Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, čime se usklađuje nacionalno zakonodavstvo u oblasti energetike sa pravnim tekovinama Evropske unije i na sveobuhvatan i efikasan način rešava pitanje pune primene relevantnih propisa Unije.

Reforma energetskog sektora ima neposredan i značajan uticaj na opšti privredni razvoj, stanje i mogućnosti investicione aktivnosti, podizanje kvaliteta i stvaranje tržišne ekonomije osposobljene da se uključi u jedinstveno tržište EU i druge međunarodne tržišne tokove.

Predloženim izmenama se, pored ostalog, uspostavlja Republička komisija za energetske mreže kao samostalan i nezavistan organ Republike Srbije za kontrolu operatora prenosnog sistema električne energije i operatora transportnog sistema prirodnog gasa čiji je osnivač Republika, dok će kontrolu nad energetskim subjektima, koji obavljaju delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja električnom energijom, odnosno prirodnim gasom, obavljati Vlada.

Članovi Vlade usvojili su Uredbu o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći za ulaganje u sektore od značaja za dostizanje nulte stope emisije gasova sa efektom staklene bašte, koja se temelji na Strategiji industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine.

Uredbom je predviđeno da je državna pomoć usklađena samo ako su kumulativno ispunjeni uslovi i kriterijumi predviđeni ovom uredbom, a u zavisnosti od toga da li se ova vrsta pomoći dodeljuje na osnovu šeme ili kao individualna državna pomoć.

Cilj donošenja Uredbe je poboljšanje konkurentnosti Srbije kao investicione lokacije za ulagače u sektore od značaja za dostizanje nulte stope emisije gasova sa efektom staklene bašte na evropskom prostoru.

Na sednici je usvojen i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, a tiče se posebnosti organizacije radnog vremena u uslovima povećanog intenziteta vazdušnog saobraćaja kod poslodavaca koji se bave komercijalnim letenjem.

Ove izmene usledile su pošto su navedene poteškoće imale za posledicu otkazivanje i kašnjenje letova i neprijatnosti za putnike, kao i povećane troškove avio-prevoznika.

Izmene Zakona imaju za cilj da se postigne bolja iskorišćenost letačke i kabinske posade domaćih avio-prevoznika, što će u krajnjoj liniji doprineti efikasnijem poslovanju domaćih avio-prevoznika, smanjenju troškova i pružanju kvalitetnije usluge njihovim putnicima.

Vlada je usvojila i Odluku o obrazovanju Nacionalnog saveta za razvoj turizma Republike Srbije, čiji će zadatak biti, pre svega, uspostavljanje koordinacije i komunikacije svih uključenih strana u cilju razvoja turističke industrije i pozicioniranja Srbije na međunarodnom tržištu.

Obrazovanjem Nacionalnog saveta obezbeđuje se javnost, kao i odgovornost u domenu razvoja Srbije kao turističke destinacije i razvoja turističkih proizvoda Srbije, dok se istovremeno očekuje oporavak i dalji razvoj u toj oblasti turizma.

Akcenat u radu Saveta biće na preduzimanju mera za unapređenje konkurentnosti kroz promociju i marketing, izgradnju infrastrukture, usklađivanje rada lokalnih i regionalnih institucija, kao i na obnovi turističkog tržišta, urušenog epidemijom bolesti COVID-19.

Podsećamo, Zakonom o energetici (“Sl. glasnik RS”, broj 145/2014, 95/2018-dr.zakon, 40/2021 i 35/2023-dr.zakon) uređuju se ciljevi energetske politike i način njenog ostvarivanja, uslovi za pouzdanu, sigurnu i kvalitetnu isporuku energije i energenata i uslovi za sigurno snabdevanje kupaca, zaštita kupaca energije i energenata, uslovi i način obavljanja energetskih delatnosti, uslovi za izgradnju novih energetskih objekata, status i delokrug rada Agencije za energetiku Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija), način organizovanja i funkcionisanja tržišta električne energije, prirodnog gasa i nafte i derivata nafte, prava i obaveze učesnika na tržištu, uspostavljanje svojine na mrežama operatora sistema, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Zakonom o vazdušnom saobraćaju („Sl. glasnik RS“, br. 73/2010, 57/2011, 93/2012, 45/2015, 66/2015-dr.zakon, 83/2018 i 9/2020) uređuju se uslovi kojima se omogućava da se vazdušni saobraćaj u Republici Srbiji odvija bezbedno i obezbeđeno.

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Usklađivanje zakonodavstva u oblasti energetike sa EU appeared first on Pravni Portal.

Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije saopštilo je da je Vlada usvojila Zaključak kojim se drugo polugodište školske 2022/23. godine za sve učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji završava 6. juna 2023. godine, i naložila Ministarstvu da preduzme radnje iz svoje nadležnosti u cilju njegove realizacije.

Resorno ministarstvo priprema dopis koji će tokom sutrašnjeg dana biti prosleđen školama, pri čemu će Ministarstvo i školske uprave biti na raspolaganju upravama škola za pojašnjenja.

O svim promenama u školskom kalendaru, škole će obavestiti roditelje i učenike putem redovnih kanala komunikacije.

Škole mogu da nastave da rade do 20. juna, za učenike koji to žele. U tom periodu mogu se realizovati dopunska, dodatna i pripremna nastava, nastava u prirodi, kao i drugi oblici obrazovno-vaspitnog rada, sa ciljem podsticanja socijalnih i emocionalnih veština učenika i aktivnosti na teme tolerancije, empatije, zajedništva, podrške i zahvalnosti.

Bitno je napomenuti da će svi učenici koji ne budu zadovoljni svojim uspehom, dobiti priliku da do 20. juna poprave ocene na lični zahtev.

Podsećamo, školski kalendar je predviđen čl. 28. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, br. 88/2017, …129/2021), kojim je propisano:

“Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se u toku školske godine, koja počinje 1. septembra, izvođenjem himne Republike Srbije, a završava se 31. avgusta naredne godine.

Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u dva polugodišta.

Učenici imaju školski raspust.

Vreme, trajanje i organizacija obrazovno-vaspitnog rada i školskog raspusta utvrđuje se školskim kalendarom.

Školski kalendar može da se menja:

1) u izuzetnim slučajevima po odluci ministra;

2) na zahtev škole uz saglasnost ministra;

3) na zahtev jedinice lokalne samouprave uz saglasnost ministra.

Školski kalendar propisuje ministar do 1. juna tekuće godine za narednu školsku godinu.

Vaspitno-obrazovni rad predškolske ustanove ostvaruje se u toku radne godine, koja se prilagođava školskoj godini.”

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Završetak školske 2022/2023 godine appeared first on Pravni Portal.

Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije izjavila je da je ministarstvo na čijem je čelu danas objavilo javni poziv za jedinice lokalne samouprave i gradske opštine u okviru novog programa za energetsku sanaciju porodičnih kuća i stanova.

Ministarka rudarstva i energetike je u izjavi za agenciju Tanjug navela da je novina to da će javni poziv za građane biti otvoren tokom čitave godine kako bi oni u svakom trenutku mogli da se prijave.

Ministarka je objasnila da je omogućeno da svi građani koji se opredele za više mera energetske efikasnosti u svojim domaćinstvima mogu kroz subvencije da pokriju i do 65 odsto troškova investicije.

Ona je ukazala na to da je javni poziv za jedinice lokalne samouprave otvoren do 23. juna i da se očekuje da gradovi i opštine, koji potpišu ugovore sa Ministarstvom, već tokom jula raspišu prvo javni poziv za privredne subjekte, a zatim da se tokom leta otvore i javni pozivi za domaćinstva.

U novom programu za energetsku sanaciju stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova tokom narednih pet godina očekujemo da će približno 50.000 domaćinstava moći da dobije subvencije, a da će ukupna ulaganja biti oko 50 miliona evra, rekla je Ministarka rudarstva i energetike..

Prema njenim rečima, novi program predviđa povoljnije uslove za ekonomski devastirana područja i opštine sa visokim nivoom zagađenosti vazduha.

Đedović je precizirala da je za ove opštine planirano minimalno učešće od 15, odnosno 20 odsto, dok će ostale jedinice lokalne samouprave, kao i do sada, pokrivati do 25 odsto troškova po domaćinstvu, Ministarstvo do 25, dok će 50 odsto troškova snositi sami građani.

Ministarka je uputila poziv svim jedinicama lokalne samouprave i građanima da se prijave jer je veoma važno da svi zajedno učestvujemo u energetskoj tranziciji, istakavši da je najjeftinija energija ona koja se ne potroši.

Naš cilj je da u ovom programu učestvuje što veći broj građana kako bi dobili mogućnost da smanje svoju potrošnju tako što će zameniti stolariju u domaćinstvu, poboljšati izolaciju krova i zidova, ugraditi efikasnije kotlove, solarne kolektore za toplu vodu ili postaviti solarni panel, naglasila je ona.

Ministarka rudarstva i energetike je poručila da se na taj način, uz podršku države i lokalnih samouprava, daje mogućnost svim građanima da smanje svoje troškove za energiju i doprinesu da kao država uspešno prođemo kroz proces energetske tranzicije.

Ministarka je navela da je u prethodnom periodu subvencije dobilo približno 20.000 građana, a da je ukupan iznos subvencije koje je obezbedila država zajedno sa jedinicama lokalne samouprave oko 2,7 milijardi dinara.

Ostvarene uštede energije su ekvivalentne proizvodnji toplotne energije gradske toplane u Nišu, a očekivano smanjenje emisija ugljen-dioksida je približno 103 hiljade tona godišnje, što je jednako godišnjoj emisiji 58.000 motornih vozila, zaključila je Ministarka rudarstva i energetike.

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije  (www.srbija.gov.rs).

The post Novi poziv i program energetske sanacije appeared first on Pravni Portal.

Povodom sve češćih slučajeva neažurnog i nemarnog odnosa organa javne vlasti prema obavezama koje imaju prema Povereniku u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a koje se odnose na blagovremeno dostavljanje svih neophodnih dokaza za odlučivanje u postupku po žalbi, te reagovanje organa tek nakon donošenja obavezujućeg, konačnog i izvršnog rešenja Poverenika i traženje poništaja već donetog rešenja, Poverenik upozorava organe javne vlasti da su dužni da sve dokaze, uključujući i povratnice i dostavnice kao dokaz o uručenju akta tražiocu informacije, dostave Povereniku u roku koji im je naznačen u nalogu za izjašnjenje na žalbu, odnosno pre donošenja odluke po žalbi. Dokazi dostavljeni nakon donošenja konačnog, izvršnog i obavezujućeg rešenja Poverenika ne mogu biti uzeti u obzir u odnosu na doneto rešenje. Podsećamo da u čl. 26. Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Sl. glasniku RS”, broj 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 i 105/2021), stoji:

“Organi vlasti su dužni da Povereniku, na njegov zahtev i u roku koji on odredi, a koji ne može biti duži od 15 dana, dostave sve podatke neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za donošenje rešenja iz čl. 24. i 25. ovog zakona, kao i za odlučivanje o podnošenju zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka koji su u vezi sa tim rešenjima.

Povereniku će, radi utvrđivanja činjeničnog stanja iz stava 1. ovog člana, biti omogućen pristup svakom nosaču informacije na koji se ovaj zakon primenjuje.

Organ nadležan za vođenje evidencija o prebivalištu i boravištu građana i jedinstvenom matičnom broju građana dužan je da Povereniku, na njegov zahtev, dostavi podatke iz tih evidencija koji su neophodni za izricanje prekršajnog naloga i podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.”

Poverenik posebno upozorava organe javne vlasti da suprotno postupanje, odnosno neblagovremeno postupanje organa po nalozima Poverenika, može dovesti do odluke kojom se utvrđuje da je žalba osnovana i posledično do veoma visokih troškova postupka po žalbi za zastupanje žalioca od strane advokata, kao i do prekršajne odgovornosti i prekršajnog gonjenja odgovornih i ovlašćenih lica u organima javne vlasti.

Izvor: sajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (www.poverenik.rs)

Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.

The post Posledice neblagovremenog i nemarnog postupanja organa u postupku pred Poverenikom appeared first on Pravni Portal.

U „Sl. glasniku RS“, br. 44/2023 od 31. maja 2023. godine je objavljen Sporazum o produženju roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, kojim je produženo važenje istog do 31. maja 2026. godine.

U „Sl. glasniku RS“ , br. 44/2023 od 31. maja 2023. godine je takođe objavljen i Poseban kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave koji se primenjuje od 31. maja 2023. godine.

Naime, Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS”, br. 38/2019, 55/2020, 51/2022-sporazum, 51/2022), u daljem tekstu: PKU, uređuje prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima jedinica lokalne samouprave, gradskih opština, službama i organizacijama koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom zakonu, međusobni odnosi učesnika Ugovora, postupak izmene i dopune Ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca. Zaposleni, u smislu ovog ugovora, jesu lica koja su u skladu sa zakonom zasnovala radni odnos u organima, službama i organizacijama iz člana 1. Ugovora. Poslodavac, u smislu ovog ugovora je jedinica lokalne samouprave.

Prva izmena PKU se odnosi plaćeno odsustvo te sada zaposleni ima pravo na isto i u slučaju usvojenja deteta i povećan je broj radnih dana kod plaćenog odsustva zbog otklanjanja posledica u domaćinstvu zaposlenog izazvanim elementarnim nepogodama, havarijama, požarom ili drugim nepredvidivim razlozima više sile, sa 3 radna dana na 5 radnih dana.

Sledeća izmena se odnosi na neplaćeno odsustvo  te je sada kao osnov za korišćenje neplaćenog odsustva predviđeno i učestvovanje na sportskim takmičenjima u svojstvu sudija.

Novim izmenama je predviđeno da od 1. janura 2024. godine neće važiti da se zaposlenima jubilarna nagrada isplaćuje u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa, već samo da će se isplaćivati u visini prosečne mesečne zarade.

Novine se odnose i na solidarnu pomoć tako što su dodati novi slučajevi u kojima zaposleni mogu dobiti istu, a izmenjen je i stav kojim je propisano kada zaposleni ne ostvaruje pravo na solidarnu pomoć.

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Produženo važenje i izvršena izmena PKU za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave appeared first on Pravni Portal.

• Odluka Ustavnog suda broj IUz-299/2018 koja se odnosi na Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom

Objavljena u „Sl. glasniku RS“, br. 43/2023

Stupanje na snagu/Primena: Od 26. maja 2023. god.

Odredba člana 17. stav 4. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS”, br. 113/17, 50/18, 46/21 – Odluka US, 51/21 – Odluka US, 53/21 – Odluka US, 66/21 i 130/21) nije u saglasnosti sa Ustavom, a kojom je bilo propisano: „Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana rođenja deteta, bez obzira na red rođenja deteta.“

The post Zakoni objavljeni u maju 2023. god. appeared first on Pravni Portal.

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju Vlade Republike Srbije poručilo je povodom 4. juna, Međunarodnog dana dece žrtava nasilja, da su zaštita dece i njihova bezbednost apsolutni prioritet.

U saopštenju se navodi da je Ministarstvo u tom cilju, pored ostalog, pripremilo tekst izmena i dopuna Porodičnog zakona, o kojima će uskoro početi javna rasprava, a koje predviđaju još jaču i efikasniju  zaštitu dece od nasilja.

Jedna od predloženih izmena se odnosi na uvođenje zabrane fizičkog kažnjavanja dece u čuvanju i vaspitanju. Prema Strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine i Opštem protokolu za zaštitu od nasilja iz 2022. godine, telesno kažnjavanje deteta kao vaspitno sredstvo predstavlja jedan od oblika fizičkog nasilja nad detetom.

Predloženo je i ukidanje mogućnosti da sud daje dozvolu za sklapanje dečijih brakova koji su, prema Strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i Opštem protokolu za zaštitu dece od nasilja, oblici nasilja nad decom.

Novim izmenama se predlaže i uvođenje novih oblika nasilja u porodici, koji uključuju decu.

Vlada Srbije je u prethodnom periodu posvećeno radila na daljem razvoju platforme „Čuvam te“, što je još jedan pokazatelj da država čini sve da suzbije i prevenira nasilje, da ima nultu toleranciju na sve oblike nasilja i da deci i mladima želi da bude snažna podrška i oslonac u tome kako da nasilje prepoznaju, kako da reaguju i imaju poverenje u institucije.

Jedini način kako možemo da postignemo ovaj cilj je multisektorski pristup, koji uključuje sve nadležne državne organe i njihovu još efikasniju reakciju na pojave nasilja.

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju daće i u narednom periodu snažnu podršku razvoju ove platforme, čiji je cilj zaštita od zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja i eksploatacije dece.

Vlada Republike Srbije je nakon tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“ i u Mladenovcu osnovala i Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja, koji će u narednom periodu rad usmeriti ka još efikasnijoj prevenciji, edukaciji i sprečavanju vršnjačkog nasilja, navodi se u saopštenju.

Podsećamo, Porodičnim zakonom (“Sl. glasnik RS”, broj 18/2005, 72/2011-dr. zakon i 6/2015) uređuju se: brak i odnosi u braku, odnosi u vanbračnoj zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdržavanje, imovinski odnosi u porodici, zaštita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porodičnim odnosima i lično ime.

Članom 6. Zakona koji nosi naziv Dete propisano je sledeće:

„ (1) Svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

(2) Država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od zanemarivanja, od fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake vrste eksploatacije.

(3) Država ima obavezu da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta.

(4) Dete rođeno van braka ima jednaka prava kao dete rođeno u braku.

(5) Usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete prema roditeljima.

(6) Država je dužna da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi zaštitu u porodičnoj sredini uvek kada je to moguće.“

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.

The post Izmene Porodičnog zakona u cilju zaštite dece appeared first on Pravni Portal.

PORESKI KALENDAR ZA JUN

05.06.2023.

– Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnog programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa u maju mesecu, na Obrascu OZU.

– Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom na Obrascu IOSI, za maj mesec i uplata sredstava.

12.06.2023.

– Podnošenje poreske prijave poreza na premije neživotnih osiguranja na Obrascu PP-PPNO i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za  mesec maj.

– Podnošenje poreske prijave za porez na dodatu vrednost na Obrascu PPPDV i plaćanje PDV za mesec maj od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.

15.06.2023.

– Plaćanje akontacije poreza na prihode od samostalne delatnosti za mesec maj.

– Plaćanje akontacije doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za mesec maj.

– Plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike,  domaće državljane zaposlene u inostranstvu i  inostrane penzionere za mesec maj.

– Podnošenje poreske prijave o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva, na Obrascu PP OD-O i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za mesec maj.

– Podnošenje poreske prijave za porez na dodatu vrednost,  na Obrascu PPPDV i plaćanje PDV za mesec maj.

– Podnošenje obrasca PID PDV 1 za maj mesec ako je u maju mesecu ispunjen jedan od kriterijuma za sticanje statusa obveznika PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.

– Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za mesec maj.

– Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do 31. maja.

– Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za mesec maj, na Obrascu PP OA.

– Podnošenje prijave o obračunu akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za maj mesec na Obrascu PP OAEL i plaćanje akcize.

29.06.2023.

Podnošenje:

– Poreske prijave za akontaciono – konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica, na Obrascu PDP, uz koju se podnosi odgovarajući propisani poreski bilans:

– Poreski bilans obveznika poreza na dobit pravnih lica za period od 01.01. do 31.12.2022. godine, na Obrascu PB 1,

– Poreski bilans stalne poslovne jedinice za period od 01.01. do 31.12.2022. godine, na Obrascu PBPJ,

– Poreski bilans za nedobitnu organizaciju koja primenjuje kontni plan za budžetski sistem za period od 01.01. do 31.12.2022. godine, na Obrascu PBN,

– Poreski bilans za nedobitnu organizaciju koja primenjuje kontni okvir za privredna društva, zadruge i preduzetnike, odnosno kontni okvir za druga pravna lica za period od 01.01. do 31.12.2022. godine, na Obrascu PBN 1,

– Poreski bilans za nedobitnu organizaciju koja primenjuje kontni okvir za banke za period od 01.01. do 31.12.2022. godine, na Obrascu PBN 2,

– Poreski bilans za nedobitnu organizaciju koja primenjuje kontni okvir za Narodnu banku Srbije za period od 01.01. do 31.12.2022. godine, na Obrascu PBN 3.

– Uz navedene poreske bilanse podnose se propisani obrasci i ostala propisana poslovna dokumentacija.

– Plaćanje razlike  između konačno obračunatog poreza na dobit za 2022. godinu i plaćenih akontacija.

30.06.2023.

– Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za maj 2023. godine.

– Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecu junu.

The post Poreska uprava: Poreske obaveze za jun 2023. godine appeared first on Pravni Portal.

Predsednica Vlade Republike Srbije ocenila je da će predloženim zakonom o upravljanju privrednim društvima javnost moći bolje i transparentnije da bude upućena u poslovanje tih preduzeća.

Ona je na polaganju kamena temeljca za izgradnju Nacionalnog odbojkaškog trenažnog centra istakla da će novi zakon omogućiti da se tačno utvrde ključni pokazatelji učinka, te će se tako videti da li su ta preduzeća ispunila svoju ulogu prema ovom društvu, građanima, državi.

Ukoliko nisu, onda će rukovodstvo biti smenjeno, objasnila je ona i naglasila da će biti obavezan konkurs za direktore, kao i za skupštine i nadzorne odbore.

Dakle, kako je predočila, reč je o profesionalizaciji kako bi se bolje upravljalo tim preduzećima u nacionalnom interesu naše zemlje i svih njenih građana.

Predsednica Vlade je podsetila i na to da je ono što se sada stavlja u jedan zakon, ranije bilo u dva zakona. Jedan je Zakon o javnoj svojini, koji predviđa da nacionalna dobra ne mogu da se otuđe, tako da nacionalni parkovi nikada ne mogu da budu privatizovani.

Podsećamo, Zakon o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, … 153/2020) uređuje pravo javne svojine i određena druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Drugi je Zakon o privatizaciji, koji je i do sada podrazumevao da javna preduzeća mogu da se privatizuju. Da smo želeli nešto da privatizujemo, imali smo zakonske osnove za to. Ali ne želimo. Želimo samo da uvedemo profesionalizaciju kako bi ta preduzeća bolje radila, navela je predsednica Vlade Republike Srbije.

Naime, Zakon o privatizaciji („Sl. glasnik RS“, br. 83/2014, … 20/2016-aut.tumačenje) uređuje uslove i postupak promene vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine. Čl. 2. ovog zakona je, između ostalog, propisano:

“…

3. Predmet privatizacije je:

– društveni, odnosno javni kapital i imovina u preduzećima i drugim pravnim licima, uključujući i javna preduzeća i javni kapital iskazan u akcijama ili udelima;

– akcije, odnosno udeli posle raskida ugovora o prodaji kapitala;

– imovina u preduzećima kod kojih je raskinut ugovor o prodaji kapitala;

– akcije odnosno udeli Akcionarskog fonda, kao i Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje a kada se prodaju zajedno sa akcijama, odnosno udelima Akcionarskog fonda;

4. Subjekti privatizacije su preduzeća, privredna društva, i druga pravna lica u kojima se vrši promena vlasništva, uključujući i javna preduzeća, a za koja je pokrenuta inicijativa za privatizaciju;

…”

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Profesionalizacija javnih preduzeća appeared first on Pravni Portal.

Nakon okončanog ispitnog postupka Zaštitnik građana je utvrdio da Žalbena komisije Opštine Rača prilikom donošenja rešenja kojim se odlučuje o pravima pritužilje iz radnog odnosa nije postupila po obavezujućim primedbama i pravnim shvatanjima Upravnog suda, i na taj način je povredila pravo pritužilje na pravilnu i zakonu zasnovanu odluku.

Imajući u vidu da je utvrdio propuste u radu Opštinske uprave opštine Rača i Žalbene komisije opštine Rača, saglasno članu 37. stav 3. Zakona o Zaštitniku građana, radi otklanjanja uočenih nedostataka, kao i u cilju unapređenja rada organa i sprečavanja sličnih propusta u budućnosti  Zaštitnik građana uputio je preporuku Žalbenoj komisiji Opštine Rača da stavi van snage svoje rešenje, i da donese novo, na zakonu zasnovano rešenje pridržavajući se  u svemu pravnih shvatanja i obavezujućih primedaba Upravnog suda. Takođe, potrebno je da nadležni organ primenom odgovarajućeg pravnog sredstva stavi van snage rešenje načelnika Opštinske uprave Opštine Rača kojim pritužilji prestaje radni odnos, imajući u vidu da od odluke Žalbene komisije u postupku odlučivanja o žalbi na rešenje kojim je imenovana ostala neraspoređena zavisi ostanak u pravnom prometu rešenja kojim je pritužilji prestao radni odnos.

Zaštitnik građana je od Opština Rača zatražio da ga obavesti u roku od 30 dana od dana prijema preporuke o postupanju po njoj.

U izveštaju sa preporukama Zaštitnika građana je navedeno:

Zakonom o upravnim sporovima (“Sl. glasnik RS”, br. 111/2009) u članu 69. propisano je sledeće: „Kada sud poništi akt protiv koga je bio pokrenut upravni spor, predmet se vraća u stanje ponovnog rešavanja po žalbi, odnosno stanje ponovnog rešavanja po zahtevu stranke u prvostepenom postupku, ako je žalba bila zakonom isključena (stanje pre nego što je poništeni akt donet). Ako prema prirodi stvari u kojoj je nastao upravni spor treba umesto poništenog upravnog akta doneti drugi, nadležni organ je dužan da taj akt donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude, pri čemu je nadležni organ vezan pravnim shvatanjem suda, kao i primedbama suda u pogledu postupka.“

Imajući u vidu da je utvrdio propuste u radu Opštinske uprave opštine Rača i Žalbene komisije opštine Rača, saglasno članu 37. stav 3. Zakona o Zaštitniku građana, radi otklanjanja uočenih nedostataka, kao i u cilju unapređenja rada organa i sprečavanja sličnih propusta u budućnosti  Zaštitnik građana upućuje sledeće preporuke:

Potrebno je da Žalbena komisija Opštine Rača primenom odgovarajućeg pravnog sredstva stavi van snage svoje rešenje, i da donese novo, na zakonu zasnovano rešenje pridržavajući se  u svemu pravnih shvatanja i obavezujućih primedaba Upravnog suda.

Potrebno je da nadležni organ primenom odgovarajućeg pravnog sredstva stavi van snage rešenje načelnika Opštinske uprave Opštine Rača, kojim pritužilji prestaje radni odnos, imajući u vidu da od odluke Žalbene komisije u postupku odlučivanja o žalbi na rešenje kojim je imenovana ostala neraspoređena zavisi ostanak u pravnom prometu rešenja kojim je pritužilji prestao radni odnos.

Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Nepostupanje opštinske žalbene komisije po primedbama Upravnog suda appeared first on Pravni Portal.

Međunarodna Konferencija o biometrijskim podacima i video nadzoru javnih prostora, održana u Privrednoj komori Srbije, omogućila je da se naučnici, aktivisti i praktičari u Srbiji upoznaju sa praksama u državama članicama EU u vezi sa ovom oblašću. Iskustva o kojima su govorili stručnjaci iz EU, značajno su doprinela tome da domaći stručnjaci sagledaju izazove u vezi sa korišćenjem kamera za video nadzor i biometrijsko prepoznavanje i primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Korišćenjenje kamera za video nadzor i biometrijsko prepoznavanje posebno je važna tema u okviru EU, koja pokušava da pomiri dve suprotstavljene strane – zahtev za bezbednošću i zahtev za zaštitom privatnosti. Više o problematici dostupnosti biometrijskih podataka i potencijalne povrede prava na privatnost na otvaranju konferencije istakao je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koj je naveo da su ovde zbog značajnog događaja organizovanog na temu koja talasa javnost i dobija sve više značaja, sa razvojem tehnologije, digitalizacijom i napretkom veštačke inteligencije. U nameri da se zaštite prava građana, a pre svega ona prava koja štiti Poverenik, to znači zaštite privatnosti i zaštite podataka o ličnosti, organizovali smo ovu Konferenciju koja se tiče obrade biometrijskih podataka i posebno, modernog vida video nadzora na javnim prostorima. U Republici Srbiji ovakva tehnologija još nije u upotrebi i nije rešena Zakonom, ali u mnogim državama jeste, zbog čega će nam biti posebno dragocena iskustva stručnjaka iz zemalja EU koja ćemo danas čuti i koja ćemo moći da iskoristimo kada budemo osmišljavali našu politiku i zakone“.

Ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji, takođe se obratila učesnicima konferencije istakavši da video nadzor i način na koji ga treba upotrebljavati predstavlja jednu važnu temu u sferi javnog sektora, ne samo za Srbiju već i za EU.

Prema njenim navodima, ovom temom pokrivamo dve kontradiktorne stvari. Sa jedne strane naši građani žele da budu zaštićeni i bezbedni, a sa druge strane žele da njihovi podaci budu zaštićeni i da se ne zloupotrebljavaju“, istakla je Konrad dodajući u uvodnom obraćanju da su osnovna prava, demokratija i vladavina prava temelj EU, a povelja o osnovnim pravima Evropske unije u svom članu 8 garantuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti. „Takvi podaci moraju biti obrađeni pošteno u određene svrhe i na osnovu pristanka dotične osobe ili nekog drugog legitimnog osnova utvrđenog zakonom“, zaključila je Konrad.

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije, pozdravila je pravovremenu debatu o važnom izazovu savremenog sveta – pronalaženje ravnoteže između tehnološkog napretka, javne bezbednosti i unapređenja osnovnih prava, uključujući pravo na privatnost. Pozdravljajući konsultacije sa civilnim sektorom o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, ona je ukazala na potrebu da se proceni srazmernost i neophodnost predloženog sistema video nadzora u javnim prostorima i obrade podataka o softveru ličnosti za prepoznavanje lica. Ona je dalje istakla važnost Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pred donošenje novih propisa, kao i da se odredbe svih drugih zakona koji regulišu ili utiču na obradu podataka o ličnosti usklađene sa okvirnim zakonom.

Svoja zapažanja sa prisutnima su podelili i zamenica sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova kao i dekan Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu.

Razlike u pristupanju ovoj temi postoje i među državama članicama EU, a svoja iskustva i načine rešavanja problema predstavili su na Konferenciji stručnjaci iz Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Estonije i Poljske, a njihova izlaganja biće objavljena u Zborniku radova.

Poslovi  Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti određeni su odredbom člana 78. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (“Sl. glasniku RS”, broj 87/2018), prema kojoj:

1) vrši nadzor i obezbeđuje primenu ovog zakona u skladu sa svojim ovlašćenjima;

2) stara se o podizanju javne svesti o rizicima, pravilima, merama zaštite i pravima u vezi sa obradom, a posebno ako se radi o obradi podataka o maloletnom licu;

3) daje mišljenje Narodnoj skupštini, Vladi, drugim organima vlasti i organizacijama, u skladu sa propisom, o zakonskim i drugim merama koje se odnose na zaštitu prava i sloboda fizičkih lica u vezi sa obradom;

4) stara se o podizanju svesti rukovaoca i obrađivača u vezi sa njihovim obavezama propisanim ovim zakonom;

5) na zahtev lica na koje se podaci odnose, pruža informacije o njihovim pravima propisanim ovim zakonom;

6) postupa po pritužbama lica na koje se podaci odnose, utvrđuje da li je došlo do povrede ovog zakona i obaveštava podnosioca pritužbe o toku i rezultatima postupka koji vodi u skladu sa članom 82. ovog zakona;

7) sarađuje sa nadzornim organima drugih država u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, a posebno u razmeni informacija i pružanju uzajamne pravne pomoći;

8) vrši inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom i shodnom primenom zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor, i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako utvrdi da je došlo do povrede ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuju prekršaji;

9) prati razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i poslovne i druge prakse od značaja za zaštitu podataka o ličnosti;

10) izrađuje standardne ugovorne klauzule iz člana 45. stav 11. ovog zakona;

11) sačinjava i javno objavljuje liste iz člana 54. stav 5. ovog zakona;

12) daje pismeno mišljenje iz člana 55. stav 4. ovog zakona;

13) vodi evidenciju lica za zaštitu podataka o ličnosti iz člana 56. stav 11. ovog zakona;

14) podstiče izradu kodeksa postupanja u skladu sa članom 59. stav 1. ovog zakona i daje mišljenje i saglasnost na kodeks postupanja u skladu sa članom 59. stav 5. ovog zakona;

15) obavlja poslove u skladu sa članom 60. ovog zakona;

16) podstiče izdavanje sertifikata za zaštitu podataka o ličnosti i odgovarajućih žigova i oznaka u skladu sa članom 61. stav 1. i propisuje kriterijume za sertifikaciju u skladu sa članom 61. stav 5. ovog zakona;

17) sprovodi periodično preispitivanje sertifikata u skladu sa članom 61. stav 8. ovog zakona;

18) propisuje i objavljuje kriterijume za akreditaciju sertifikacionog tela i obavlja poslove u skladu sa članom 62. ovog zakona;

19) odobrava odredbe ugovora ili sporazuma iz člana 65. stav 3. ovog zakona;

20) odobrava obavezujuća poslovna pravila u skladu sa članom 67. ovog zakona;

21) vodi internu evidenciju o povredama ovog zakona i merama koje se u vršenju inspekcijskog nadzora preduzimaju u skladu sa članom 79. stav 2. ovog zakona;

22) obavlja i druge poslove određene ovim zakonom.

Poslove nadzora iz stava 1. tač. 1) i 8) ovog člana Poverenik vrši preko ovlašćenih lica iz stručne službe Poverenika.

Evidencija iz stava 1. tačka 21) ovog člana sadrži: podatke o rukovaocima ili obrađivačima koji su povredili ovaj zakon (njihovo ime i prezime ili naziv, prebivalište, boravište ili sedište), podatke o povredama ovog zakona (opis povrede i član zakona koji je povređen), podatke o merama koje su preduzete i podatke o postupanju rukovaoca ili obrađivača po izrečenim merama.

Obrazac evidencije iz stava 3. ovog člana i način njenog vođenja propisuje Poverenik.

U cilju pojednostavljivanja podnošenja pritužbe, Poverenik propisuje obrazac pritužbe i omogućava njeno podnošenje elektronskim putem, ne isključujući i ostala sredstva komunikacije.

Poverenik obavlja svoje poslove besplatno za lice na koje se podaci odnose i lice za zaštitu podataka o ličnosti.

Ako je pritužba Povereniku očigledno neosnovana, preobimna ili se preterano ponavlja, Poverenik može da traži naknadu nužnih troškova ili da odbije da postupa po toj pritužbi, uz navođenje razloga kojima se dokazuje da se radi o neosnovanom, preobimnom ili preterano ponavljanom zahtevu.

Izvor: Sajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (www.poverenik.rs).

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

The post Međunarodna Konferencija o biometrijskim podacima i video nadzoru javnih prostora appeared first on Pravni Portal.

Zašto je dokaz o uplati takse obavezan prilog uz zahtev za zaštitu prava, dok se sadržaj zahteva može naknadno uređivati? Koje su posledice ako izjava ili dokaz ponuđača sadrže neistinite podatke? Da li Zakon o javnim nabavkama može da se ne primenjuje? Kako dokazati kriterijume za izbor privrednog subjekta i koje su sve zakonske opcije?

Rešenja za ove i sve druge najveće dileme koje su u dosadašnjoj praksi imali naručioci i ponuđači možete naći samo u novom broju časopisa časopisa „Bilten Javnih nabavki“. U istom se nalaze novi stručni komentari na teme koje su Vas posebno zanimale iz oblasti javnih nabavki. Uz sve to možete pročitati i odgovore redakcije Specijala Javne nabavke na najčešća pitanja uz najzanimljivije stavove Republičke Komisije zauzete u odlukama donetim u pojedinačnim postupcima zaštite prava, što uz podsetnik na rokove – kalendar obaveza u javnim nabavkama, potpuno pokriva polje javnih nabvavki.

SADRŽAJ NOVOG BILTENA:

•Skrećemo pažnju:

Kalendar obaveza u javnim nabavkama

•Tema broja:

Nikola Aleksić

Dokaz o uplati takse kao obavezan prilog uz zahtev za zaštitu prava

•Komentari:

Branislav Cvetković

Izjava ili dokaz koji sadrže neistinite podatke

Marko Marjanović

Zakon koji “ne mora” da se primenjuje

Stevan Radunović

Dokazivanje kriterijuma za izbor privrednog subjekta

•Ekskluzivno (samo u Biltenu JN): Stavovi Republičke Komisije zauzeti u odlukama donetim u pojedinačnim postupcima zaštite prava

•Odgovori redakcije Specijala Javne nabavke na najčešća pitanja

The post Dokaz o uplati takse kao obavezan prilog uz zahtev za zaštitu prava– 15. broj časopisa “Bilten Javnih nabavki” appeared first on Pravni Portal.

TEMA BROJA – „Od kada teče zatezna kamata na vraćenu otpremninu kod nezakonitog otkaza?“, dipl. prav. Nenad Jevtić, pokazuje kako pravilno odrediti rok od kada teče zakonska kamata za povraćaj otpremnine nakon poništenog otkaza od strane suda, objašnjava nesavesnost zaposlenog, dospelost kao i druga zanimljiva pitanja.

„Raspoređivanje na konkretno radno mesto od strane suda, dipl. prav. Jelena Krstić, daje odgovor na uvek aktuelno pitanje koje se odnosi na ovlašćenje suda da zaposlenog kojem je poništen otkaz vrati na konkretno radno mesto.

Računanje naknade zarade zbog privremene sprečenosti za rad, dipl. prav. Danijela Jokić, vrlo sporno u praksi jeste i računanje visine naknade zarade, gde je dato rešenje koje se primenjuje u praksi, usled nedostatka zakonske odredbe.

„Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, dipl. prav. Nikola Aleksić, možete pročitati razloge za donošenje novog zakona, novine, obaveze, nove definicije i pojmove koji mogu biti od pomoći kod tumačenja i primene odredbi novog zakona.

U junskom broju časopisa, kao POKLON DODATAK spremili smo sledeći model:

Rešenje o otkazu ugovora o radu zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog (tzv. tehnološki višak)

The post Od kada teče zatezna kamata na vraćenu otpremninu kod nezakonitog otkaza? – „Rad, prava i obaveze“, jun 2023. appeared first on Pravni Portal.

Povodom 5. juna, Svetskog dana zaštite životne sredine Zaštitnik građana ističe da iako građani iz godine u godinu postaju sve više svesni značaja životne sredine i njenog velikog uticaja na ostale segmente života, broj ukazanih propusta instituciji Zaštitnika građana pokazuje da je potrebno i dalje konstantno raditi na širenju svesti o značaju zaštite prava na zdravu životnu sredinu, a naročito u manjim lokalnim sredinama gde postoji veći rizik od neodgovornog ponašanja privrednih subjekata i pojedinaca.

I ovom prilikom Zaštitnik građana podseća na važnost zdrave životne sredine i zaštite svih njenih segmenata, ukazujući da su buka, neprijatni mirisi iz ugostiteljskih objekata i zagađenje vazduha problemi koji su u proteklom periodu najviše mučili građane.

Podsećamo da je čl. 83. Zakona o zaštiti vazduha (“Sl. glasnik RS”, broj 36/2009, 10/2013 i 26/2021-dr.zakon), propisan npr. prekršaj:

„Novčanom kaznom 25.000 do 50.000 kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu državne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u imaocu javnih ovlašćenja i ovlašćenom pravnom licu ako:

1) ne obezbeđuje monitoring kvaliteta vazduha (član 9. stav 2);

2) ne vrši praćenje kvaliteta vazduha u državnoj mreži u skladu sa Programom kontrole kvaliteta vazduha (član 13. stav 3);

3) ne obavlja monitoring kvaliteta vazduha u lokalnoj mreži prema programu koji za svoju teritoriju donosi nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave (član 15. stav 3);

4) merenja posebne namene ne obavlja preko nadležnih organa državne uprave ili ovlašćenog pravnog lica (član 16. stav 3);

5) ne dostavi Agenciji podatke o kvalitetu vazduha dobijene kontrolom kvaliteta vazduha iz državne i lokalne mreže, kao i rezultate merenja posebne namene u propisanom roku (član 17. stav 1);

6) ne obavesti javnost putem radija, televizije, dnevnih novina, interneta i/ili na drugi pogodan način o prekoračenim koncentracijama zahteva kvaliteta vazduha iz člana 18. stav 1. ili koncentracijama za pojedine zagađujuće materije opasne po ljudsko zdravlje (član 23);

7) ne donese Planove kvaliteta vazduha u skladu sa članom 31. ovog zakona;

8) ne donese kratkoročne akcione planove u slučajevima iz člana 33. ovog zakona;

9) kratkoročne akcione planove i informacije o njihovoj primeni ne učini dostupnim javnosti i zainteresovanim organizacijama (član 35);

10) ne vodi evidenciju o uvozu/izvozu, stavljanju u promet i potrošnji supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte, odnosno proizvoda koji ih sadrže, pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji se bave delatnošću uvoza/izvoza, stavljanja u promet, proizvodnje i održavanja proizvoda koji sadrže te supstance, sakupljanja, obnavljanja i obrade supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte (član 54).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovornom licu u organu uprave, odnosno jedinici lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja, odnosno ovlašćenom pravnom licu može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine.“

U tom smislu, iako svi zajedno treba da doprinosimo boljem stanju životne sredine u našoj zemlji, posebne obaveze u toj oblasti imaju jedinice lokalne samouprave koje svojim odlukama, između ostalog, treba da bliže regulišu kako obavljanje nadzora nad nivoom buke iz ugostiteljskih objekata, tako i obavljanje njihove delatnosti u pogledu uređenja i opremanja uređajima za odvođenje dima, pare i mirisa. Imajući u vidu uvek aktuelni problem zagađenosti vazduha u našoj zemlji, jedna od najvažnijih uloga pojedinih lokalnih samouprava jeste i obaveza da se donesu lokalni planovi kvaliteta vazduha, kao i kratkoročni akcioni planovi.

S tim u vezi Zaštitnik građana podseća na neophodnost dosledne primene svih propisa iz oblasti zaštite životne sredine, obavezu donošenja svih odluka u cilju adekvatnije primene zakona, kao i potrebu većeg angažovanja svih nas u cilju obezbeđivanja zdravijih uslova života. Takođe, Zaštitnik građana će prilikom formiranja Stručne službe institucije posebnu pažnju posvetiti unapređenju oblasti zaštite životne sredine pojačavanjem stručnog kadra sektora.

Izvor: sajt Zaštitnika građana (www.ombudsman.rs)

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com

The post Zdrava životna sredina kao pravo svih građana appeared first on Pravni Portal.

Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Šta je potrebno dokazati kod prekršaja?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija  br. 104, april 2023. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).

Ovde ponovo pričam o prekršajima, o nabrojnijoj vrsti kaznenih dela, koja, iako najlakša u svojoj biti, zbog broja izvršenja istih predstavljaju društvenu opasnost s kojom se mora računati. S druge strane,  prihodi koji se ubiraju od prekršajnih kazni  su značajna stavka u budžetu. Tako da…

Kao pokazni primer uzeću prost prekršaj – nepropisno parkiranje, kojim sam se već bavio u  tekstu „Kakvo parkiranje je problematično?“. Tamo sam razmatrao šta uopšte predstavlja taj pojam, kakva je to radnja, dalje kakvo parkiranje je nepropisno, kada postoji prekršaj u vezi s tim, te ko je nadležan za kontrolu zaustavljanja i parkiranja vozila, tako da to ovde neću ponavljati.  

U tekstu „Šta je potrebno dokazati kod prekršaja?“ pokušao sam na jednom mestu dam pregled svega što je od značaja po tom pitanju. Ovaj i tekstovi „Zašto se nešto mora dokazati?, Ko snosi teret dokazivanja kod prekršaja?, Zašto je pre kažnjavanja važno pravilno utvrditi činjenično stanje?, Zašto se dokazuje da prekršaj postoji“,i „ Zašto se kod prekršaja dokazuje krivica?“ su delovi tog razmatranja.

Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje se sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.

1. Da li je moguće dokazati krivicu pravnog lica za nepropisno parkiranje?

Pitanjem prekršajne odgovornosti pravnih lica bavio sam se u više komentara, npr. u „Kada pravno lice može odgovarati za prekršaj?“ i „Odakle proizlazi prekršajna odgovornost pravnih lica?“. Ovde ću ponoviti najvažnije.

Kako za prekršaje mogu da odgovaraju i pravna i fizička lica, u zavisnosti kako su prekršaj i njegov učinilac definisani propisom, kod dokazivanja odgovornosti pravnih lica mora se povesti računa o par detalja. Pravno lice je fikcija, nema svest, već u njegovo ime delaju neka fizička lica.  Zato se najpre mora voditi računa o samom prekršaju, o tome ko uopšte  može odgovarati za konkretni prekršaj. Najčešće se greši kada se izriču kazne pravnim licima za radnje koje po zakonu i logici stvari mogu učiniti samo fizička lica. To je greška koju najčešće prave pripadnici saobraćajne policije i komunalne milicije. Znači, u Zakonu o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon, 91/2019 i 112/2022-OUS) – u daljem tekstu: ZOP i propisu kojim je sankcija za prekršaj propisna mora se potražiti odgovor na pitanje da li se neko uopšte može kazniti za konkretni prekršaj. O navedenom sam pisao recimo u komentaru „Prekršajni postupak bez osnova i protiv pogrešnih lica“ i drugim tekstovima o radu saobraćajne policije i  komunalne milicije.

Odgovornost pravnog lica, definisana je članom 27. ZOP, po kome, pravno lice je odgovorno za prekršaj učinjen radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora organa upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje je u vreme izvršenja prekršaja bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica, odnosno ako organ upravljanja donese protivpravnu odluku ili nalog kojim je omogućeno izvršenje prekršaja ili odgovorno lice naredi licu da izvrši prekršaj ili ako fizičko lice izvrši prekršaj usled propuštanja odgovornog lica da nad njim vrši nadzor ili kontrolu.

Znači nema odgovornosti  pravnog lica za prekršaj ako ne postoji naređenje ili nalog i ako su preduzete sve radnje koje su na osnovu zakona, drugog propisa ili akta trebale biti preduzete da bi se sprečilo izvršenje prekršaja. Da bi se preduzele sve radnje koje se na osnovu zakona, drugog propisa ili akta moraju preduzeti radi sprečavanja izvršenja prekršaja, mora se znati za postojanje konkretnih okolnosti o kojima treba odlučiti (ovde recimo da parkiranje nije dozvoljeno na konkretnom mestu), tako da se odgovornost pravnog i odgovornog lica završava u trenutku kada je vozilo registrovano i ispravno predato vozaču na upotrebu, a kasnija postupanja vozača su njegova odgovornost. Kao što pravno lice ne može biti kažnjeno za prekoračenje brzine, ne može ni za drugo postupanje koje je proizvod isključivo odluke vozača, a što je i sam zakonodavac predvideo.

Inače, važi generalna pretpostavka da vozač, čim poseduje vozačku dozvolu, zna pravila saobraćaja, zna značenje saobraćajne signalizacije, odnosno da zna šta je zabranjeno a šta dopušteno činiti. Čak i da mu je neko naredi da se parkira na mestu gde je to zabranjeno, on ne sme postupiti po takvom nalogu jer je svestan da time krši propise. Unutrašnjim aktima firme, obično se propisuje obavezno poštovanje propisa pri upotrebi i korišćenju sredstava firme. Direktor kao odgovorno lice ne može kontrolisati svako pojedinačno postupanje svih lica i u svakom trenutku (fizički je nemoguće). On jedino može izdati uputstva za postupanje (što je učinjeno donošenjem opštih akata) i vršiti nadzor koji je realno moguć(svakako ne može neposredno nadzirati onoga ko nije prisutan).

Znači, pravno lice je odgovorno za prekršaj samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi, ako postoji direktna naredba, propuštanje dužnog nadzora i sl. A čak i ako postoje uslovi da pravno lice bude odgovorno to svakako mora biti dokazano.

Navešću citat iz obrazloženja Presude Prekršajnog suda u Beogradu 27. Pr. br. 127776/13 od 22. septembra 2014. god. kojim je navedeno potvrđeno: “[…] Uvidom u službenu belešku komunalnog policajca utvrđeno je da na licu mesta nije zatečeno lice koje je upravljalo vozilom i nepropisno ga parkiralo, već je samo fotografisano vozilo i priloženi su podaci o vlasništvu vozila, a ta činjenica ne može biti dokaz da je okrivljeno pravno lice kao vlasnik vozila odgovorno za prekršaj. […]“.

Na kraju, uprostiću maksimalno. Kad se sve sabere, da bi pravno lice moglo da odgovara za nepropisno prakiranje potrebno je da bude ispunjeno sledeće. Da vozač obavesti direktora (ili drugo lice ovlašćeno za odlučivanje u ime pravnog lica u konkretnoj stvari) da će se parkirati na mestu gde to nije dozvoljeno i da direktor to odobri.   I da, nemojmo zaboraviti, logički, važno je i da se nedozvoljenom radnjom nešto čini u ime i korist pravnog lica. Jer, ako se vozač  nepropisno parkira van radnog vremena, kad obavlja privatne obaveze, kakve to veze ima s pravnim licem?

3. Umesto zaključka

Sve je poprilično jasno, samo treba slediti ono što piše u propisima. Ali, nažalost, ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, što sam slikovito opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.

Zato ponavljam, ostaje nada da će neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima želim mnogo sreće, jer tamo gde se propisi slobodno tumače (i primenjuju), samo sreća može pomoći.

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com

The post Da li pravno lice može odgovarati za nepropisno parkiranje? appeared first on Pravni Portal.

Zaštitnik građana utvrdio je u postupku pokrenutom posle saznanja iz medija da je instrumentarka iz GAK „Narodni front“ na društvenoj mreži Tik-Tok uživo prenosila porođaj pacijentkinje, da je instrumentarka suspendovana sa rada, uručeno joj je upozorenje pred otkaz i podnet zahtev za pokretnje prekršajnog postupka.

Zaštitnik građana je 27. aprila 2023. godine po sopstvenoj inicijativi, a na osnovu medijskih objava da je medicinska sestra iz GAK “Narodni front” na Tik-Toku uživo prenosila porođaj,  pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada GAK „Narodni front“ i Odeljenja za zdravstvenu inspekciju Ministarstva zdravlja.

U izjašnjenju Zaštitniku građana, GAK „Narodni front“ navodi da je 28. aprila 2023. godine v.d. direktora klinike doneo rešenje o udaljenju instrumentarke sa rada, a uručeno joj je i upozorenje pred otkaz ugovora o radu.

Ministarstvo zdravlja navelo je u izjašnjenju Zaštitniku građana da je 28. aprila 2023. godine izvršen vanredni inspekcijski nadzor, nakon kojeg je 15. maja 2023. godine Prekršajnom sudu u Beogradu podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv instrumentarke zaposlene u GAK „Narodni front“ zbog povrede prava na privatnost i poverljivost na osnovu Zakona o pravima pacijenata.

Prava pacijenata taksativno su nabrojana u odredbama člana 6-31 Zakona o pravima pacijenata

(“Sl. glasniku RS”, broj 45/2013 i 25/2019-dr.zakon):

Pravo na dostupnost zdravstvene zaštite

Pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite.

U postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite, pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije.

Pravo na informacije

Pacijent ima pravo na sve vrste informacija o stanju svoga zdravlja, zdravstvenoj službi i načinu kako je koristi, kao i na sve informacije koje su na osnovu naučnih istraživanja i tehnoloških inovacija dostupne.

Pacijent ima pravo na informacije o pravima iz zdravstvenog osiguranja i postupcima za ostvarivanje tih prava.

Pacijent ima pravo da informacije iz st. 1. i 2. ovog člana, dobije blagovremeno i na način koji je u njegovom najboljem interesu.

Pacijent ima pravo na informaciju o imenu i prezimenu i profesionalnom statusu zdravstvenih radnika, odnosno zdravstvenih saradnika koji učestvuju u preduzimanju medicinskih mera i postupku njegovog lečenja uopšte.

Pravo na preventivne mere

Pacijent ima pravo na odgovarajuće zdravstvene usluge radi očuvanja i unapređenja zdravlja, sprečavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti i drugih poremećaja zdravlja.

Zdravstvena ustanova ima obavezu sprovođenja preventivnih mera iz stava 1. ovog člana, podizanjem svesti ljudi i obezbeđivanjem zdravstvenih usluga u odgovarajućim intervalima, za grupacije stanovništva koje su izložene povećanom riziku obolevanja, u skladu sa zakonom.

Pravo na kvalitet pružanja zdravstvene usluge

Pacijent ima pravo na blagovremenu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zdravstvenim stanjem i utvrđenim stručnim standardima.

Pravo na kvalitet zdravstvene usluge podrazumeva odgovarajući nivo pružanja zdravstvenih usluga i humanog odnosa prema pacijentu.

Pravo na bezbednost pacijenta

Pacijent ima pravo na bezbednost u ostvarivanju zdravstvene zaštite, u skladu sa savremenim dostignućima zdravstvene struke i nauke, s ciljem postizanja najpovoljnijeg ishoda lečenja i smanjenja rizika za nastanak neželjenih posledica po zdravlje pacijenta, na najmanju moguću meru.

Zdravstvena ustanova je dužna da se stara o bezbednosti u pružanju zdravstvene zaštite, kao i da kontinuirano prati faktore rizika i preduzima mere za njihovo smanjenje, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast kvaliteta u zdravstvenoj zaštiti.

Pacijent ne može trpeti štetu prouzrokovanu neadekvatnim funkcionisanjem zdravstvene službe.

Pravo na obaveštenje

Pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje, koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana obuhvata:

1) dijagnozu i prognozu bolesti;

2) kratak opis, cilj i korist od predložene medicinske mere, vreme trajanja i moguće posledice preduzimanja, odnosno nepreduzimanja predložene medicinske mere;

3) vrstu i verovatnoću mogućih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice;

4) alternativne metode lečenja;

5) moguće promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predložene medicinske mere, kao i moguće nužne promene u načinu života pacijenata;

6) dejstvo lekova i moguće sporedne posledice tog dejstva.

Obaveštenje iz st. 1. i 2. ovog člana nadležni zdravstveni radnik dužan je dati pacijentu i bez traženja.

Obaveštenje daje nadležni zdravstveni radnik usmeno i na način koji je razumljiv pacijentu, vodeći računa o njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnom stanju. Ako nadležni zdravstveni radnik proceni da pacijent, iz bilo kog razloga, ne razume dato obaveštenje, obaveštenje se može dati članu pacijentove uže porodice.

Ako pacijent ne poznaje jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji zdravstvene ustanove, mora mu se obezbediti prevodilac, a ako je pacijent gluvonem, mora mu se obezbediti tumač, u skladu sa zakonom.

Pacijent se može odreći prava na obaveštenje, osim obaveštenja o tome da je predložena medicinska mera potrebna i da nije bez znatnog rizika, odnosno da je rizično njeno nepreduzimanje.

Nadležni zdravstveni radnik može, izuzetno, prećutati dijagnozu, tok predložene medicinske mere i njene rizike, ili obaveštenje o tome umanjiti, ako postoji ozbiljna opasnost da će obaveštenjem znatno naškoditi zdravlju pacijenta. U tom slučaju obaveštenje se mora dati članu uže porodice pacijenta.

U postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite, dete koje je sposobno za rasuđivanje, bez obzira na godine života, ima pravo na poverljivo savetovanje i bez pristanka roditelja, kada je to u najboljem interesu deteta.

Pacijent, odnosno zakonski zastupnik ima pravo na obaveštenje i uvid u troškove lečenja pacijenta.

Nadležni zdravstveni radnik u medicinsku dokumentaciju unosi podatak da je pacijentu, članu uže porodice, odnosno zakonskom zastupniku, dao obaveštenje o podacima iz st. 1. i 2. ovog člana.

Pravo na slobodan izbor

Pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije, zdravstvene ustanove, kao i slobodan izbor predloženih medicinskih mera, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zdravstvene zaštite i zakonom kojim se uređuje oblast zdravstvenog osiguranja.

Pravo na drugo stručno mišljenje

Pacijent ima pravo da od doktora medicine, odnosno doktora stomatologije, koji nije direktno učestvovao u pružanju zdravstvene usluge, zatraži drugo stručno mišljenje o stanju svoga zdravlja.

Pravo iz stava 1. ovog člana pacijent ostvaruje na lični zahtev.

Zdravstvena ustanova je dužna da na vidnom mestu istakne i redovno ažurira, spisak organizacionih jedinica i doktora medicine, odnosno doktora stomatologije, koji pružaju zdravstvene usluge u toj organizacionoj jedinici.

Pravo na privatnost i poverljivost

Pacijent ima pravo na poverljivost svih ličnih informacija, koje je saopštio nadležnom zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku, uključujući i one koje se odnose na stanje njegovog zdravlja i potencijalne dijagnostičke i terapijske procedure, kao i pravo na zaštitu svoje privatnosti tokom sprovođenja dijagnostičkih ispitivanja i lečenja u celini.

Zabranjeno je da nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, saopšti drugim licima lične informacije iz stava 1. ovog člana.

Pregledu pacijenta i preduzimanju medicinskih mera uopšte, mogu prisustvovati samo oni zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici koji neposredno učestvuju u pregledu pacijenta i preduzimanju medicinskih mera.

Po pravilu, pregledu pacijenta i preduzimanju drugih medicinskih mera, mogu prisustvovati učenici i studenti škola i visokoškolskih ustanova zdravstvene struke, u svrhu obavljanja praktične nastave, kao i zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, u toku obavljanja pripravničkog staža i stručnog usavršavanja, osim ako to pacijent odbije.

Pacijent može dati pristanak i za prisutnost drugih lica, prilikom njegovog pregleda i preduzimanja medicinskih mera uopšte.

Na izričit zahtev pacijenta, pregledu koji obavlja nadležni doktor medicine, odnosno doktor stomatologije, ne mogu prisustvovati drugi zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici.

Tokom boravka u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, pacijent ima pravo primanja posetilaca, u skladu sa kućnim redom zdravstvene ustanove, kao i pravo da zabrani posete određenom licu ili licima.

Pravo na pristanak

Pacijent ima pravo da slobodno odlučuje o svemu što se tiče njegovog života i zdravlja, osim u slučajevima kada to direktno ugrožava život i zdravlje drugih lica.

Bez pristanka pacijenta ne sme se, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera.

Medicinska mera protivno volji pacijenta, odnosno zakonskog zastupnika deteta, odnosno pacijenta lišenog poslovne sposobnosti, može se preduzeti samo u izuzetnim slučajevima, koji su utvrđeni zakonom i koji su u skladu sa lekarskom etikom.

Pacijent može dati pristanak na predloženu medicinsku meru izričito (usmeno ili pismeno), odnosno prećutno (ako se nije izričito protivio).

Za preduzimanje predložene invazivne dijagnostičke i terapijske medicinske mere, neophodan je pismeni pristanak pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika.

Pacijenta ne obavezuje pristanak kome nije prethodilo potrebno obaveštenje u skladu sa članom 11. ovog zakona, a nadležni zdravstveni radnik koji preduzima medicinsku meru, u tom slučaju snosi rizik za štetne posledice.

Pristanak na predloženu medicinsku meru pacijent može opozvati (usmeno ili pismeno), sve dok ne započne njeno izvođenje, kao i za vreme trajanja lečenja, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Pacijent ima pravo da odredi lice koje će u njegovo ime dati pristanak, odnosno koje će biti obavešteno o preduzimanju medicinskih mera, u slučaju da pacijent postane nesposoban da donese odluku o pristanku.

Pacijent, koji je sposoban za rasuđivanje, ima pravo da predloženu medicinsku meru odbije, čak i u slučaju kada se njome spasava ili održava njegov život.

Nadležni zdravstveni radnik dužan je da pacijentu ukaže na posledice njegove odluke o odbijanju predložene medicinske mere, i da o tome od pacijenta zatraži pismenu izjavu koja se mora čuvati u medicinskoj dokumentaciji, a ako pacijent odbije davanje pismene izjave, o tome će sačiniti službenu belešku.

U medicinsku dokumentaciju nadležni zdravstveni radnik upisuje podatak o pristanku pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika na predloženu medicinsku meru, kao i o odbijanju te mere.

Nad pacijentom koji je bez svesti, ili iz drugih razloga nije u stanju da saopšti svoj pristanak, hitna medicinska mera može se preduzeti i bez njegovog pristanka, o čemu će se obavestiti članovi uže porodice, uvek kada je to moguće.

Medicinska mera iz stava 1. ovog člana u zdravstvenoj ustanovi, preduzima se na osnovu konzilijarnog nalaza.

Ako zakonski zastupnik deteta, odnosno pacijenta lišenog poslovne sposobnosti nije dostupan ili odbija predloženu hitnu medicinsku meru, hitna medicinska mera može se preduzeti, ako je to u najboljem interesu pacijenta.

Ako se tokom operativnog zahvata pojavi potreba za njegovim proširenjem, koji se nije mogao pretpostaviti, proširenje operativnog zahvata može se obaviti samo ako je, na osnovu procene doktora medicine, odnosno doktora stomatologije koji preduzima taj zahvat, on neodložno potreban.

Ako je pacijent dete ili je lišen poslovne sposobnosti, medicinska mera može se preduzeti, uz pristanak njegovog zakonskog zastupnika, koji je prethodno obavešten u smislu člana 11. ovog zakona.

Nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik dužan je da omogući da dete, odnosno pacijent lišen poslovne sposobnosti i sam bude uključen u donošenje odluke o pristanku na predloženu medicinsku meru, u skladu sa njegovom zrelošću i sposobnošću za rasuđivanje.

Nadležni zdravstveni radnik, koji smatra da zakonski zastupnik pacijenta ne postupa u najboljem interesu deteta ili lica lišenog poslovne sposobnosti, dužan je da o tome odmah obavesti nadležni organ starateljstva.

Dete, koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje može samostalno dati pristanak na predloženu medicinsku meru, uz prethodno obaveštenje iz člana 11. ovog zakona.

Ako dete, koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje, odbije predloženu medicinsku meru, nadležni zdravstveni radnik dužan je da pristanak zatraži od zakonskog zastupnika.

Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju

Pacijent ima pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju.

U slučaju kada je pacijent dete, odnosno lice lišeno poslovne sposobnosti, pravo uvida u medicinsku dokumentaciju ima zakonski zastupnik, osim u slučaju iz člana 24. stav 1. ovog zakona.

Dete, koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje, ima pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju.

Članovi uže porodice pacijenta imaju, izuzetno, pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog člana porodice, ako su ti podaci od značaja za njihovo lečenje.

Nadležni zdravstveni radnik dužan je da uredno vodi medicinsku dokumentaciju, u skladu sa zakonom, i da evidentira sve preduzete medicinske mere, a posebno anamnezu, dijagnozu, dijagnostičke mere, terapiju i rezultat terapije, kao i savete date pacijentu.

Pravo na poverljivost podataka o zdravstvenom stanju pacijenta

Podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije, spadaju u podatke o ličnosti i predstavljaju naročito osetljive podatke o ličnosti pacijenta, u skladu sa zakonom.

Podatke iz stava 1. ovog člana, dužni su da čuvaju svi zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, organizacionoj jedinici visokoškolske ustanove zdravstvene struke koja obavlja zdravstvenu delatnost, drugom pravnom licu koje obavlja određene poslove iz zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom, organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i pravnom licu koje obavlja poslove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kod kojih je pacijent zdravstveno osiguran, a kojima su ti podaci dostupni i potrebni radi ostvarivanja zakonom utvrđenih nadležnosti.

Naročito osetljivim podacima o ličnosti pacijenta smatraju se i podaci o ljudskim supstancama, na osnovu kojih se može utvrditi identitet lica od koga one potiču.

Lica iz stava 2. ovog člana, kao i druga lica koja neovlašćeno, odnosno bez pristanka pacijenta ili zakonskog zastupnika, raspolažu podacima iz medicinske dokumentacije u suprotnosti sa ovim članom, i neovlašćeno iznose u javnost te podatke, odgovorni su za odavanje naročito osetljivih podataka, u skladu sa zakonom.

Dužnosti čuvanja podataka iz člana 21. stav 1. ovog zakona, nadležni zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena kod poslodavaca iz člana 21. stav 2. ovog zakona, mogu biti oslobođeni samo na osnovu pismenog pristanka pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika, ili na osnovu odluke suda.

Ako je pacijent, odnosno zakonski zastupnik, pismenom izjavom ili ovlašćenjem overenim kod nadležnog organa, a koje se čuva u medicinskoj dokumentaciji, dao pristanak na saopštavanje podataka o zdravstvenom stanju, nadležni zdravstveni radnik može saopštiti podatke o zdravstvenom stanju pacijenta.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, nadležni zdravstveni radnik može saopštiti podatke o zdravstvenom stanju pacijenta punoletnom članu uže porodice, i u slučaju kada pacijent nije dao pristanak na saopštavanje podataka o svom zdravstvenom stanju, ali je saopštavanje tih podataka neophodno radi izbegavanja zdravstvenog rizika za člana porodice.

Pacijent, odnosno njegov zakonski zastupnik ima pravo na kopiju medicinske dokumentacije i snosi neophodne troškove izrade kopije medicinske dokumentacije.

Izvodi, odnosno kopije medicinske dokumentacije za umrlog člana porodice mogu se dati punoletnom članu uže porodice, odnosno zakonskom zastupniku, na njegov zahtev, radi ostvarivanja zakonom utvrđenih prava.

Dete, koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje, ima pravo na poverljivost podataka koji se nalaze u njegovoj medicinskoj dokumentaciji.

Nadležni zdravstveni radnik, i pored zahteva deteta da se informacije o njegovom zdravstvenom stanju ne saopšte njegovom zakonskom zastupniku, dužan je da u slučaju ozbiljne opasnosti po život i zdravlje deteta, informacije o njegovom zdravstvenom stanju saopšti njegovom zakonskom zastupniku.

Pravo pacijenta koji učestvuje u medicinskom istraživanju

Medicinsko istraživanje koje uključuje punoletnog poslovno sposobnog pacijenta može se preduzimati samo uz njegov pristanak.

Pacijent pristanak iz stava 1. ovog člana mora dati u pismenom obliku, nakon što je dovoljno obavešten o smislu, cilju, postupcima, očekivanim rezultatima, mogućim rizicima, kao i o neprijatnim pratećim okolnostima istraživanja.

Na zahtev pacijenta, obaveštenje iz stava 2. ovog člana daje se i u pismenom obliku.

Pacijent mora biti posebno upozoren da je slobodan da učešće u istraživanju odbije i da pristanak koji je dao, u svako vreme opozove, u pismenom obliku.

Izuzetno, medicinsko istraživanje koje uključuje dete, odnosno pacijenta lišenog poslovne sposobnosti, može se preduzeti radi neposredne koristi samog pacijenta i uz pismeni pristanak njegovog zakonskog zastupnika, koji je prethodno obavešten u smislu st. 2. i 4. ovog člana, osim ukoliko se sam pacijent tome ne protivi.

Izuzetno, istraživanje u javnom zdravlju, koje uključuje dete koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje, a koje ne proizvodi direktnu korist i ne nosi rizik za dete, može se odobriti ukoliko istraživanje ima za cilj da doprinese boljem razumevanju stanja zdravlja ove populacije, uz pismeni pristanak samog deteta ili njegovog zakonskog zastupnika, koji su prethodno obavešteni u smislu st. 2. i 4. ovog člana.

Nadležni zdravstveni radnik koji vrši medicinsko istraživanje, dužan je da vodi računa o tome da zaštita života i zdravlja pacijenta uvek ima prednost u odnosu na interes društva i nauke.

Pacijent, koji zbog medicinskog istraživanja pretrpi štetu na svom telu ili zdravlju, ima pravo na naknadu štete u skladu sa zakonom, bez obzira na krivicu.

Zdravstvena ustanova je dužna da, pre početka medicinskog istraživanja, osigura pacijenta koji učestvuje u medicinskom istraživanju, za slučaj nastanka štete po zdravlje tog lica koja je izazvana medicinskim istraživanjem, u skladu sa zakonom. Zdravstvena ustanova je dužna da zaključi ugovor sa pacijentom, kojim se određuje iznos neophodnih troškova koji pripadaju pacijentu koji učestvuje u medicinskom istraživanju.

Pacijent ima pravo da učestvuje u kliničkom ispitivanju lekova i medicinskih sredstava, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast lekova i medicinskih sredstava.

Etički odbor zdravstvene ustanove, pre početka medicinskog istraživanja, donosi odluku o preduzimanju medicinskog istraživanja koje uključuje pacijente u zdravstvenoj ustanovi.

Zabranjeno je preduzimanje medicinskog istraživanja u privatnoj praksi.

Pravo deteta u stacionarnim zdravstvenim ustanovama

Dete do navršenih 15 godina života, ima pravo da bude smešteno na bolničko lečenje u pratnji jednog od roditelja, usvojitelja ili staratelja, uvek kada je to moguće.

Dete koje se nalazi na bolničkom lečenju ima pravo na posete u najvećoj mogućoj meri, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem i najboljim interesom.

Dete koje se nalazi na dužem bolničkom lečenju ima pravo na igru, rekreaciju i obrazovanje, u skladu sa njegovim uzrastom, potrebama i najboljim interesom, u meri u kojoj njegovo zdravstveno stanje to dozvoljava.

Pravo pacijenta da na sopstvenu odgovornost napusti stacionarnu zdravstvenu ustanovu

Pacijent ima pravo da na sopstvenu odgovornost napusti stacionarnu zdravstvenu ustanovu, osim u slučajevima propisanim posebnim zakonom.

O nameri napuštanja stacionarne zdravstvene ustanove iz stava 1. ovog člana, pacijent je dužan da dâ pismenu izjavu, koja se čuva u medicinskoj dokumentaciji pacijenta.

Podatak o napuštanju stacionarne zdravstvene ustanove bez najave pacijenta, nadležni zdravstveni radnik obavezan je da upiše u medicinsku dokumentaciju pacijenta.

Ako je pacijent dete, odnosno lišen poslovne sposobnosti, nadležni zdravstveni radnik obavezan je da o napuštanju stacionarne zdravstvene ustanove obavesti, bez odlaganja, njegovog zakonskog zastupnika, odnosno nadležni organ starateljstva.

Ako je pacijent dete, odnosno lišen poslovne sposobnosti, a odluku o napuštanju stacionarne zdravstvene ustanove, protivno najboljem interesu pacijenta, donese zakonski zastupnik, nadležni zdravstveni radnik obavezan je da, bez odlaganja, o tome obavesti nadležni organ starateljstva.

Pravo na olakšavanje patnji i bola

Pacijent ima pravo na najviši nivo olakšavanja patnje i bola, saglasno opšteprihvaćenim stručnim standardima i etičkim principima, što podrazumeva terapiju bola i humano palijativno zbrinjavanje.

Pravo iz stava 1. ovog člana ne podrazumeva eutanaziju.

Pravo na poštovanje pacijentovog vremena

U slučaju da ne postoje uslovi da se medicinska mera pruži odmah, pacijent ima pravo na zakazivanje pregleda, dijagnostičkih procedura, kao i drugih medicinskih mera i postupaka u najkraćem mogućem roku.

Zdravstvena ustanova je dužna da pacijentu, kome je konzilijum lekara predložio određenu dijagnostičku proceduru radi davanja mišljenja o daljem lečenju, izvrši odmah, odnosno u roku koji je odredio konzilijum lekara.

Zdravstvena ustanova je dužna da poštuje pacijentovo vreme i da pacijenta blagovremeno obavesti o promeni termina pružanja zakazane zdravstvene usluge iz stava 1. ovog člana.

Pravo na prigovor

Pacijent koji smatra da mu je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu, ili da mu je postupkom zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, uskraćeno neko od prava iz oblasti zdravstvene zaštite, ima pravo da podnese prigovor zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada ili direktoru zdravstvene ustanove, odnosno osnivaču privatne prakse ili savetniku za zaštitu prava pacijenata.

Pravo na naknadu štete

Pacijent koji zbog stručne greške zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, u ostvarivanju zdravstvene zaštite pretrpi štetu na svom telu, ili se stručnom greškom prouzrokuje pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja, ima pravo na naknadu štete prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.

Pravo na naknadu štete ne može se unapred isključiti ili ograničiti.

Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com

The post Prekršajni postupak zbog prenosa porođaja na društvenim mrežama appeared first on Pravni Portal.

Vršilac dužnosti ministra prosvete u Vladi Republike Srbije prisustvovao je sastanku Republičke komisije za sprovođenje završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja za školsku 2022/2023. godinu i prijemnog ispita i upisa učenika u srednju školu za školsku 2023/2024. godinu.

Sastanku su prisustvovali i rukovodioci školskih uprava, predsednicima okružnih upisnih komisija i drugi akteri koji su uključeni u realizaciju tog procesa.

Ministar je istakao da su sve dosadašnje aktivnosti na ovom planu sprovedene kvalitetno, izrazivši očekivanje da će i preostale obaveze biti realizovane na najbolji mogući način.

On je podsetio na to da su Ministarstvu prosvete značajni partneri u procesu realizacije završnog ispita škole, MUP, Kancelarija za informacione tehnologije i eUpravu, Javno preduzeće Pošta Srbije, Fakultet organizacionih nauka, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Ti partneri su vršioca dužnosti ministra prosvete izvestili o preduzetim aktivnostima, kao i onome što predstoji  u narednom periodu do realizacije završnog ispita.

Završni ispit 21., 22. i 23. juna 2023. godine polažu svi učenici osmog razreda osnovnih škola, kao i odrasli koji stiču osnovno obrazovanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje obrazovanje odraslih, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete.

Podsećamo, Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (“Sl. glasnik RS”, broj 55/2013, 101/2017, 27/2018-dr.zakon, 10/2019, 129/2021 i 129/2021-dr.zakon) u čl. 74. propisuje:

„Nakon završenog osmog razreda učenik polaže završni ispit pisanim putem – rešavanjem testova.

Završni ispit učenik osmog razreda polaže na jeziku na kojem je ostvarivao obrazovno-vaspitni rad.

Izuzetno, završni ispit učenik osmog razreda, na zahtev roditelja, može da polaže na drugom jeziku ako je to u najboljem interesu učenika.

Programom završnog ispita određuju se nastavni predmeti iz kojih učenik polaže završni ispit.

Prilagođavanje završnog ispita za učenike kojima je potrebna dodatna podrška vrši se u skladu sa vrstom potrebne dodatne podrške.

Polaganjem završnog ispita učenik stiče pravo na upis u srednju školu, u skladu sa Zakonom i zakonom koji uređuje oblast srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Regularnost završnog ispita obezbeđuje direktor.

Rezultati završnog ispita služe školi za utvrđivanje kvaliteta rada nastavnika i škole, oslonac su za razvojno planiranje i unapređivanje sveukupnog rada škole i služe Ministarstvu za procenu stanja i napretka obrazovanja u Republici Srbiji.

Na osnovu rezultata završnog ispita ne vrši se rangiranje škola, ali uspešne škole koje pokažu izuzetnu pedagošku vrednost mogu da se nagrade, a neuspešne se upozoravaju na potrebu unapređivanja svog rada.“

Članom 11. Pravilnika o kalendaru obrazovno-vaspitnog rada osnovne škole za školsku 2022/2023. godinu („Sl. glasnik RS“ – Prosvetni glasnik, br. 5/2022) je propisano:

„Učenici osmog razreda polagaće probni završni ispit u petak, 24. marta 2023. godine i u subotu, 25. marta 2023. godine, a završni ispit u sredu, 21. juna 2023. godine, u četvrtak, 22. juna 2023. godine i u petak, 23. juna 2023. godine.“

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com

The post Završni ispit za školsku 2022./2023. godinu appeared first on Pravni Portal.

U „Sl. glasniku RS“, br. 47/23 objavljen je Pravilnik o elektronskom fakturisanju koji se primenjuje od  1. jula 2023. god.

Danom stupanja na snagu novog pravilnika prestaju da važe:

1) Pravilnik o načinu i postupku registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, načinu pristupanja i korišćenja sistema elektronskih faktura i načinu korišćenja podataka koji su dostupni u sistemu elektronskih faktura („Sl. glasnik RS”, br. 69/2021, 132/2021 i 46/2022);

2) Pravilnik o elementima elektronske fakture, formi i načinu dostave prateće i druge dokumentacije kroz sistem elektronskih faktura, načinu i postupku elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura i načinu primene standarda elektronskog fakturisanja („Sl. glasnik RS”, br. 69/2021, 132/2021 i 46/2022);

3) Pravilnik o načinu postupanja centralnog informacionog posrednika („Sl. glasnik RS”, br. 69/2021, 132/2021 i 46/2022).

Šta je drugačije možete videti u  bazi Propis Soft.

The post Elektronsko fakturisanje appeared first on Pravni Portal.

Vlada Republike Srbije i dalje koristi ovlašćenja iz člana 39. Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS”, broj 52/2019) radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi, i u odnosu na životne namirnice, ali u smanjenom obimu.

Naime, Uredbom o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica („Sl. glasnik RS”, br. 43/2023) ograničene su proizvođačke i maloprodajne cene brašna tip T-400 glatko i T-500 u pakovanjima do pet kilograma. Podsećamo, perthodnom uredbom bile su ograničene i cene jestivog suncokretovog ulja u pakovanju od jednog litra, belog kristal šećera u svim pakovanjima, svinjskog i pilećeg mesa.“

Uredbom o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500ˮ  („Sl. glasniku RS“, br. 47/2023) ograničena je cena hleba od brašna „T-500”. Na koliko su ograničene cene navedenih proizvoda i do kada ograničenja važe, možete pogledati u bazi Propis Soft.

The post Ograničavanje cena osnovnih životnih namirnica appeared first on Pravni Portal.

U „Sl. glasniku RS“, br. 48/2023 objavljena je Pravilnik o izmenama Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima koji se primenjuje od 17. juna 2023. god.

Reč je o izmenema koje se odnose na strožije odredbe o kočionim sistemima na vozilima i uređajima za regulisanje izduvnih gasova (katalizatori), čija primena je ponovo odložena, до 5. jula 2025. god.

Šta je drugačije možete videti u  bazi Propis Soft.

The post Odlaganje primene strožijih pravila na tehničkim pregledima vozila appeared first on Pravni Portal.