4) poboljšanja materijalnog položaja porodica sa decom, porodica sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i porodica sa decom bez roditeljskog staranja.

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Veća prava majkama preduzetnicama appeared first on Pravni Portal.

Zaštitnik građana pozvao je sve građane Republike Srbije da prijave nadležnim organima i instituciji na čijem se čelu nalazi svaku sumnju i sva saznanja o nasilju u partnerskim ili porodičnim odnosima koja se dešavaju u njihovom okruženju jer se samo blagovremenom i adekvatnom reakcijom na nasilje može sprečiti fatalan ishod.

“Postoje slučajevi da neko vrši nasilje nad ženom, da se za to zna i da je na kraju ubije, a postoje slučajevi da se ubistvo žene dogodi a da pre toga nije bilo nasilja i niko u okruženju nije ni slutio da će doći do ubistva. Zbog toga apelujem na sve žene koje trpe nasilje u porodici i u partnerskim odnosima, ali i na njihove rođake, prijatelje i komšije, da nadležnim organima prijave nasilnike koji ih zlostavljaju“, naveo je Zaštitnik građana povodom 18. maja – Nacionalnog dana sećanja na žene žrtve nasilja. Napominjemo da u čl. 7. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016 i 10/2023-dr.zakon), stoji:

“II. NADLEŽNI ORGANI I USTANOVE

Član 7.

Za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom nadležni su policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi, i centri za socijalni rad, kao ustanove.

Pored nadležnih državnih organa i centara za socijalni rad, u sprečavanju nasilja u porodici, preko davanja pomoći i obaveštavanja o nasilju, kao i pružanju podrške žrtvama nasilja učestvuju i druge ustanove u oblasti dečje, socijalne zaštite, obrazovanja, vaspitanja i zdravstva (u daljem tekstu: državni organi i ustanove nadležne za primenu ovog zakona), kao i tela za rodnu ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava.

Podršku žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom mogu da pruže i druga pravna i fizička lica i udruženja.”

Zaštitnik građana je ukazao da trpljenje nasilja otvara začarani krug nasilja koji može imati tragične posledice po žrtvu, ali i novi krug nasilja tako što od dece koja prisustvuju tom nasilju pravi ili buduće nasilnike ili buduće žrtve.

Zaštitnik građana je podsetio da je krajem marta pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada nadležnih organa na osnovu medijskih objava da je u Jagodini od zadobijenih povreda preminula majka petoro dece nakon što ju je pretukao vanbračni partner koji je uhapšen, tokom kojeg je utvrđeno da žrtva nije prijavljivala policiji nasilje koje je trpela, ali i da njeni najbliži srodnici, prijatelji i poznanici takođe nisu prijavljivali nasilje iako su imali saznanja o tome.

Pored policije, i Gradski centar za socijalni rad u Jagodini je, u okviru postupka kontrole koji je okončan, naveo u izjašnjenju Zaštitniku građana da nije imao prijave niti saznanja o narušenim partnerskim odnosima žrtve i njenog vanbračnog partnera, kao ni o tome da žrtva trpi partnersko nasilje.

“Neprijavljivanje nasilja je u ovom slučaju dovelo je do fatalnog ishoda. Zbog toga, ponovo apelujem na sve naše građane da prijave saznanja, ali i svaku sumnju da se u njihovoj blizini ili okruženju dešava nasilje nad ženama“, naveo je Zaštitnik građana.

Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja proglašen je odlukom Vlade Republike Srbije 2017. godine, u znak sećanja na 18. maj 2015. godine, kada je u porodičnom nasilju za 3 dana u Republici Srbiji ubijeno sedam žena.

Izvor: sajt Zaštitnika građana (www.ombudsman.rs)

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com

The post Prijavite nasilje nad ženama appeared first on Pravni Portal.

U temi broja pod nazivom „Javni beležnici i izvršni postupak“ detaljno je objašnjen „odnos“ javnih beležnika i izvršnog postupka, odnosno šta mora biti utvrđeno javnobeležničkom aktu da bi bio izvršna isprava i dr. – autor Ljuba Slijepčević, Pravosudna akademija Novi Sad.

ZA RAZMIŠLJANJE: „Ko sme da izriče novčane kazne?”, dipl. prav. Nenad Jevtić – tema za razmišljanje bavi se spornim ovlašćenjem Komisije za hartije od vrednosti o izricanju kazni pravnom ili fizičkom licu.

KOMENTARI:

„Mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom iz čl.86 KZ kao krivična sankcija u sudskoj praksi“, Dragan U. Kalaba, zamenik VJT u Čačku, u penziji

„Nepostupanje po zahtevu policije za davanje podataka iz člana 247 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima – praksa i dileme“, Dr Sanja Strgar, sudija Prekršajnog suda u Novom Sadu

„Povreda zabrane pušenja“, dipl. prav. Jelena Krstić

REČ KOLEGE:

„Deklaratorna tužba u autorskom i srodnim pravima“, Dr Slobodan Gavrilović, advokat iz Beograda

AKTUELNA SUDSKA PRAKSA:

I. Krivično materijalno pravo – mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom

II. Prekršaji – davanje podataka o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom

III. Radno pravo – kršenje zabrane pušenja

IV. Autorsko pravo – zaštita autorskog i srodnih prava

V. Praksa Ustavnog suda

VI. Praksa Evropskog suda za ljudska prava protiv drugih država: Razumno prilagođavanje škole učeniku sa invaliditetom

The post „Javni beležnici i izvršni postupak“- „Advokatska kancelarija“, maj 2023. appeared first on Pravni Portal.

Održana je zvanična i javna promocija Nacionalne platforme za prevenciju nasilja koje uključuje decu, pod nazivom „Čuvam te“.

Strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije ka digitalizaciji i modernim tehnologijama u komunikaciji između građana, držanih organa i javnih službi, rezultiralo je kreiranjem Platforme „Čuvam te“. Platforma je primer elektronskih usluga, koje objedinjuju rad državnih organa i osnažuju već uspostavljene državne mehanizme prevencije i zaštite od nasilja. Platforma je kreirana kroz intenzivan rad i saradnju Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, sedam ministarstava Vlade Republike Srbije, Vrhovnog javnog tužilaštva, kao i stručnjaka iz ove oblasti.

Platforma „Čuvam te“ je dostupna svima, utiče na sprečavanje nasilja i omogućava efikasno reagovanja ako nasilje bude izvršeno, kako bi bila zaštićena prvenstveno deca, kao najranjiviji deo društva.

Pored ustanova obrazovanja i vaspitanja, centara za socijalni rad i policijskih uprava, sva javna tužilaštva, uz podršku Vrhovnog javnog tužilaštva, uzeli su aktivno učešće u radu ove platforme, putem koje će sve prijave nasilja biti obrađene i procesuirane u najkraćem roku. One prijave, koje imaju elemente krivičnog dela, biće prosleđivane javnim tužilaštvima, čime je na jednom mestu, zaokružena intersektorska saradnja državnih organa, a zaštita dece podignuta na viši nivo.

Ministarstvo pravde svesrdno podržava i nastaviće da pruža podršku svim merama koje se preduzimaju radi osnaživanja i zaštite dece, ali i stvaranja bezbednijeg okruženja za njihovo odrastanje.

Promociji Polatforme „Čuvam te“, ispred Ministarstva pravde prisustvovale su posebna savetnica ministarke  i rukovodilac grupe u Odeljenju za elektronsko pravosuđe .

Na samoj platformi definisano je nasilje i nabrojani su oblici nasilja.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta i učenika ili zaposlenog.

Nasiljem i zlostavljanjem smatra se nasilje zaposlenog prema detetu, učeniku, drugom zaposlenom, roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku (u daljem tekstu: roditelj); učenika prema drugom detetu, učeniku ili zaposlenom; roditelja prema svom detetu, drugom detetu i učeniku, zaposlenom kao i prema trećem licu.

Vrste nasilja:

• Fizičko nasilje
• Psihičko nasilje
• Socijalno nasilje
• Digitalno nasilje
• Zloupotreba deteta i učenika
• Seksualno nasilje
• Nasilni ekstremizam
• Trgovina ljudima
• Eksploatacija
• Zanemarivanje i nemarno postupanje.

Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja propisana je odredbom člana 111 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon, 6/2020 i 129/2021),prema kojoj:

U ustanovi je zabranjeno fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi.

Povrede zabrane, iz stava 1. ovog člana, koje zaposleni učini prema drugom zaposlenom u ustanovi, uređuju se zakonom.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta, učenika i odraslog.

Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja propuštanje ustanove ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta, učenika i odraslog.

Ustanova je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod deteta, učenika ili odraslog primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.

Pod fizičkim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se: fizičko kažnjavanje deteta, učenika ili odraslog od strane zaposlenog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi; svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta, učenika, odraslog ili zaposlenog; nasilno ponašanje zaposlenog prema detetu, učeniku ili odraslom, kao i učenika i odraslog prema drugom učeniku, odraslom ili zaposlenom.

Pod psihičkim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva.

Pod socijalnim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se isključivanje deteta, učenika i odraslog iz grupe vršnjaka i različitih oblika aktivnosti ustanove.

Pod seksualnim nasiljem i zlostavljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se ponašanje kojim se dete i učenik seksualno uznemirava, navodi ili primorava na učešće u seksualnim aktivnostima koje ne želi, ne shvata ili za koje nije razvojno dorastao ili se koristi za prostituciju, pornografiju i druge oblike seksualne eksploatacije.

Pod digitalnim nasiljem i zlostavljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se zloupotreba informaciono komunikacionih tehnologija koja može da ima za posledicu povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom poštom, sms-om, mms-om, putem veb-sajta (web site), četovanjem, uključivanjem u forume, socijalne mreže i drugim oblicima digitalne komunikacije.

Ustanova je dužna da nadležnom organu prijavi svaki oblik nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi počinjen od strane roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi.

Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, sadržaj i načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i načine za procenu rizika, načine zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, propisuje ministar.

Prevenciju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja propisuje Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje (“Sl. glasnik RS”, br. 46/2019 i 104/2020), prema kojoj:

Prevenciju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja čine mere i aktivnosti kojima se u ustanovi stvara sigurno i podsticajno okruženje, neguje atmosfera saradnje, uvažavanja i konstruktivne komunikacije.

Preventivnim aktivnostima se:

1) podiže nivo svesti i osetljivosti deteta i učenika, roditelja i svih zaposlenih za prepoznavanje svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

2) neguje atmosfera saradnje i tolerancije, uvažavanja i konstruktivne komunikacije u kojoj se ne toleriše nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje;

3) ističu i unapređuju znanja, veštine i stavovi potrebni za kreiranje bezbednog i podsticajnog okruženja i konstruktivno reagovanje na nasilje;

4) unapređuje poznavanje procedura za prijavljivanje i postupanje kod deteta i učenika, roditelja i svih zaposlenih u slučaju sumnje ili saznanja o svim oblicima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, obezbeđuje zaštita deteta i učenika, roditelja i svih zaposlenih od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

5) podstiče usvajanje pozitivnih normi i oblika ponašanja, učenje veština konstruktivne komunikacije i razvijanje empatije.

6) ostvaruje upoznavanje sa vidovima i strategijama pružanja odgovarajuće podrške i razumevanja različitih oblika komunikacija i ponašanja učenika sa teškoćama i smetnjama u razvoju i invaliditetom.

7) razvijaju socioemocionalne kompetencije dece i učenika, roditelja i zaposlenih (svest o sebi, svest o drugima, samoregulacija, odgovorno donošenje odluka i dr.).

Deca i učenici, roditelji i zaposleni zajednički planiraju, osmišljavaju i sprovode preventivne aktivnosti, načine informisanja o sadržajima, merama i aktivnostima za sprečavanje i zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

U okviru prevencije nasilja i zlostavljanja ustanova ostvaruje vaspitni rad, pojačan vaspitni rad i vaspitni rad koji je u intenzitetu primeren potrebama, specifičnostima ustanove i najboljem interesu deteta, samostalno ili u saradnji sa drugim nadležnim organima, organizacijama i službama.

Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (www.mpravde.gov.rs).

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com

The post Nacionalna platforma za prevenciju nasilja koje uključuje decu appeared first on Pravni Portal.

U Privrednoj komori Srbije održana je panel diskusiju na temu „Tržište dititalne imovine u Srbiji- Mogućnosti i predlozi za unapređenje“.

Stupanjem na snagu Zakona o digitalnoj imovini tokom 2021.godine uređeno je tržište digitalne imovine i omogućen je regulatorni okvir koji je imao za cilj da omogući pravnu sigurnost za institucionalne investitore i sve druge učesnike na tržištu.

 Imajući u vidu da je od primene Zakona o digitalnoj imovini prošlo dve godine kao i da su uslovi poslovanja samo u 2022.godini pretrpeli značajne promene usled brojnih kriza (pandemija, ratno stanje, energestka, prehrambena, inflatorna…) kao i da su sve promene direktno uticale na finansijski sektor, a kao i posledicu imale i refleksiju i na tržište digitalne imovine. U datim okolnostima poslovanja usled usporavanja privredne aktivnosti neophodno je raditi u pravcu unapređenja regulatornog okvira, razvoja i afirmacije tržišta u celini kako bi na najbolji mogući način omogućili unapređenje tržišta u celini.

Diskusija je okupila sve interesne grupe, predstavnike javnog i privatnog sektora kako bi na najbolji mogući način učestvovali u radu i dali doprinos u cilju unapređenja poslovnog ambijenta tržišta digitalne imovine.

U ime Komisije za hartije od vrednosti u panelu je učestvovala  direktorka sektora za međunarodnu saradnju, koja je prisutne detaljno upoznala sa regulatornim okvirom i sa nadležnostima Komisije za hartije od vrednosti u pogledu digitalnih tokena.

Podsećamo, Zakonom o digitalnoj imovini („Sl. glasnik RS“, br. 153/2020) uređuju se:

1) izdavanje digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika);

2) pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom;

3) založno i fiducijarno pravo na digitalnoj imovini;

4) nadležnost Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke Srbije;

5) nadzor nad primenom ovog zakona.

Član 10. Zakona uređuje podelu nadležnosti između Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti na sledeći način:

„Narodna banka Srbije nadležna je za pitanja iz ovog zakona koja se odnose na odlučivanje u upravnim postupcima, donošenje podzakonskih akata, nadzor nad obavljanjem poslova i ostvarivanje drugih prava i obaveza nadzornog organa u delu koji se odnosi na virtuelne valute kao vrstu digitalne imovine.

Komisija je nadležna za pitanja iz ovog zakona koja se odnose na odlučivanje u upravnim postupcima, donošenje podzakonskih akata, nadzor nad obavljanjem poslova i ostvarivanje drugih prava i obaveza nadzornog organa u delu koji se odnosi na digitalne tokene kao vrstu digitalne imovine, kao i u delu koji se odnosi na digitalnu imovinu koja ima odlike finansijskih instrumenata.

U vezi sa digitalnom imovinom koja ima karakteristike i virtuelne valute i digitalnog tokena, na odlučivanje u upravnim postupcima, donošenje podzakonskih akata, nadzor nad obavljanjem poslova i ostvarivanje drugih prava i obaveza nadzornog organa, shodno se primenjuju st. 1. i 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije i Komisija dužne su da sarađuju u vršenju svojih nadležnosti iz ovog zakona.

Narodna banka Srbije priprema i daje mišljenja o primeni ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona u delu koji se odnosi na virtuelne valute kao vrstu digitalne imovine, osim u vezi s primenom člana 14. ovog zakona, a Komisija priprema i daje mišljenja o primeni ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona u delu koji se odnosi na digitalne tokene kao vrstu digitalne imovine, kao i u delu koji se odnosi na digitalnu imovinu koja ima odlike finansijskih instrumenata.“

Izvor: sajt Komisije za hartije od vrednosti (www.sec.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com

The post Unapređenje regulatornog okvira tržišta digitalne imovine u Srbiji appeared first on Pravni Portal.

Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Šta je potrebno dokazati kod prekršaja?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 104, april 2023. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).

Ovde ponovo pričam o prekršajima, o nabrojnijoj vrsti kaznenih dela, koja, iako najlakša u svojoj biti, zbog broja izvršenja istih predstavljaju društvenu opasnost s kojom se mora računati. S druge strane, prihodi koji se ubiraju od prekršajnih kazni su značajna stavka u budžetu. Tako da…

Kao pokazni primer uzeo sam prost prekršaj – nepropisno parkiranje, kojim sam se već bavio u tekstu „Kakvo parkiranje je problematično?“. Tamo sam razmatrao šta uopšte predstavlja taj pojam, kakva je to radnja, dalje kakvo parkiranje je nepropisno, kada postoji prekršaj u vezi s tim, te ko je nadležan za kontrolu zaustavljanja i parkiranja vozila, tako da to ovde neću ponavljati.

U tekstu „Šta je potrebno dokazati kod prekršaja?“ pokušao sam na jednom mestu da dam pregled svega što je od značaja po tom pitanju. Ovaj i tekstovi „Zašto se nešto mora dokazati?, Ko snosi teret dokazivanja kod prekršaja?, Zašto je pre kažnjavanja važno pravilno utvrditi činjenično stanje?, Zašto se kod prekršaja dokazuje krivica?“,i „Da li pravno lice može odgovarati za nepropisno parkiranje?“ su delovi tog razmatranja.

Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.

1. Zašto dokazivati da prekršaj postoji?

Zato što i kada je činjenično stanje nedvosmisleno, postavlja se pitanje, šta od učinjenog uopšte predstavlja prekršaj? O kojem prekršaju je reč i po kom propisu je kažnjiv? Kojim propisom je uređeno postupanje koje navodno nije ispoštovano kao zabranjeno ili kao obavezno?

Ovde ću podsetiti ma jedan od osnovnih postulata u pravu (koji ide od ustavnih načela do načela kaznenih postupka, prekršajnog i krivičnog), je da se propisi u primeni tumače restriktivno, što uže, znači, prvo se gleda da li postoji direktna zabrana, pa striktna obaveza pa dalje. A kada propis već postoji mora da se primenjuje onako kako piše, poštujući postulate i logiku pravnog sistema. A podsetiću i na ogroman značaj upotrebljenih izraza, jer se time određuje sve, i biće prekršaja, i da li isti postoji, kao i nadležnost za postupanje.

Podnosilac zahteva je najpre u obavezi da dokaže da postoji prekršaj, odnosno da je propisan. Jer, prvo i osnovno pitanje u svakom prekršajnom postupku je, koji prekršaj je učinjen i po kom propisu je kažnjiv? Niko ne može biti kažnjen ako delo nije propisano kao kažnjivo. Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon, 91/2019 i 112/2022-OUS) – u daljem tekstu: ZOP, u članu 2. daje pojam prekršaja kao protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. Dalje (čl. 3. i 4.) kaže da niko ne može biti kažnjen za prekršaj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekršajne sankcije, ako to delo pre nego što je bilo izvršeno nije bilo propisom predviđeno kao prekršaj i za koje nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije učinilac prekršaja može biti kažnjen. ZOP još kaže u članu 6. da se na učinioca prekršaja primenjuje propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja.

U propisivanju pravne norme imamo dispoziciju (obaveza ili zabrana), i sankciju (kazna za postupanje suprotno utvrđenoj obavezi ili zabrani). I dispozicija i sankcija imaju svoje pretpostavke koje moraju biti ispunjene. Recimo pojednostavljeno, kada se kaže (primer): „prilikom izvođenja obuke“ to je pretpostavka dispozicije (kada postoji neka obaveza ili zabrana), a odrednice tipa: „instruktor je dužan da…“ su dispozicija u užem smislu (sama obaveza ili zabrana). Dalje, kada se kaže: „instruktor koji postupa suprotno obavezi iz…“ to je pretpostavka sankcije (kada će se izreći ista), a „kažnjava se kaznom od…“ je sankcija u užem smislu.

Znači, mora se precizno navesti odredba propisa (zakona, uredbe, odluke), kojom je propisana dispozicija (obaveza ili zabrana), i sankcija za suprotno postupanje.

Onaj ko tvrdi da prekršaj postoji mora da objasni kako se određenim činjenjem ili propuštanjem nešto čini na nepropisan način. Dakle, mora sve da dokaže u pozitivu (da postoji, da jeste propisano), jer se navodima odbrane dokazuje negativno (da isto ne postoji, da nije propisano). A uvek je teže dokazati negativne činjenice (da nečega nema) od pozitivnih (da nečega ima).

Da bi govorili o kažnjavanju za neko delo, mora biti ostvarena pretpostavka sankcije. Kod nekih prekršaja, pretpostavka može biti ispunjena, bez obzira da li je radnja prouzrokovala neku posledicu. Recimo, čim neko vozi brže od dozvoljene brzine prekršaj postoji, bez obzira da li je postojala namera učinioca da to čini, zbog čega je to učinio, da li je time nekog ugrozio, itd. Da li će učinilac biti kažnjen, potpuno je drugo pitanje, gde se ceni sve navedeno.

2. Zašto je važna kvalifikacija prekršajne radnje?

Zato što u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka i u prekršajnom nalogu mora biti potpuno razumljivo i jasno šta je učinjeno vozilom, da bi se na osnovu toga moglo ceniti da li prekršaj postoji, o kakvom prekršaju je reč (saobraćajnom ili povredi komunalnog reda), od čega dalje zavisi nadležnost za postupanje. Tu je upotreba izraza od velike važnosti jer određuje sve navedeno.

Znači mora se dati tačna pravna kvalifikacija prekršaja, šta je konkretno nepropisno učinjeno i po kom propisu je to zabranjeno. Da li je vozilo nepropisno parkirano u suprotnosti sa odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020-dr.zakon) ili svojim položajem ometa korišćenje druge javne površine, što je u suprotnosti sa propisom o komunalnom redu?

3. Umesto zaključka

Sve je poprilično jasno, samo treba slediti ono što piše u propisima. Ali, nažalost, ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, što sam slikovito opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.

Zato ponavljam, ostaje nada da će neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima želim mnogo sreće, jer tamo gde se propisi slobodno tumače (i primenjuju), samo sreća može pomoći.

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Zašto se dokazuje da prekršaj postoji? appeared first on Pravni Portal.

Direktor Agencije za sprečavanje korupcije, sastao se  sa vrhovnim javnim tužiocem, sa kojom je razgovarao o dosadašnjoj i budućoj saradnji u borbi protiv korupcije.

Agencija i Vrhovno javno tužilaštvo su nosioci brojnih aktivnosti iz Revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 – Potpoglavlje Borba protiv korupcije, a saradnja se odvija i u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Učesnici sastanka su se saglasili da je neophodno nastaviti sprovođenje planiranih aktivnosti prema Revidiranom Akcionom planu za poglavlje 23, unaprediti saradnju Agencije i Vrhovnog javnog tužilaštva u vezi sa multiresornim udarnim grupama, angažovanjem oficira za vezu i krivičnim delima propisanim Zakonom o sprečavanju korupcije i Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, u cilju unapređenja rezultata u borbi protiv korupcije.    

Saradnja državnih organa-službenici za vezu i udarne grupe propisani su odredbama člana 20-23. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije  („Sl. glasniku RS“, br. 94/2016, 87/2018-dr.zakon i 10/2023), prema kojim:

Službenici za vezu

Poreska uprava – Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti, Državna revizorska institucija, Republički geodetski zavod, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije i Uprava za javne nabavke određuju najmanje jednog službenika za vezu, radi ostvarivanja saradnje i efikasnijeg dostavljanja podataka tih organa i organizacija Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije u cilju krivičnog gonjenja za krivična dela propisana ovim zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, na zahtev nadležnog glavnog javnog tužioca, službenici za vezu određuju se i u drugim organima i organizacijama.

U slučaju potrebe, službenici za vezu koji imaju status državnog službenika mogu biti privremeno premešteni u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.

U slučaju iz stava 3. ovog člana privremeni premeštaj se vrši na zahtev nadležnog glavnog javnog tužioca.

Privremeni premeštaj traje najduže tri godine.

Rešenje o privremenom premeštaju donosi rukovodilac organa iz koga se zaposleni privremeno premešta, uz pismenu saglasnost zaposlenog i nadležnog glavnog javnog tužioca.

Udarne grupe

U Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije mogu se obrazovati udarne grupe, sa ciljem da rade na otkrivanju i gonjenju krivičnih dela koja su predmet rada udarne grupe.

Udarna grupa se obrazuje odlukom Glavnog javnog tužioca, odnosno odlukom glavnog javnog tužioca nadležnog višeg javnog tužilaštva, po pribavljenoj saglasnosti Vrhovnog javnog tužioca.

Odlukom o obrazovanju uređuje se sastav udarne grupe, način rada, zadatak, period za koji se obrazuje i druga pitanja od značaja za rad udarne grupe.

Rukovođenje udarnom grupom

Udarnom grupom koja se obrazuje u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal rukovodi Glavni javni tužilac ili javni tužilac.

Udarnom grupom koja se obrazuje u posebnom odeljenju višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije rukovodi glavni javni tužilac, rukovodilac posebnog odeljenja ili javni tužilac posebnog odeljenja višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.

Sastav udarne grupe

U sastav udarne grupe imenuju se članovi iz reda zaposlenih u državnim i drugim organima, zavisno od predmeta rada utvrđenog odlukom o obrazovanju udarne grupe.

Zaposleni iz stava 1. ovog člana mogu se imenovati u sastav udarne grupe samo uz njihovu saglasnost i saglasnost rukovodioca organa iz kojeg se imenuje zaposleni.

Zaposleni iz stava 1. ovog člana može biti potpuno ili delimično oslobođen obavljanja redovnog posla u državnom i drugom organu u kojem su zaposleni, na osnovu sporazuma nadležnog javnog tužioca i rukovodioca u državnom i drugom organu.

Izvor: Sajt Agencije za sprečavanje korupcije (www.acas.rs).

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com

The post Sastanak direktora Agencije za sprečavanje korupcije sa vrhovnim javnim tužiocem appeared first on Pravni Portal.