Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Vlade Republike Srbije saopštilo je da je portal eNauka, namenjen istraživačima, juče počeo sa radom.

Univerzitet u Kragujevcu, koji obuhvata 12 fakulteta i Institut za informacione tehnologije, sa svojih 1.330 istraživača, dobija priliku da prvi bude deo implementacionog procesa informacionog sistema eNauka.

Otvaranje portala eNauka u punom kapacitetu, za sve aktivne istraživače u Republici Srbiji, očekuje se tokom leta 2023. godine.

Postojanje uređene infrastrukture za razmenu naučnih informacija i razvijene prakse njihovog deponovanja pripadajućem institucionalnom digitalnom repozitorijumu SCIDAR (SCIentific Digital Archive) čini Univerzitet u Kragujevcu primerom dobre prakse, i u skladu s tim, istraživačima ovog univerziteta biće prvima omogućen pristup naučnom delu portala eNauka.

Korišćenjem ličnog ORCID broja istraživači će moći da provere svoje autorske profile, utvrde tačnost podataka i sagledaju da li postoje publikacije koje nisu povezane sa njihovim profilima.

Cilj javno dostupnog portala eNauka je praćenje naučnog učinka istraživača i institucija u Srbiji i namenjen je objedinjenom prikazivanju naučne produkcije, oblasti rada istraživača, njihovih postignuća, kao i postignuća naučnoistraživačkih organizacija, navodi se u saopštenju.

Podsećamo, Zakonom o nauci i istraživanjima („Sl. glasnik RS“, br. 49/2019) uređuje se sistem nauke i istraživanja u Republici Srbiji, i to planiranje i ostvarivanje opšteg interesa u nauci i istraživanju, obezbeđivanje kvaliteta i razvoja naučnoistraživačkog rada, pravni položaj instituta, osnivanje i upravljanje institutima, sticanje zvanja istraživača, institucionalno finansiranje i finansiranje drugih programa od opšteg društvenog interesa, vođenje evidencije, kao i druga pitanja od značaja za sistem nauke i istraživanja.

U smislu čl. 68. Zakona:

„Ministarstvo vodi evidenciju naučnoistraživačkih organizacija koje ispunjavaju uslove za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti od opšteg interesa, u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: Registar naučnoistraživačkih organizacija) i evidenciju istraživača (u daljem tekstu: Registar istraživača).

Svrha vođenja registara iz stava 1. ovog člana je planiranje i praćenje finansiranja i rada naučnoistraživačkih organizacija i naučnoistraživačkog rada istraživača, praćenje kvaliteta istraživanja i rezultata istraživanja, praćenje napredovanja istraživača, unapređivanja kvaliteta, efikasnosti i efektivnosti sistema nauke i istraživanja u cilju bolje iskorišćenosti rezultata istraživanja.

U Registar naučnoistraživačkih organizacija, u skladu sa ovim zakonom, upisuju se akreditovani instituti, visokoškolske ustanove, Srpska akademija nauka i umetnosti i instituti čiji je ona osnivač i Matica srpska.

Upis u Registar naučnoistraživačkih organizacija sprovodi se na osnovu rešenja iz člana 53. stav 1. ovog zakona.

U Registar istraživača upisuju se lica koja imaju prebivalište, odnosno boravište u Republici Srbiji i koja su stekla zvanja istraživača u skladu sa ovim zakonom, kao i lica koja su stekla zvanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.

Upis u Registar istraživača sprovodi se na osnovu akta o izboru u zvanje istraživača u skladu sa ovim zakonom, odnosno na osnovu akta o izboru u zvanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.

Oblik i način vođenja registara iz stava 1. ovog člana, kao i postupak upisa i brisanja iz tih registara propisuje se aktom koji donosi ministar.

Aktom iz stava 7. ovog člana, bliže se utvrđuje dostavljanje, prijava, odnosno unos podataka i vođenje podataka u registrima, kao i način određivanja odgovornih lica iz naučnoistraživačkih organizacija, sa ciljem da se obezbedi ispravnost podataka u registrima.

U Registru naučnoistraživačkih organizacija vodi se evidencija o sledećim podacima: naziv, odnosno poslovno ime naučnoistraživačke organizacije, adresa naučnoistraživačke organizacije, matični broj, vrsta naučnoistraživačke organizacije, oblik organizovanja, odnosno pravna forma, naučna oblast kojom se naučnoistraživačka organizacija bavi, broj i datum akta o akreditaciji naučnoistraživačke organizacije, datum upisa naučnoistraživačke organizacije u Registar naučnoistraživačkih organizacija i napomene o statusnim promenama naučnoistraživačke organizacije, iznos sredstava kojima se na godišnjem nivou finansira naučnoistraživačka organizacija iz sredstava budžeta Republike Srbije po svim osnovama, kao i podaci o naučnoistraživačkoj opremi.

U Registru istraživača vodi se evidencija o sledećim podacima: ime i prezime istraživača, ime jednog roditelja, pol, jedinstveni matični broj građana, identifikacioni broj istraživača, naučno ili nastavno zvanje, datum sticanja zvanja i institucija u kojoj je stečeno, naučnoistraživačka organizacija u kojoj je istraživač zaposlen i adresa prebivališta, lista naučnih publikacija, patenata i tehničkih rešenja koje je istraživač ostvario u svom naučnoistraživačkom radu.

Podatke o listi naučnih publikacija, patenata i tehničkih rešenja koje je istraživač ostvario u svom naučnoistraživačkom radu, istraživač je dužan da prijavi u elektronskom obliku i odgovoran je za tačnost prijavljenih i unetih podataka.

Registri iz stava 1. ovog člana deo su elektronske baze podataka koju vodi Ministarstvo u skladu sa ovim zakonom.“

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com

The post Portal e-Nauka appeared first on Pravni Portal.

Na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (u daljem tekstu: Izmene).

Članom 1. Izmene predložena je dopuna  čl. 11. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017, 50/2018, 46/2021-OUS, 51/2021-OUS, 53/2021-OUS, 66/2021 i 130/2021)( u daljem tekstu: Zakon) tako što se pravima na finansijsku podršku porodici sa decom dodaje i „Pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i naknadu zarade, odnosno naknadu plate oca deteta, ako je majka deteta lice koje samostalno obavlja delatnost ili kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ima status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana;”

Dakle, uvodi se novo pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i naknadu zarade, odnosno naknadu plate oca deteta, ako je majka deteta lice koje samostalno obavlja delatnost ili kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ima status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Kako se navodi u obrazloženju predloženih Izmena na ovaj način omogućeno je da otac deteta koji je u radnom odnosu, posle navršena tri meseca života deteta, koristi odsustvo sa rada radi nege deteta i naknadu zarade za to vreme, u dogovoru sa majkom deteta koja je lice koje samostalno obalja delatnost ili kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ima status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Ukoliko roditelji imaju bolesno dete, majka i otac deteta mogu se dogovoriti da li će majka deteta koristiti ostale naknade po osnovu posebne nege deteta ili će otac koji je u radnom odnosu koristiti odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i naknadu zarade za to vreme.

To znači da će otac deteta koji je u radnom odnosu, posle navršena tri meseca života deteta, u dogovoru sa majkom deteta moći da koristi odsustvo sa rada radi nege deteta, a ukoliko je dete bolesno i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, kao i do sada kada je majka deteta u radnom odnosu, u skladu sa odredbama Zakona o radu, a ubuduće u skladu sa odredbama ovog zakona, kada je majka deteta lice koje samostalno obavlja delatnost ili kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ima status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Članom 2. Izmena dodaje se nova glava i članovi 16a-16v kojima su definisani uslovi i način ostvarivanja novog prava na odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i naknadu zarade, odnosno naknadu plate oca deteta, ako je majka deteta lice koje samostalno obavlja delatnost ili kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ima status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Članom 3. Izmena predložena je izmena čl. 17. Zakona kojim se regulišu Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, tako što je data je mogućnost ocu deteta, koji je lice koje samostalno obavlja delatnost ili kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ima status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana, da u dogovoru sa majkom deteta preuzme korišćenje ovog prava kada dete napuni tri meseca života, odnosno kasnije ako je na osnovu mišljenja nadležne komisije RFPIO potrebna posebna nega deteta.

Kako se navodi u obrazloženju Izmena, ovim je takođe je u skladu sa Odlukom Ustavnog suda omogućeno ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta za treće i svako naredno dete u trajanju od dve godine.

Kao i do sada, a u skladu sa navedenom Odlukom Ustavnog suda, korisnik prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno dete koristiće ovo pravo u trajanju od dve godine, dok će istovremeno pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta koristiti u trajanju od godinu dana.

Članom 4. Izmena predložena je izmena čl. 18. Zakona, koja je zapravo usklađivanje sa predloženom izmenom člana 17. Zakona a koja se odnosi na visinu ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta.

Članom 5. Izmena predložena j eizmena čl. 19. Zakona tako što se vrši korekcija u članu 19. Zakona koja se odnosi na način utvrđivanja ukupnog iznosa i načina isplate ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta radi usklađivanja sa izvršenim izmenama u članu 17. Zakona.

Članom 6. Izmena predložena je izmena čl. 38. stav 1 Zakona koji reguliše nadležnost ministra u postupaku ostvarivanja prava definisanih zakonom. Predloženi stav nakon izmena bi glasio:

„Ministar nadležan za finansijsku podršku porodici sa decom propisuje bliže uslove i način ostvarivanja prava na: naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, odsustva sa rada radi posebne nege deteta; odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i naknadu zarade, odnosno naknadu plate oca deteta, ako je majka deteta lice koje samostalno obavlja delatnost ili kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ima status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana; ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta; roditeljski dodatak; jednokratnu pomoć za rođenje drugog i trećeg deteta, dečiji dodatak; naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja i naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom i naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći.”

Članom 7. Izmena rešavaju se pitanja postupaka koji su započeti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu predloženih Izmena. Navedeni predloženi član glasi:

„Postupci za ostvarivanje prava na odsustvo sa rada i naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, kao i prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta koji su započeti pre početka primene ovog zakona okončaće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta za prvo i drugo dete rođeno pre stupanja na snagu ovog zakona, ostvarivaće se u skladu sa propisom koji je bio na snazi u vreme otpočinjanja ostvarivanja prava.

Pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, za decu rođenu pre stupanja na snagu ovog zakona, ostvarivaće se u skladu sa propisom koji je bio na snazi u vreme otpočinjanja ostvarivanja prava.

Isplate po rešenjima donetim pre početka primene ovog zakona, kao i u postupcima iz st. 1. i 2. ovog člana koji su rešeni u skladu sa propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona vršiće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.“

Članom 8. Izmena, predložena je primena Izmena  od 1. juna 2023. godine.

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com

The post Šta donose predložene izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom? appeared first on Pravni Portal.

U cilju praćenja postupanja nadležnih organa prema zadržanim licima, Zaštitnik građana u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) učestalo posećuje policijske uprave i zavode za izvršenje krivičnih sankcija. Zadržana lica, po pravilu u krivičnom postupku, se često smeštaju u prostorije zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, a Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde su to pitanje uredili Sporazumom o saradnji. Napominjemo da u čl. 290. Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasniku RS“, broj 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021-OUS i 62/2021-OUS) stoji:

“Zadržavanje na mestu izvršenja krivičnog dela

Član 290.

Policija može lica zatečena na mestu izvršenja krivičnog dela uputiti javnom tužiocu ili ih zadržati do njegovog dolaska, ako bi ta lica mogla da daju podatke važne za postupak i ako je verovatno da se njihovo ispitivanje kasnije ne bi moglo izvršiti ili bi bilo skopčano sa znatnim odugovlačenjem ili drugim teškoćama.

Zadržavanje lica iz stava 1. ovog člana na mestu krivičnog dela ne može trajati duže od šest časova.”

NPM smatra dobrom praksom uređivanje pitanja od značaja za postupanje prema tim licima, jer sporazum omogućava bolju saradnju državnih organa i službenicima olakšava izvršavanje njihovih konkretnih zadataka, a istovremeno, kroz uspostavljanje procedura i preciziranje nadležnosti, omogućuje lakše ostvarivanje prava lica prema kojima službenici tih organa postupaju.

Na osnovu činjenica utvrđenih tokom obavljanja poseta, NPM je našao da postupanje prema zadržanim licima koja borave u zavodima nije uvek u potpunosti u skladu sa važećim propisima i standardima i da je postupanje potrebno unaprediti tako da se zadržana lica uvek smeštaju odvojeno od drugih lica lišenih slobode, da im se omogući boravak na svežem vazduhu i da im se obezbede sredstva i uslovi za održavanje lične higijene. Stoga je NPM još u novembru 2020. godine uputio preporuke Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde da odgovarajućim dopunama pomenutog sporazuma urede ta pitanja, kao i da radi informisanja o obavezama koje imaju u postupanju prema zadržanim licima sporazum dostave svim zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, odnosno svim policijskim upravama.

Iako su ministarstva obaveštavala o toku priprema za zaključenje dopuna sporazuma, NPM do danas nije dobio informaciju da li je postupljeno po upućenim preporukama. NPM će svakako nastaviti da u obavljanju svojih aktivnosti doprinosi unapređenju postupanja nadležnih organa u ovom delu.

Izvor: sajt Zaštitnika građana (www.ombudsman.rs)

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com

The post Unapređivanje postupanja prema zadržanim licima appeared first on Pravni Portal.

Predsednik sada Vrhovnog suda Srbije je dana 11.maja 2023.godine, na osnovu člana 53 stav 1-3 u vezi sa članom 15 i 32 Zakona o uređenju sudova (“Službeni glasnik RS”, broj 10/23), doneo odluku utvrdivši:

            -Da Vrhovni kasacioni sud od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, 10.05.2023.godine, nastavlja sa radom kao Vrhovni sud, u skladu sa zakonom.

            -Svi opšti i pojedinačni pravni akti, doneti od strane Vrhovnog kasacionog suda koji su na snazi 10.05.2023.godine, ostaju na snazi i primenjuju se do donošenja novih akata, ako nisu u suprotnosti sa zakonom.

            -Od 11.05.2023.godine sudske odluke donosiće Vrhovni sud, u skladu sa nadležnošću utvrđenom zakonom.

            -Vrhovni sud će od 11.05.2023.godine nastaviti da izvršava obaveze i aktivnosti koje je preuzeo Vrhovni kasacioni sud.

            Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, odnosno 11.05.2023.godine.

Da se podsetimo, prema završnoj odredbi pomenutog novog Zakona o uređenju sudova, odredbi člana 97: Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva. U vezi sa citiranom završnom odredbom Zakona o uređenju sudova, predsednik suda je i doneo predmetnu odluku.

Izvor: Sajt Vrhovnog suda Srbije (www.vk.sud.rs).

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com

The post Vrhovni kasacioni sud nastavlja sa radom kao Vrhovni sud appeared first on Pravni Portal.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije  i predstavnici reprezentativnih sindikata u pravosuđu – predsednica Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima  i predsednica Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije, potpisali su  Sporazum o produženju važenja Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, kao i njegove izmene i dopune.

Ministar je izrazio zadovoljstvo činjenicom da će zaposleni u državnim organima na ovaj način nastaviti da u kontinuitetu ostvaruju prava omogućena odredbama Posebnog kolektivnog ugovora i ukazao na to da je u pregovorima postignut dogovor o daljem unapređenju prava i položaja državnih službenika i nameštenika.

Ministar je napomenuo da će resorno ministarstvo i sindikati i u narednom periodu sarađivati u dobroj volji i međusobnom razumevanju i daljim pregovorima nastaviti da unapređuju položaj zaposlenih u državnim organima.

Predmet i oblik kolektivnog ugovora i sva ostala pitanja vezana za kolektivne ugovore regulisana su odredbama člana 240-267 Zakona o radu (“Sl. glasniku RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje), prema kojima: 

Predmet i oblik kolektivnog ugovora

Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora, međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlenog i poslodavca.

Kolektivni ugovor zaključuje se u pisanom obliku.

2. Vrste kolektivnih ugovora

Kolektivni ugovor može da se zaključi kao opšti, poseban, i kod poslodavca.

Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju Republike Srbije.

Poseban kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave.

3. Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora

Opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritoriju Republike Srbije.

Poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za granu, grupu, podgrupu ili delatnost.

Poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritorijalnu jedinicu za koju se zaključuje kolektivni ugovor

Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća i javne službe zaključuju osnivač, odnosno organ koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat.

Poseban kolektivni ugovor za teritoriju Republike za javna preduzeća i javne službe čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave može da zaključi Vlada i reprezentativni sindikat, ako postoji opravdani interes i u cilju obezbeđivanja jednakih uslova rada.

Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća i društva kapitala čiji je osnivač javno preduzeće zaključuju osnivač javnog preduzeća, odnosno organ koji on ovlasti i reprezentativni sindikat.

Poseban kolektivni ugovor za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili kulture (samostalni umetnici) zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat.

Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna preduzeća, društva kapitala čiji je osnivač javno preduzeće i javne službe zaključuju osnivač, odnosno organ koji on ovlasti, reprezentativni sindikat kod poslodavca i poslodavac. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje lice ovlašćeno za zastupanje poslodavca.

Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje lice ovlašćeno za zastupanje poslodavca.

Ako nijedan od sindikata, odnosno nijedno od udruženja poslodavaca, ne ispunjava uslove reprezentativnosti u smislu ovog zakona, sindikati odnosno udruženja poslodavaca mogu zaključiti sporazum o udruživanju, radi ispunjenja uslova reprezentativnosti utvrđenih ovim zakonom i učestvovanja u zaključivanju kolektivnog ugovora.

Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat, zarada, naknada zarade i druga primanja zaposlenih mogu da se urede sporazumom.

Sporazum se smatra zaključenim kada ga potpišu lice ovlašćeno za zastupanje poslodavca i predstavnik saveta zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.

Sporazum prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora.

4. Pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora

Ako u zaključivanju kolektivnog ugovora učestvuje više reprezentativnih sindikata ili reprezentativnih udruženja poslodavaca, odnosno sindikati ili udruženja poslodavaca koji su zaključili sporazum o udruživanju iz člana 249. ovog zakona, obrazuje se odbor za pregovore.

Članove odbora iz stava 1. ovog člana određuju sindikati, odnosno udruženja poslodavaca, srazmerno broju članova.

U postupku pregovaranja radi zaključivanja kolektivnog ugovora kod poslodavca reprezentativni sindikat je dužan da sarađuje sa sindikatom u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca, radi izražavanja interesa zaposlenih koji su učlanjeni u taj sindikat.

Predstavnici sindikata i poslodavaca, odnosno udruženja poslodavaca, koji učestvuju u pregovaranju za zaključivanje kolektivnog ugovora i zaključuju kolektivni ugovor moraju da imaju ovlašćenje svojih organa.

Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora dužni su da pregovaraju.

Ako se u toku pregovora ne postigne saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 45 dana od dana započinjanja pregovora, učesnici mogu da obrazuju arbitražu za rešavanje spornih pitanja.

Za delatnosti od opšteg interesa, sporovi u zaključivanju, izmeni i dopuni i primeni kolektivnih ugovora rešavaju se u skladu sa zakonom.

Sastav, način rada i dejstvo odluke arbitraže sporazumno utvrđuju učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora.

Rok za donošenje odluke ne može biti duži od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže.

5. Primena kolektivnih ugovora

Opšti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zaključivanja kolektivnog ugovora članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora.

Kolektivni ugovor iz stava 1. ovog člana obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora, od dana pristupanja udruženju poslodavaca.

Kolektivni ugovor obavezuje poslodavce iz st. 1. i 2. ovog člana šest meseci nakon istupanja iz udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora.

Kolektivnom ugovoru može naknadno pristupiti poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca koje nije potpisnik kolektivnog ugovora, odnosno nije član udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora.

Odluku o pristupanju kolektivnom ugovoru donosi nadležni organ poslodavca, odnosno udruženja poslodavaca iz stava 1. ovog člana, u skladu sa kojom se kolektivni ugovor primenjuje na njegove zaposlene od dana određenog u odluci.

O odluci iz stava 1. ovog člana, poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca obaveštava potpisnike kolektivnog ugovora i organ koji vrši registraciju kolektivnog ugovora.

Odluka o pristupanju kolektivnom ugovoru prestaje da važi prestankom važenja kolektivnog ugovora ili ranije, odlukom nadležnog organa poslodavca, odnosno udruženja poslodavaca.

Vlada može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora.

Odluku iz stava 1. ovog člana Vlada može doneti radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici, u cilju obezbeđivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih, odnosno da bi se ublažile razlike u zaradama u određenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti koje bitno utiču na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju, pod uslovom da kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje obavezuje poslodavce koji zapošljavaju više od 50% zaposlenih u određenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.

Odluku iz stava 2. ovog člana Vlada donosi na zahtev jednog od učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora čije se dejstvo proširuje, na obrazloženi predlog ministarstva nadležnog za delatnost u kojoj je zaključen kolektivni ugovor, a po pribavljenom mišljenju Socijalno-ekonomskog saveta.

Uz zahtev za proširenje dejstva kolektivnog ugovora, podnosilac je dužan da dostavi dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana.

Poslodavci koje obavezuje kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje i broj njihovih zaposlenih, utvrđuje se na osnovu podatka organa koji vodi registar kolektivnih ugovora, odnosno drugog nadležnog organa u skladu sa zakonom.

Vlada može, na zahtev poslodavca ili udruženja poslodavaca, da odluči da se kolektivni ugovor iz člana 257. ovog zakona u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarade ne primenjuje na pojedine poslodavce ili udruženja poslodavaca.

Poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca, mogu da podnesu zahtev za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom, ako zbog finansijsko-poslovnih rezultata nisu u mogućnosti da primene kolektivni ugovor.

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana poslodavac ili udruženje poslodavaca dužni su da dostave dokaze o razlozima za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom.

Odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora Vlada donosi na predlog ministarstva nadležnog za delatnost u kojoj je zaključen kolektivni ugovor i po pribavljenom mišljenju Socijalno-ekonomskog saveta.

Vlada može staviti van snage odluku o proširenju dejstva kolektivnog ugovora i odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora, ako prestanu da postoje razlozi iz člana 257. stav 2. i člana 258. stav 2. ovog zakona.

Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se po postupku za donošenje odluke o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora, odnosno odluke o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora.

Odluka iz čl. 257. i 259. ovog zakona prestaje da važi prestankom važenja kolektivnog ugovora, odnosno pojedinih njegovih odredaba, čije je dejstvo prošireno, odnosno izuzeto.

Odluka iz čl. 257, 259. i 260. ovog zakona objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Kolektivni ugovor kod poslodavca obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu članovi sindikata – potpisnika kolektivnog ugovora.

6. Važenje i otkaz kolektivnog ugovora

Kolektivni ugovor se zaključuje na period do tri godine.

Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, kolektivni ugovor prestaje da važi, ako se učesnici kolektivnog ugovora drukčije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka važenja kolektivnog ugovora.

Važenje kolektivnog ugovora pre isteka roka iz člana 263. ovog zakona, može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom, na način utvrđen tim ugovorom.

U slučaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.

7. Rešavanje sporova

Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora može da rešava arbitraža koju obrazuju učesnici kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora.

Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike.

Sastav i način rada arbitraže uređuje se kolektivnim ugovorom.

Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadležnim sudom da ostvare zaštitu prava utvrđenih kolektivnim ugovorom.

8. Registracija kolektivnih ugovora

Opšti i poseban kolektivni ugovor, kao i njihove izmene, odnosno dopune, registruju se kod ministarstva.

Sadržinu i postupak registracije kolektivnih ugovora propisuje ministar.

9. Objavljivanje kolektivnog ugovora

Opšti i poseban kolektivni ugovor objavljuju se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Način objavljivanja drugih kolektivnih ugovora utvrđuje se tim kolektivnim ugovorima.

Izvor: Sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs).
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com

The post Produženo važenje Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe appeared first on Pravni Portal.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja započelo je rad na pripremi Predloga uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima. Prema evidenciji koju vodi Ministarstvo, najveći broj smrtnih i teških povreda na radu dogodi se u delatnosti građevinarstva i on čini 50% od ukupnog broja povreda na radu u Republici Srbiji. Najčešći uzroci povređivanja u građevinarstvu su nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama, nekorišćenje propisane lične zaštitne opreme na radu prvenstveno rad bez zaštitnog šlema i zaštitnog opasača, rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, neprimenjivanje osnovnih načela organizacije izvođenja radova.

Predsednik Radne grupe, v.d. direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, kao najvažniji razlog za pristupanje izmena i dopuna Uredbe navela je potrebu da se preispitaju usvojena rešenja koja utiču na stvaranje bezbednih i zdravih uslova za rad u delatnosti građevinarstva. Ukazala je na važnost primene mera bezbednosti i zdravlja na radu i apelovala na poslodavce i zaposlene da svako u svom delu posla učini sve što je potrebno da se dosledno primenjuju mere bezbednosti i zdravlja na radu i poboljšaju uslovi rada u građevinarstvu. Prioritetne aktivnosti Ministarstva  su da kroz socijalni dijalog unapredi zakonodavstvo i efikasnim delovanjem inspektora rada smanji rad na crno, što će dovesti do smanjenja povreda na radu i profesionalnih bolesti

Prvi sastanak Radne grupe u čijem radu pored predstavnika Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i Inspektorata za rad, učestvuju i predstavnici Ministarstva privrede, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Privredne komore Srbije, Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, Fakulteta zaštite na radu u Nišu, Fakulteta tehničkih nauka Novi Sad, Građevinskog fakulteta u Beogradu, Ujedinjenih granskih sindikata ,,NEZAVISNOST”, Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije, Unije poslodavaca Srbije i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, održan je 24. maja 2023. godine.

Obaveze poslodavca u vezi sa bezbednošću i zdravlju na radu propisne su sada važećim odredbma člana 15-17 Uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima  (“Sl. glasniku RS”, broj 14/2009, 95/2010, 98/2018 i 35/2023-dr.zakon), prema kojima:

Opšte obaveze

Poslodavac je dužan da:

1) obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini na kojima su primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu, a naročito da pri primeni preventivnih mera u skladu sa odredbama člana 12. ove uredbe, sprovodi mere za bezbedan i zdrav rad utvrđene u Pregledu mera za bezbedan i zdrav rad na privremenim i pokretnim gradilištima (Prilog 4);

2) pri izvođenju radova na gradilištu uzima u obzir instrukcije i uputstva koje dobija od koordinatora za izradu projekta i koordinatora za izvođenje radova, kao i da sarađuje sa drugim poslodavcima i licima u primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Svi poslodavci na gradilištu su dužni da se upoznaju sa Planom preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu (Prilog 5), odnosno njegovim izmenama i dopunama o čemu pismeno izveštavaju investitora, odnosno zastupnika investitora.

Pregled mera za bezbedan i zdrav rad na privremenim i pokretnim gradilištima (Prilog 4) odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

2. Obaveštavanje zaposlenih

Poslodavac je dužan da zaposlenima ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu obezbedi sve informacije koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, a naročito o merama koje se preduzimaju u cilju ostvarivanja bezbednih i zdravih uslova za rad na gradilištu.

Informacije moraju biti razumljive zaposlenima na koje se odnose.

3. Saradnja sa zaposlenima

Poslodavac i zaposleni, odnosno njihovi predstavnici za bezbednost i zdravlje na radu dužni su da sarađuju u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu na gradilištu, a naročito kada se radi o primeni odredaba čl. 12, 13. i 15. ove uredbe, vodeći računa o rizicima od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenih i veličini gradilišta.

Izvor: Sajt Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (www.minrzs.gov.rs).

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com

The post Predlog izmena Uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima appeared first on Pravni Portal.

Vlada Republike Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici Predlog uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o finansijskom davanju poljoprivrednim gazdinstvima za poljoprivrednu proizvodnju biljnih kultura u 2023. godini i zahtev za ostvarivanje ovog prava može da se podnese do 31. maja tekuće  godine.

Od 7. aprila, kada je objavljen Javni poziv, do sada, zaprimljeno je oko 265.000 zahteva.

Ova mera doprineće dostizanju stabilnosti dohotka proizvođača, povećanju nivoa biljne proizvodnje, dostizanju višeg nivoa prinosa i kvaliteta proizvoda. Zahvaljujući njoj, očekuje se unapređenje produktivnosti, uz smanjenje troškova proizvodnje, rast konkurentnosti, uz prilagođavanje tržišnim zahtevima, kao i tehničko-tehnološko unapređenje sektora poljoprivrede.

Ovakav vid podrške, u uslovima povećanja troškova proizvodnje, omogućava jednak tretman svih gazdinstava, stimuliše sprovođenje optimalnih agrotehničkih mera u proizvodnji, što vodi unapređenju konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava.

Podsećamo, Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju (“Sl. glasnik RS”, broj 10/2013, 142/2014, 103/2015, 101/2016 i 35/2023) uređuje se vrste podsticaja, način korišćenja podsticaja, Registar podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Članovi Vlade usvojili su Predlog uredbe o utvrđivanju Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i mlade u 2023. godini.

Razlozi za donošenje ove uredbe sadržani su u činjenici da je jedan od osnovnih ciljeva Vlade Srbije sistemska podrška sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, kako bi se podstaklo dalje započinjanje samostalnog poslovanja i osnivanje novih privrednih subjekata, sa posebnim akcentom na podršku mladima. Ova vrsta pomoći je pomoć male vrednosti (de minimis pomoć).

Na sednici je usvojena i Uredba o utvrđivanju Programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2023. godini, kojom se daje podrška sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetnika kako bi se podstakle investicije privrednix subjekata u širenje proizvodnje i jačanje konkurentnosti, sa ciljem otvaranja novih radnih mesta.

Cilj Programa je podrška investicijama i podsticaj bržem privrednom razvoju. Planirano je da se po ovom programu podrži 150 privrednih subjekata i takođe je pomoć male vrednosti (de minimis pomoć).

Programom se utvrđuju ciljevi, namena sredstava, finansijski okvir, pravila za dodelu bespovratnih sredstava, način realizacije i praćenje Programa.

Programom je detaljno definisana namena sredstava, delatnosti za čije se obavljanje ne mogu koristiti, finansijski okvir, kriterijumi za finansiranje, korisnici, uslovi koje moraju da ispune podnosioci zahteva, način prijavljivanja, kriterijumi i postupak ocenjivanja i izbora kvalifikovanih korisnika sredstava, kao i postupak zaključivanja ugovora.

Članovi Vlade usvojili su i Zaključak o saglasnosti da se pokrene postupak za prijavljivanje Republike Srbije za članstvo u Evropskoj laboratoriji za molekularnu biologiju EMBL koja obavlja osnovna istraživanja u molekularnoj biologiji i molekularnoj medicini i obučava naučnike i studente.

Članstvo u EMBL omogućava nacionalnim naučnim zajednicama pristup infrastrukturi i uslugama strukturne biologije, naučnim uslugama i objektima, omogućavaju se posete vodećim univerzitetima radi informisanja studenata o EMBL međunarodnom doktorskom programu i postdoktorskom programu, posete vodećim institutima radi istraživanja potencijala za buduću saradnju, doktoranti stiču pravo i mogućnost za kratkoročne prakse i finansiranje iz budžeta EMBL, a omogućava se i razmena znanja na radionicama i konferencijama.

EMBL u ovom trenutku ima 28 članica i to su: Austrija, Danska, Francuska, Nemačka, Izrael, Italija, Holandija, Švedska, Švajcarska, Ujedinjeno kraljevstvo, Finska, Grčka, Norveška, Španija, Belgija, Portugal, Irska, Island, Hrvatska, Luksemburg, Češka Republika, Malta, Mađarska, Slovačka, Crna Gora, Litvanija, Poljska i Estonija.

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com

The post Podrška poljoprivrednicima i podsticanje razvoja preduzetništva appeared first on Pravni Portal.

U „Sl. glasniku RS“, br. 43/2023 objavljena je nova Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata koja se primenjuje od 3. juna 2023. god.

Šta je novo i drugačije (osim vrednosti poena, koja je sada veća i iznosu 45,00 din. čime  je automatski sve mnogo skuplje), možete pogledati u bazi Propis Soft.

The post Nova advokatska tarifa appeared first on Pravni Portal.

Ustavni sud Republike Srbije utvrdio je svojom Odlukom broj IUz-299/2018 („Sl. glasnik RS“, br. 43/23), da stav 4. člana 17. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017, 50/2018, 46/2021-OUS, 51/2021-OUS, 53/2021-OUS, 66/2021 i 130/2021) nije u saglasnosti sa Ustavom, i da isti prestaje da važi danom objavljivanja odluke u „Sl. glasniku RS“, odnosno 26. maja 2023. god.

Sporna odredba glasila je: „Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana rođenja deteta, bez obzira na red rođenja deteta.“.

Ovako, kad se citiira sama za sebe,nje jasno u čemu je problem sa osporenom odredbom. Jasnije je kad se ima informacija da je reč o nekoliko povezanih odredbi, i da osporena odredba sama za sebe nema smisla, ukoliko se ne dovede u kontekst sa ostalima.

Zato je potrebno pročitati celo obrazloženje Ustavnog suda, koj emožete videti u  bazi Propis Soft.

The post Neustavnost odrebi o naknadama po osnovu rođenja i nege deteta appeared first on Pravni Portal.

Vlada Republike Srbije i dalje koristi ovlašćenja iz člana 39. Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS”, broj 52/2019) radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi, i u odnosu na životne namirnice, ali u smanjenom obimu.

Naime, Uredbom o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica („Sl. glasnik RS”, br. 43/2023) ograničene su proizvođačke i maloprodajne cene brašna tip T-400 glatko i T-500 u pakovanjima do pet kilograma. Podsećamo, perthodnom uredbom bile su ograničene i cene jestivog suncokretovog ulja u pakovanju od jednog litra, belog kristal šećera u svim pakovanjima, svinjskog i pilećeg mesa.“

Uredbom o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500ˮ  („Sl. glasniku RS“, br. 10/2023) ograničena je cena hleba od brašna „T-500”. Na koliko su ograničene cene navedenih proizvoda i do kada ograničenja važe, možete pogledati u bazi Propis Soft.

The post Ograničavanje cena osnovnih životnih namirnica appeared first on Pravni Portal.

Sindikat obrazovanja Srbije ukazuje na veoma loš materijalni status profesije.

Kako navode, osnovni uslov povratka položaja i dostojanstva zaposlenih u obrazovnom sistemu je povećanje plata, koje su jedine, ne samo u Evropi već i regionu, ispod zvaničnog proseka plata u državi.

Sindikat obrazovanja Srbije zahteva rebalans Budžeta u junu 2023. godine kojim bi znatno poboljšali materijalni položaj zaposlenih i podigli prosečnu platu u obrazovanju na nivo prosečne plate u Republici Srbiji.

Traži hitne pregovore o povećanju zarada u svim delatnostima obrazovanja, u protivnom, početak nove školske godine će biti doveden u pitanje.

Podsećamo, plate u javnim službama odnosno u ustanovama obrazovanja i vaspitanja se određuju na osnovu čl. 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2001, … 113/2017-dr.zakon) kojim je propisano:

“Plate izabranih, imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih iz člana 1. ovog zakona (zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave) utvrđuju se na osnovu:

1) osnovice za obračun plata (u daljem tekstu: osnovica);

2) koeficijenta;

3) dodatka na platu;

4) obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.

…”

Čl. 3. istog zakona je bliže uređena osnovica za obračun plata i isplatu plata.

Koeficijent zaposlenih u javnim službama, odnosno u ustanovama obrazovanja i vaspitanja je propisan čl. 4. napred navedenog zakona, a bliže se određuje na osnovu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (“Sl. glasnik RS”, br. 44/2001, … 48/2021).

Čl. 4a zakona je uređen deo plate po osnovu radnog učinka, dok je čl. 5. i posebnim kolektivnim ugovorima uređen dodatak na platu.

Izvor: sajt Sindikata obrazovanja Srbije (www.sind-obr.org.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Loš materijalni položaj zaposlenih u prosveti appeared first on Pravni Portal.

Kako se navodi na sajtu Vlade Republike Srbije mnistar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, predsednik Sindikata uprave Srbije i generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) potpisali su Poseban kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.

Ovim dokumentom se preciziraju pojedine odredbe u pogledu prava i obaveza zaposlenih u organima, službama i organizacijama jedinica lokalne samouprave.

Takođe, danas je potpisan i Sporazum o produžetku važenja Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave do 31. maja 2026. godine, čime se obezbeđuje nesmetano i kontinuirano ostvarivanje prava predviđenih u kolektivnom ugovoru za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.

Ministar je naglasio da je saradnja koju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ostvaruje u socijalnom dijalogu sa svim učesnicima, reprezentativnim sindikatima i SKGO na visokom nivou.

Ministar je dodao da će se i u narednom periodu nastaviti sa pregovorima na unapređenju položaja zaposlenih u državnim organima i organima, organizacijama i službama u jedinicama lokalne samouprave.

Predsednik Sindikata uprave Srbije danas je potpisao i Poseban kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe i Sporazum o produženju roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.

Time je postignuta saglasnost sva tri reprezentativna sindikata učesnika u kolektivnim pregovorima o zaključenju Posebnog kolektivnog ugovora o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe i Sporazuma o produženju roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe do 31. maja 2026. godine, navodi se u saopštenju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Podsećamo, Posebanim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) uređuju se prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima jedinica lokalne samouprave, gradskih opština, službama i organizacijama koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom zakonu, međusobni odnosi učesnika Ugovora, postupak izmene i dopune Ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.

Izvor: sajt Vlade republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Izmene Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave appeared first on Pravni Portal.

Na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije.

Kako se navodi u obrazloženju Predlogom zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije uređuje se sprovođenje politike državnog vlasništva i vlasničkog upravljanja u privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, kao i druga pitanja od značaja za navedenu oblast.

U postojećem pravnom okviru, mogućnost države da omogući jedinstveni strateški pravac i ciljeve društava kapitala na osnovu znanja o njihovom poslovanju i rezultatima je vrlo otežana.

Ciljevi vlasničkog upravljanja do sada nisu bili jasno definisani, već se određuju na osnovu zakona i strateških dokumenata, koji su vrlo često u međusobnoj koliziji. Svi ovi problemi u nadzoru nad društvima kapitala, praćenju njihovih učinaka, kao i nedostatak doslednog strateškog usmeravanja i kontrole predstavljaju značajne fiskalne rizike, prevazići će se centralizovanjem vlasničkih odgovornosti i nadležnosti u jedan organ.

Ministarstvo privrede će biti organ državne uprave koji obavlja centralizovanu vlasničku funkciju, u skladu sa nadležnošću propisanom Zakonom o ministarstvima, uz izvesna odstupanja. Imajući u vidu propisanu nadležnost, Ministarstvo će kao organ državne uprave koji obavlja centralizovanu vlasničku funkciju vršiti dalje aktivnosti na uspostavljanju jedinstvene politike državnog vlasništva, uključujući i saradnju sa ostalim ministarstvima i organima. Jedan od strateških ciljeva reforme privrede Republike Srbije je da se poboljša korporativno upravljanje u društvima kapitala, kako bi ona ostvarivala bolje poslovne rezultate. Da bi se to postiglo, neophodno je izmeniti dosadašnji način upravljanja u njima i unaprediti korporativno upravljanje. Uvođenje korporativnog upravljanja motivisano je namerom da se poveća nivo efikasnosti, efektivnosti i transparentnosti rada društva kapitala.

Uvođenje korporativnog upravljanja obuhvata prevashodno sledeće aktivnosti: izradu pravnog okvira (kroz izmenu dosadašnjih i izradu novih zakonskih i podzakonskih akata), uvođenje sistema dodatnog usavršavanja predstavnika Republike Srbije u skupštini i direktora društva kapitala, kao i članova nadzornog odbora društva kapitala koje je 100% u vlasništvu Republike Srbije, unapređenje procesa izveštavanja i uspostavljanja odgovornosti za rezultate poslovanja privrednog društva.

Podsećamo, Zakonom o javnim preduzećima (“Sl. glasnik RS”, br. 15/2016 i 88/2019) uređuje se pravni položaj javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, a naročito osnivanje, poslovanje, upravljanje, imovina i druga pitanja od značaja za njihov položaj.

U skladu sa čl. 4. Zakona o ministarstvima („Sl. glasnik RS“, br. 128/2020 i 116/2022) propisano je:

„Ministarstvo privrede obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: privredu i privredni razvoj; položaj i povezivanje privrednih društava i drugih oblika organizovanja za obavljanje delatnosti; podsticanje razvoja i strukturno prilagođavanje privrede; utvrđivanje politike i strategije privrednog razvoja; predlaganje mera i praćenje sprovođenja ekonomske politike za privredni rast; predlaganje mera za podsticanje investicija i koordinaciju poslova koji se odnose na investicije, osim u oblasti prehrambene industrije; koordinaciju rada javne agencije nadležne za promociju izvoza i podsticanje investicija; propise u oblasti ulaganja; pregovaranje radi zaključivanja bilateralnih sporazuma o podsticanju i zaštiti ulaganja i pripremu zakona o njihovom potvrđivanju; mere ekonomske politike za razvoj zanatstva, malih i srednjih preduzeća i preduzetništva; kreditiranje privrede i osiguranje bankarskih kredita; kreditiranje i osiguranje izvoznih poslova i investicija u inostranstvu; subvencionisanje kredita; koordinaciju poslova u vezi s povezivanjem privrednih društava sa strateškim investitorima; predlaganje i sprovođenje finansijskih i drugih mera radi podsticanja poslovanja, konkurentnosti i likvidnosti privrednih subjekata u Republici Srbiji; poslovno i finansijsko restrukturiranje privrednih društava i drugih oblika poslovanja; privatizaciju; koordinaciju poslova u vezi s procenom vrednosti kapitala; stečaj; standardizaciju; tehničke propise; akreditaciju; mere i dragocene metale; određivanje strateških ciljeva, unapređenje rada i poslovanja, nadzor i pripremu predloga akata o imenovanju i razrešenju organa upravljanja u javnim preduzećima osim za javna preduzeća koja obavljaju delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja električnom energijom, odnosno prirodnim gasom; određivanje strateških ciljeva, unapređenje rada i poslovanja, nadzor i pripremu predloga akata o imenovanju i razrešenju organa upravljanja i zastupnika kapitala u privrednim društvima i drugim oblicima organizovanja za obavljanje delatnosti sa državnim kapitalom osim za društva koja obavljaju delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom, odnosno naftom i derivatima nafte; pripremu, predlaganje i sprovođenje propisa i mera u oblasti koncesija i javno-privatnog partnerstva; nadzor i upravne poslove u vezi sa privrednim registrima; upotrebu naziva Republike Srbije u poslovnom imenu privrednih društava; propise u oblasti zaštite i prometa prava intelektualne svojine.

Ministarstvo privrede obavlja i poslove državne uprave koji se odnose na: regionalni razvoj; analizu raspoloživih resursa i potencijala za regionalni i nacionalni razvoj; metodologiju za merenje stepena razvijenosti lokalnih samouprava i regiona; usmeravanje aktivnosti koje podstiču regionalni razvoj; podsticanje ravnomernijeg regionalnog razvoja i smanjenje regionalnih razlika; unapređenje privrednog ambijenta na regionalnom nivou; pružanje pomoći jedinicama lokalne samouprave u implementaciji projekata lokalnog ekonomskog razvoja; planiranje, programiranje i predlaganje razvojnih projekata iz oblasti regionalnog razvoja i projekata od interesa za Republiku Srbiju; podsticanje saradnje jedinica lokalne samouprave, nevladinog sektora, privrednih subjekata i državnih organa; međuprojektnu koordinaciju; merenje efekata i ocenu uspešnosti projekata; uspostavljanje baze podataka neophodne za praćenje projekata, kao i druge poslove određene zakonom.

Direkcija za mere i dragocene metale, kao organ uprave u sastavu Ministarstva privrede, obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: kontrolu mera i dragocenih metala; zakonske merne jedinice; etalone; merila, kao i druge poslove koji su određeni zakonom kojim se uređuje metrologija i drugim zakonima.

Uprava za brzi odgovor, kao organ uprave u sastavu Ministarstva privrede, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: unapređivanje uslova za privlačenje stranih investicija; podizanje efikasnosti u realizaciji projekata od značaja za Republiku Srbiju i efikasnosti rada svih organa i organizacija koji učestvuju u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, kao i druge poslove određene zakonom.“

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Predlog Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije appeared first on Pravni Portal.

Republičko javno tužilaštvo izdalo je Opšte obavezno uputstvo od 28. marta 2023. godine za postupanje svih javnih tužilaca u krivičnim predmetima povodom saobraćajnih nezgoda u kojima je nastupila smrt jednog ili više lica, a gde postoji uzročna veza između osnovnog oblika krivičnog dela (krivično delo Ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. Krivičnog zakonika) i nastupanje teže posledice – Teško deo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. Krivičnog zakonika, u odnosu na osnovni oblik ovog krivičnog dela – član 289. KZ, koje je objavila Advokatska komora Beograda na svojom sajtu 22. maja 2023. godine, u kojem je navedeno:

„Radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju svih javnih tužilaca u krivičnim predmetima povodom saobraćajnih nezgoda u kojima je nastupila smrt jednog ili više lica, a gde postoji uzročna veza između osnovnog oblika krivičnog dela (krivično delo Ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. Krivičnog zakonika) i nastupanje teže posledice – Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. Krivičnog zakonika, u odnosu na osnovni oblik ovog krivičnog dela – član 289. KZ, potrebno je kvalifikovati da je učinilac postupao sa eventualnim umišljajem u sledećim situacijama propisanim Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima:

–           vožnja pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci (član 187. stav 2.)

–           saobraćajna nezgoda u zoni pešačkog prelaza (član 23. i član 99.)

–           prolazak vozilom na crveno svetlo (član 142. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1.) – nasilnička vožnja (član 41.)

Pored imperativne norme o izricanju mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom iz člana 297. stav 5. Krivičnog zakonika potreno je predlaganje mere bezbednosti – oduzimanje predmeta iz člana 87. KZ u odnosu na vozilo upotrebljeno za izvršenje najtežeg oblika ovog krivičnog dela – Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ kada je učinilac ranije prekršajno i/ili krivično kažnjavan, odnosno osuđivan iz oblasti bezbednosti javnog saobraćaja.

Imajući u vidu podatke o visini izrečenih kazni u predmetima u kojima se sudilo zbog izvršenja najtežeg oblika ovog krivičnog dela, u kontekstu generalne prevencije, neophodno je predlagati strože kazne (maksimalne ili bliže gornjoj granici propisane kazne) kako u sadržini optužnog akta, tako i u završnoj reči i žalbi zbog odluke o krivičnoj sankciji.“

U članu 289. KZ kojim je propisano krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja, navedeno je sledeće:

„(1) Učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(2) Ko se ne pridržava saobraćajnih propisa i time ugrozi železnički, brodski, tramvajski, trolejbuski, autobuski saobraćaj ili saobraćaj žičarom tako da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata,

učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.“

Član 297. KZ uređuje krivično delo Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja i glasi:

„(1) Ako je usled dela iz čl. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. st. 1, 3. i 4. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(2) Ako je usled dela iz čl. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. st. 1, 3. i 4. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

(3) Ako je usled dela iz čl. 289. stav 3, 290. stav 3, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera,

učinilac će se kazniti zatvorom do četiri godine.

(4) Ako je usled dela iz čl. 289. stav 3, 290. stav 2, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(5) U slučajevima iz st. 1. do 4. ovog člana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je.“

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

Izvor: Sajt Advokatske komora Beograde (akbgd.org.rs).

The post Opšte obavezno uputstvo za postupanje javnih tužilaca appeared first on Pravni Portal.

Konstitutivna sednica Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja, kojim rukovodi predsednica Vlade Republike Srbije, održana je juče u Vladi Srbije.

Ona je naglasila da je cilj Saveta da se postigne nulta tolerancija prema vršnjačkom nasilju, uz napomenu da će se Savet fokusirati na postizanje konkretnih rezultata i preduzimanje konkretnih koraka ka smanjenju vršnjačkog nasilja.

Premijerka je, govoreći o nacionalnoj platformi za prevenciju i suzbijanje nasilja pod nazivom „Čuvam te”, podsetila na to da od 19. maja preko te platforme svi, od nastavnika, učenika, do roditelja, mogu da prijave sve vrste nasilja koje uključuju decu, i poručila da ta platforma na jednom mestu integriše sve potrebne aspekte.

Predsednica Vlade je precizirala da su na njoj umrežene sve relevantne institucije i entiteti iz različitih oblasti, kao i da svako ko je prijavio nasilje tu može da prati proces rešavanja svog slučaja.

Prijave nasilja mogu biti anonimne, a trijažni tim u roku od pet do sedam minuta obrađuje prijavu nasilja na platformi i prosleđuje je nadležnim institucijama.

Koordinacioni tim za platformu „Čuvam te” direktno će referisati Savetu i obaveštavati članove o prijavama nasilja na platformi, dinamici njihovog rešavanja, kao i o sankcijama za počinioce.

Na sednici je podvučeno da su u toku izrade predloga izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koje podrazumevaju pooštravanje kaznenih mera za decu koja vrše nasilje i njihove roditelje, a koje između ostalog, podrazumevaju lakše udaljavanje sa časa i suspendovanje učenika tokom trajanja disciplinskog postupka.

Predsednica Vlade je istakla da posebnu pažnju treba posvetiti tim izmenama i dopunama zakona i dodala da će, između ostalog, fokus rada Saveta biti i na materijalnom statusu nastavnika, kao i povećanju broja pedagoga i psihologa u školama.

Članovi Saveta su konstatovali da je neophodno ohrabriti bolju komunikaciju roditelja i dece, jer su istraživanja pokazala da veliki broj đaka ne prijavljuje nasilje ni članovima najuže porodice.

Takođe, primetili su da je neophodan rad sa razrednim starešinama kako bi se i oni aktivnije uključili u rešavanje ovih problema.

Dogovoreno je da dinamika sastajanja Saveta bude najmanje jednom mesečno, a po potrebi i češće.

Zamenik predsednika Saveta je ministarka za brigu o porodici i demografiju, a čine ga i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ministarka pravde, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ostali predstavnici Vlade, Unicefa, Udruženja „Mame su zakon” i Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

Podsećamo, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018-dr.zakoni, 10/2019, 6/2020 i 129/2021) propisana je u čl. 111. Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja na sledeći način:

„U ustanovi je zabranjeno fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi.

Povrede zabrane, iz stava 1. ovog člana, koje zaposleni učini prema drugom zaposlenom u ustanovi, uređuju se zakonom.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta, učenika i odraslog.

Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja propuštanje ustanove ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta, učenika i odraslog.

Ustanova je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod deteta, učenika ili odraslog primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.

Pod fizičkim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se: fizičko kažnjavanje deteta, učenika ili odraslog od strane zaposlenog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi; svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta, učenika, odraslog ili zaposlenog; nasilno ponašanje zaposlenog prema detetu, učeniku ili odraslom, kao i učenika i odraslog prema drugom učeniku, odraslom ili zaposlenom.

Pod psihičkim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva.

Pod socijalnim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se isključivanje deteta, učenika i odraslog iz grupe vršnjaka i različitih oblika aktivnosti ustanove.

Pod seksualnim nasiljem i zlostavljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se ponašanje kojim se dete i učenik seksualno uznemirava, navodi ili primorava na učešće u seksualnim aktivnostima koje ne želi, ne shvata ili za koje nije razvojno dorastao ili se koristi za prostituciju, pornografiju i druge oblike seksualne eksploatacije.

Pod digitalnim nasiljem i zlostavljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se zloupotreba informaciono komunikacionih tehnologija koja može da ima za posledicu povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom poštom, sms-om, mms-om, putem veb-sajta (web site), četovanjem, uključivanjem u forume, socijalne mreže i drugim oblicima digitalne komunikacije.

Ustanova je dužna da nadležnom organu prijavi svaki oblik nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi počinjen od strane roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi.

Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, sadržaj i načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i načine za procenu rizika, načine zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, propisuje ministar.“

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.

The post Konstituisan Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja appeared first on Pravni Portal.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije najavio je, prilikom otvaranja Prvog stručnog simpozijuma o energetskoj efikasnosti zgrada na Zapadnom Balkanu i u regionu, da će izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji uneti mnogo novina u ovu oblast u našoj zemlji.

Govoreći na ovom skupu u Beogradu, naglasio je da je veoma važno da se razgovara o ovom problemu i da se razmene iskustva jer se Balkan ne može pohvaliti energetskom efikasnošću.

Već 12 godina imamo pravni okvir i strateška dokumenta koja regulišu energetsku efikasnost zgrada, ali za to vreme nije urađeno mnogo zato što nije bilo dovoljno zakonskih rešenja kako bi se to i stimulisalo, rekao je ministar.

On je, predstavljajući izmene i dopune pomenutog zakona, objasnio da se prva novina odnosi na uvođenje „energetskog pasoša”, koji će morati da imaju sve nove zgrade.

Zgrade koje se budu gradile nakon usvajanja izmena i dopuna, kako je preneo, moraće da imaju ovaj pasoš jer stanovi neće moći ni da se kupuju ni da se prodaju ukoliko investitor, odnosno zgrada, ne poseduje ovaj dokument.

Prema njegovim rečima, za stare stambene zgrade postoje tri roka – prvi je od tri godine za zgrade gde je vlasnik država, koja će imati obavezu da u tom periodu pribavi sertifikate o energetskom svojstvu svake zgrade.

Za poslovne zgrade, banke i slično rok je pet godina, a za stambene zgrade deset godina, pri čemu sertifikate neće pribavljati stanari, već lokalna samouprava, objasnio je ministar.

On je podsetio i na to da je uvedena obaveza da sve zgrade, privatne i državne, od preko 10.000 kvadrata, moraju da imaju sertifikate zelene gradnje.

Prema njegovim rečima, postoji nekoliko međunarodnih sertifikata i projekat će morati da se šalje u Njujork, Berlin ili na još nekoliko destinacija.

Svi koji grade pre dobijanja upotrebne dozvole, kako je naveo, moraće da dostave dokaz o kretanju građevinskog otpada i da obezbede polisu osiguranja od štete prema trećem licu i tako obezbede sredstva u slučaju nastale štete na okolnim objektima.

Polisu će moći da naplati i lokalna samouprava ukoliko se oštećenja nastala prilikom gradnje ne vrate u prvobitno stanje.

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji rekla je da je ušteda energije prioritet, te da su dešavanja u Ukrajini napravila veliki potres na globalnom tržištu i najveću energetsku krizu do sada.

Stalni predstavnik UNDP u Srbiji naglasio je da je energetska efikasnost zgrada prioritet i na regionalnom i na globalnom nivou.

Energetska efikasnost može znatno da umanji troškove domaćinstva, ali i emisiju ugljen-dioksida, pri čemu svakako doprinosi smanjenju zagađenja vazduha i unapređenju javnog zdravlja.

Podsećamo, Zakonom o planiranju i izgradnji (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009-ispr., 64/2010-OUS 24/2011, 121/2012, 42/2013-OUS, 50/2013-OUS, 98/2013-OUS, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019-dr.zakon, 9/2020 i 52/2021) uređuje se: uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata; vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga pitanja od značaja za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i za izgradnju objekata.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na planiranje i uređenje prostora, odnosno izgradnju i uklanjanje objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuje odbrana smatraju vojnim kompleksima, odnosno vojnim objektima, kao i na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i uređajima.

Članom 4. Zakona uređuju se Energetska svojstva objekta:

„Unapređenje energetske efikasnosti je smanjenje potrošnje svih vrsta energije, ušteda energije i obezbeđenje održive gradnje primenom tehničkih mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe zgrada i prostora.

Zgrada koja za svoje funkcionisanje podrazumeva utrošak energije, mora biti projektovana, izgrađena, korišćena i održavana na način kojim se obezbeđuju propisana energetska svojstva zgrada.

Energetska svojstva zgrada jesu stvarno potrošena ili proračunata količina energije koja zadovoljava različite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korišćenjem, a odnose se naročito na energiju za grejanje, pripremu tople vode, hlađenje, ventilaciju i osvetljenje.

Energetska svojstva utvrđuju se izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima zgrada koji izdaje ovlašćena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima objekata.

Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada izdaje se kroz Centralni registar energetskih pasoša (CREP), koji vodi ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.

Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada čini sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Ispunjenost uslova iz stava 4. ovog člana posebnim rešenjem utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva.

Na rešenje iz stava 7. ovog člana ne može se izjaviti žalba ali se tužbom može pokrenuti upravni spor.

Obaveza iz stava 2. ovog člana ne odnosi se na zgrade koje posebnim propisom odredi ministar nadležan za poslove građevinarstva.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, donosi Dugoročnu strategiju za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada.“

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.

The post Uskoro energetski pasoš appeared first on Pravni Portal.

Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Šta je potrebno dokazati kod prekršaja?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija  br. 104, april 2023. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).

Ovde ponovo pričam o prekršajima, o nabrojnijoj vrsti kaznenih dela, koja, iako najlakša u svojoj biti, zbog broja izvršenja istih predstavljaju društvenu opasnost s kojom se mora računati. S druge strane,  prihodi koji se ubiraju od prekršajnih kazni  su značajna stavka u budžetu. Tako da…

Kao pokazni primer uzeću prost prekršaj – nepropisno parkiranje, kojim sam se već bavio u  tekstu „Kakvo parkiranje je problematično?“. Tamo sam razmatrao šta uopšte predstavlja taj pojam, kakva je to radnja, dalje kakvo parkiranje je nepropisno, kada postoji prekršaj u vezi s tim, te ko je nadležan za kontrolu zaustavljanja i parkiranja vozila, tako da to ovde neću ponavljati.

 U tekstu „Šta je potrebno dokazati kod prekršaja?“ pokušao sam na jednom mestu dam pregled svega što je od značaja po tom pitanju. Ovaj i tekstovi „Zašto se nešto mora dokazati?, Ko snosi teret dokazivanja kod prekršaja?, Zašto je pre kažnjavanja važno pravilno utvrditi činjenično stanje?, Zašto se dokazuje da prekršaj postoji?,“,i „Da li pravno lice može odgovarati za nepropisno parkiranje?“ su delovi tog razmatranja.

Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje se sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.

1. Zašto je dokaz krivice važan?

Naprosto, čak i kada je dokazano sve drugo (činjnenično stanje, postojanje prekršaja itd.), za postojanje prekršajne odgovornosti potrebno je da postoji krivica, što znači da je potrebno  dokazati i svest učinioca o nepravilnosti njegovih postupaka (umišljaj) ili svesno zanemarivanje mogućnosti (nehat) da postoji preršaj. Jer i kada postoji prekršajna radnja, i kada je procesuiranje sprovedeno od nadležnog organa, nekada postoje okolnosti koje isključuju prekršajnu odgovornost okrivljenog lica, odnosno nema krivice u smislu zakona.

U vezi prekršajne odgovornosti, nema zakonske pretpostavke da je okrivljeno lice  automatski odgovorno, već se odgovornost mora utvrđivati. Tu nema objektivne odgovornosti, kao, na primer, kod držalaca opasne stvari. To opet znači da se prvo mora utvrditi ko je konkretno učinilac prekršaja i u kakvim okolnostima (kako je i zašto preduzeo neku radnju), pa tek onda iz toga izvoditi odgovornost.

Prema Zakonu o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon, 91/2019 i 112/2022-OUS) – u daljem tekstu:  ZOP, fizičko lice je odgovorno za prekršaj ako je u vreme izvršenja prekršaja bilo uračunljivo i prekršaj izvršilo sa umišljajem ili iz nehata.  Krivica je definisana članom 18. ZOP, gde se kaže da je kriv onaj učinilac koji je u vreme kada je učinio prekršaj postupao sa umišljajem ili iz nehata. Za prekršajnu krivicu dovoljan je nehat učinioca ako propisom o prekršaju nije određeno da će se kazniti samo ako je prekršaj učinjen sa umišljajem. Prekršaj je učinjen iz nehata kad je učinilac bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica, ali je olako držao da je može sprečiti ili da ona neće nastupiti, ili kad nije bio svestan mogućnosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti. Prekršaj je učinjen sa umišljajem kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kad je bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica, i pristao je na njeno nastupanje.

Za postojanje krivice potreban je, dakle, umišljaj ili nehat, a isti ne mogu postojati ako okrivljeno lice uopšte nije znalo,  niti moglo da pretpostavi, da čini nešto u suprotnosti sa propisima. Zato je važno dokazati ono napred rečeno da je na kritičnom mestu parkiranje i zaustavljanje zabranjeno po opštim pravilima ili da postoji saobraćajni znak koji na to ukazuje.

A treba povesti računa o još jednom detalju. Član 21. ZOP predviđa da nije odgovoran za prekršaj učinilac koji je u vreme izvršenog prekršaja bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi koja postoji ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje prekršaja ili u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, činila postupak učinioca dozvoljenim. S druge strane, član 22. ZOP predviđa da nije odgovoran za prekršaj učinilac koji je u vreme izvršenog prekršaja bio u neotklonjivoj pravnoj zabludi koja postoji ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je takav postupak zabranjen, a da ako je zabluda bila otklonjiva, učinilac se za učinjeni prekršaj može blaže kazniti.

A kandidati za vozače se obučavaju prema gore navedenim pravilima (da parkirannje i zaustavljanje nije svuda i uvek zabranjeno). Prema tome, čak i da jeste izvršena prekršajna radnja, ako okrivljeno lice nije znalo niti mogalo da zna da je neko postupanje protivzakonito (nejasno propisano a nije upozoreno, a pogotovo ako je eventualno pogrešno naučeno u toku obuke za vozača), onda postoji zabluda, te opet ne postoji krivica odnosno odgovornost okrivljenog lica.

Podnosilac zahteva mora pružiti pouzdane dokaze da je okrivljeno lice svojim činjenjem ili propuštanjem dovelo do izvršenja prekršaja, odnosno mora da dokaže da je okrivljeno lice postupalo umišljajno ili nehatno. Obaveza onog ko tvrdi da prekršaj postoji je da dokaže krivicu okrivljenog. Jer, ne treba okrivljeni da dokazuje da nije nešto učinio nego onaj ko ga krivi da jeste. A krivica se dokazuje, ne pretpostavlja se njeno postojanje.

Znači, potrebno je dokazati i da je radnjom učinioca ostvarena zabranjena posledica, odnosno bar pretpostavka sankcije, odnosno dokazati da postoji posledica preduzete radnje i da su ta radnja i ta posledica u direktnoj vezi, što je opet obaveza onog ko pokreće postupak.

3. Umesto zaključka

Sve je poprilično jasno, samo treba slediti ono što piše u propisima. Ali, nažalost, ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, što sam slikovito opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.

Zato ponavljam, ostaje nada da će neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima želim mnogo sreće, jer tamo gde se propisi slobodno tumače (i primenjuju), samo sreća može pomoći.

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Zašto se kod prekršaja dokazuje krivica? appeared first on Pravni Portal.

Direktor Agencije za sprečavanje korupcije  sastao se, u prostorijama Poreske uprave, sa direktorkom ove institucije.

Naglasili su obostranu spremnost za nastavak dobre komunikacije i koordinacije, sa naglaskom na dosledno sprovođenje postojećeg Sporazuma dveju institucija o poslovno-tehničkoj saradnji.

Razmena podataka između Agencije i Poreske uprave od izuzetnog je značaja u sprovođenju mehanizama sprečavanja korupcije, a naročito u oblasti provere imovine i prihoda javnih funkcionera.

Dogovoreno je i zaključivanje novog sporazuma, kojim će biti obuhvaćene proširene nadležnosti ovih državnih organa, a sa ciljem daljeg osnaživanja saradnje.

Saradnja Agencije sa organima javne vlasti, naučnim institucijama i udruženjima propisana je odredbom člana 33 Zakona o sprečavanju korupcije (“Sl. glasnik RS”, br. 35/2019, 88/2019, 11/2021 – autentično tumačenje, 94/2021 i 14/2022), prema kojoj:

Agencija sarađuje sa organima javne vlasti i drugim pravnim licima u vršenju poslova iz svoje nadležnosti.

Agencija sarađuje sa naučnim institucijama i udruženjima.

Saradnja se sastoji od zajedničkih delovanja u sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije, sprovođenja programa obuke, istraživanja stanja korupcije i od drugih poslova značajnih za sprečavanje korupcije.

Izvor: Sajt Agencije za sprečavanje korupcije (www.acas.rs).

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Saradnja Agencije za sprečavanje korupcije i Poreske uprave appeared first on Pravni Portal.

Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije saopštilo je da je danas u svim srednjim školama, u cilju testiranja sistema za realizaciju državne mature, održana proba ovog ispita.

Ministarstvo time proverava svaki organizacioni segment procesa državne mature – od štampanja testova, njihovog pakovanja u sigurnosne kese, distribucije, rešavanja testova, kontrole, skeniranja u 17 centara, softverskog pregledanja, do mogućnosti elektronskog podnošenja prigovora na rezultate pregledanja testova.

Rešenja za današnji test biće objavljena na portalu Moja matura u svim srednjim školama posle 12 časova, a učenici će moći da ulože prigovore po objavljivanju preliminarnih rezultata 5. juna, putem tog portala.

U okviru ovog procesa, Ministarstvo prosvete testira i novi informacioni sistem i portal Moja matura, putem kojeg će se u budućnosti vršiti prijava učenika srednjih škola za državnu maturu, postavljanje e-vežbaonice i materijala za pripremu mature, informisanje kandidata o uslovima upisa na fakultete i upisnim kvotama itd.

Učenici i roditelji već imaju iskustva sa sličnim softverom, portalom Moja srednja škola, putem kojeg se danas prati proces završnog ispita na kraju osnovne škole i vrši upis u srednje škole.

Za oko 50.000 učenika trećih razreda gimnazija i četvorogodišnjih smerova srednjih stručnih i umetničkih škola koji su danas u okviru ove probe rešavali test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, omogućen je uvid u rezultate testa i ulaganje prigovora na portalu Moja matura, čime se proverava ovaj segment procesa.

Više informacija o narednim aktivnostima učenici mogu pronaći na pomenutom portalu.

Državna matura je reformska aktivnost i instrument je unapređenja kvaliteta celokupnog obrazovnog sistema, a posebno srednjeg obrazovanja.

Ministarstvo prosvete predložilo je da se, u cilju pripreme obrazovnog sistema za uvođenje državne mature, implementacija ovog ispita u obrazovni sistem produži za dve godine, odnosno da se ona umesto u junu 2024. godine, polaže u junu 2026. godine.

Podsećamo, čl. 58. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (“Sl. glasnik RS”, broj 55/2013, 101/2017, 27/2018-dr.zakon, 6/2020, 52/2021, 129/2021 i 129/2021-dr.zakon)  je propisano:

„Srednje obrazovanje se završava polaganjem ispita na državnom nivou. Vrste ispita kojima se završava određeni nivo srednjeg obrazovanja su: opšta matura, stručna i umetnička matura, završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja, specijalistički i majstorski ispit.

Ispiti iz stava 1. ovog člana polažu se u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.

Kršenje procedure ispita kojim se ugrožava jednakost učenika, odnosno odraslih predstavlja težu povredu radne obaveze zaposlenih.

Izuzetno, ne smatra se kršenjem procedure ako se vrši prilagođavanje uslova polaganja ispita za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kojim se obezbeđuje jednakost učenika i odraslih tokom polaganja ispita.“

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Održana proba državne mature appeared first on Pravni Portal.

U „Sl. glasniku RS“, br. 44/2023 od 31. maja 2023. godine je objavljen Sporazum o produženju roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, kojim je produženo važenje istog do 31. maja 2026. godine.

U „Sl. glasniku RS“ , br. 44/2023 od 31. maja 2023. godine je takođe objavljen i Poseban kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe koji se primenjuje od 31. maja 2023. godine.

Naime, Poseban kolektivni ugovor za državne organe („Sl. glasnik RS”, br. 38/19, 55/20 i 51/22 – dr. propis), u daljem tekstu: PKU, uređuje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u državnim organima, međusobne odnose učesnika Ugovora, postupak izmena i dopuna Ugovora i druga pitanja od značaja za ugovorne strane. Zaposleni, u smislu ovog ugovora, jesu državni službenici i nameštenici koji su u radnom odnosu kod poslodavca. Poslodavac državnih službenika i nameštenika, u smislu ovog ugovora, jeste Republika Srbija, a prava i dužnosti poslodavca u ime Republike Srbije vrši rukovodilac državnog organa. Izabrana, imenovana i postavljena lica u državnom organu koji nemaju položaj državnog službenika ili nameštenika ostvaruju pravo na plaćeno odsustvo, neplaćeno odsustvo, solidarnu pomoć, jubilarnu nagradu, novogodišnji poklon, minuli rad i dužinu godišnjeg odmora, kao i pravo na naknadu plate.

Prva izmena PKU se odnosi na dužinu godišnjeg odmora zaposlenog u državnim organima tako što je dodat osnov za uvećanje godišnjeg odmora po osnovu uslova rada i to za smenski rad – 2 radna dana.

Sledeća izmena se odnosi na preciziranje osnova za korišćenje plaćenog odsustva iz čl. 16. PKU, povećan je krug lica zbog kojh se isto može koristiti, dodat je nov osnov kao i rok za podnošenje dokumentacije za pojedine slučajeve.

Dopunjena je i odredba o naknadi plate, u smislu da zaposleni ima pravo na naknadu plate ako se odazvao po pozivu imaoca javnog ovlašćenja.

Novim izmenama su predviđena i veća prava zaposlenih kada je u pitanju solidarna pomoć tako što su dodati novi slučajevi u kojima zaposleni mogu dobiti istu, a izmenjen je i stav kojim je propisano kada zaposleni ne ostvaruje pravo na solidarnu pomoć.

Izmene se odnose i na jubilarnu nagradu, te od 1. janura 2024. godine neće važiti da se zaposlenima jubilarna nagrada isplaćuje u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa, već samo da će se jubilarna nagrada isplaćivati u visini prosečne mesečne zarade.

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Produženo važenje i izvršena izmena PKU za državne organe appeared first on Pravni Portal.